Ostanite kod kuće i pravite decu?

Prošle nedelje smo mogli da pročitamo intervju Slavice Đukić Dejanović, ministarke bez portfelja zadužene za demografiju i populacionu politiku, u kom je izjavila kako bi volela da nam poraste natalitet u okolnostima izolacije usled epidemije.

Školski primer veličanja kvislinga u školama

Epidemija koronavirusa i uvedeno vanredno stanje je školski program dovela na male ekrane, pa ono što deca slušaju u učionicama možda po prvi put možemo da čujemo i vidimo sami. Tako smo juče na času istorije za osmi razred mogli da svedočimo kako nastavnik istorije Milojko Hadžić u sklopu lekcije „Jugoslavija u ratu i aprilski rat“ veliča Milana Nedića.

Naš Osmi mart je za žene, radnice i drugarice

Dok grad Beograd organizuje sadržajne pijačne dane s besplatnim savetovalištima o ženskom zdravlju, šoping molovi organizuju lude popuste za dame, a novine reklamiraju korisne i jeftine poklone u vidu led sijalica za lakše šminkanje, žene u Srbiji žive očajno.

Škotska postaje prva država u kojoj će higijenski ulošci i tamponi biti javno dostupni i besplatni

Škotski parlament je juče usvojio nacrt zakona po kome će higijenski ulošci i tamponi biti besplatni za sve žene u državi. Higijenski ulošci i tamponi će, kako je predložeo u Zakonu, biti dostupni na javnim mestima: pored škola i fakulteta gde su od ranije dostupni i besplatni, sada će svaka žena moći da ih preuzme u apotekama, u javnim toaletima, društvenim centrima, mesnim zajednicama i sl.

Bildovanje anti-migrantske desnice

Iako se broj migranata koji se nalaze u Srbiji od početka godine neznatno povećao, a broj krivičnih dela koje su počinili migranti iznosi 0,06% od ukupnog broja učinjenih krivičnih dela, društvene mreže gore od lažnih vesti koje podižu paniku oko nečega čega zapravo – nema.

Slučaj Beovizije: kako sprečiti promovisanje nasilja nad ženama?

Zbog teksta pesme „Svadba velika“ izvedene na ovogodišnjoj Beoviziji, takmičarskom festivalu zabavne muzike na kom se ujedno biraju i nacionalne predstavničke numere za Evroviziju, stručna i šira javnost zatražila je njeno povlačenje. Na tekst pesme u izvođenju Bore Dugića i Balkubano, reagovao je Autonomni ženski centar saopštenjem u kome navode da pesma poziva na nasilje nad ženama.

Čuvari životinja – krotitelji naroda

Prerušene u zaštitnike životinja, desničarske organizacije u Srbiji sve češće i sve otvorenije svoje navodno plemenite ciljeve koriste kako bi vršili represiju nad marginalizovanim društvenim grupama.

Zašto odgađamo rađanje

Politike planiranja porodice u Srbiji rade upravo suprotno od onoga šta bi trebalo da bude njihova svrha. Međutim, vlasti za nizak natalitet ne krive politike koje sprovode, već – gle čuda – žene.

Komunisti su nas slobodi učili: o fašizmu i rezolucijama

Iako bauk komunizma odavno ne kruži Evropom, druga rečenica Komunističkog manifesta, da su se sve sile stare Evrope sjedinile u svetu hajku protiv tog bauka i dalje je aktuelna. O tome svedoči nova rezolucija EU o važnosti sećanja za budućnost Evrope.

Kome smetaju jake Dveri?

Dveri su, čini se, najbolje umele da iskoriste rast krajnje desnice od petooktobarskih promena naovamo. Sada pokazuju potencijal da budu najveći dobitinici borbe dela opozicije protiv vlasti.

Šta to uče naša deca o Kosovu

Udžbenička štiva su već decenijama prepuna etno-nacionalističkih narativa i ratničko-stradalničkih romantizacija o srpskom narodu čije je srce i dalje na Kosovu. Ove ideološke maske skrivaju obrazovne procese disciplinovanja i pripreme dece za njihov budući podređeni položaj na tržištu rada.

Omladinsko-patriotski kamp – greška ili posledica sistema?

Nedavno zatvoreni omladinsko-patriotski kamp u kojem su omladinu obučavali ratni veterani i pripadnici paravojnih formacija, organizatori ne vide kao problematičan. Država je poslednjeg dana kampa isti zatvorila, međutim tanka je linija između onoga što država promoviše i prakse prikazane u kampu na Zlatiboru.

Fleksibilizacija rada zahteva transformaciju sindikata

Zakonski okvir podstiče prekarni rad i ujedno onemogućava sindikatima organizovanje tog dela radništva čija su radna prava najugroženija. Rastući broj ljudi koji su u prekarnoj poziciji zahteva od sindikata veći angažman kao i interakciju sa civilnim sektorom.

Presvlačenje desnice

Nakon raspada SFRJ politički spektar u Srbiji sve više se pomera udesno. Shodno tome, menja se i izgled desnice, čime se otežava uočavanje fašizacije društva.

Fudbaleri su radnici

Godine požrtvovanog treniranja i materijalnih ulaganja najveći broj fudbalera neće dovesti do slave i visokih zarada u velikim klubovima. Osim toga, zahtevi savremenog profesionalnog fudbala radni vek igrača čine veoma kratkim, pa tako fudbaleri prosečno prestaju sa profesionalnim angažmanima u trideset i petoj godini života. Za mnoge koji u karijeri nisu uspeli da zarade i uštede velike cifre, dalji rad i život mogu da budu veoma nesigurni.

Video: Život sa otetim penzijama

Na udaru restriktivnih mera štednje i neoliberalnih politika našli su se i oni koji su završili svoj radni vek tokom koga su odvajali za mirnu starost. Penzionerima i penzionerkama se narušavaju prava, životni standard i opšti uslovi egzistencije već dve pune decenije – zakonima, uredbama i otimanjem.

Kad porastem biću preduzetnik

Državna vlast nastavlja s projektima prilagođavanja obrazovanja potrebama tržišta. Ta, prema zvaničnoj politici pozitivna praksa najavljuje još teži položaj buduće generacije radništva.

Iza optimizma statistike rada

Povećanje broja zaposlenih kojim se vlast hvali skriva realno stanje. Sve je više onih koji preživljavaju na marginama tržišta rada, penzionera koji su prinuđeni da rade, kao i mladih koji migriraju. Takvim manipulacijama se priprema teren za dalje smanjivanje radnih prava.

Tri godine štetnog zakona

Pre tačno tri godine usvojene su izmene i dopune Zakona o radu. Promene u ovom dokumentu nisu bile kozmetičke već suštinske, na osnovu kojih se može govoriti o sasvim novom zakonu. Efekti njegove primene su vidljivi u mizernim zaradama i teškim radnim uslovima koji su doveli do serije štrajkova ovog leta.

Mnogo izbora, malo demokratije

Iako napetost oko izbora raste svakim danom, uzbuđenje oko istih ne dovodi u pitanje različite životne probleme s kojima se svakodnevno suočavamo. Dok se konstantno potiskuje potreba za stvarnim demokratskim upravljanjem odozdo, neobično veliki broj raspisanih izbora u proteklih sedamnaest godina sugeriše da je demokratija svedena na njene neprestane simulacije.

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE