Solidarnom šetnjom protiv fašizma u Nišu

Solidarna šetnja protiv fašizma u Nišu; Foto: Ivan Dinić

Sedam dana nakon što je petočlana grupa napala i nožem u leđa ranila mladića zbog majice sa natpisom Antifašistička akcija, organizovana je mirna šetnja nišavskim kejom. Na skoro pola rute, grupa od desetak mladića „pozdravila“ je kolonu uzvicima „Živeo Nedić“, „Živeo Ljotić“, i „Srbija Srbima“.

Pedesetak građanki i građana Niša skupilo se kako bi pokazalo solidarnost sa Urošem Janjićem na inicijativu odbornika Skupštine grada Niša Srđana Nonića. Među okupljenima bio je i Janjić koji je vidno mirno prošao pored grupe mladića koji su uzvikivali fašističke parole. On kaže da razume zašto je prvi red malo ustuknuo kada su počele prozivke, ali da to nije smelo da se dogodi. Sam čin ove grupe ocenjuje kao bahato.

Relativizacija samog napada na društvenim mrežama zbog majice ga je pogodila. Kaže da je svestan da je Antifašistička akcija poznata po nekim nasilnim akcijama koje ne podržava, ali da je iz nekih drugih razloga tu majicu kupio u Španiiji i nosio:

Na majici su boje koje predstavljaju anarhiju, kao i natpis koji je antifašistički. Sama relativizacija događaja mi je u prvih dvadeset četiri časa pala najteže, ali su se se ipak javili mnogi ljudi iz Srbije i regiona, od koje većinu i ne znam. Tada sam znao da nisam sam, da ima normalnih ljudi koji su spremni da se mirno bore i ulože sebe kako bi se ove stvari menjale.

Grupa mladića nacističkim pozdravom dočekuje ljude u solidarnoj šetnji protiv fašizma; Foto: Ivan Dinić

Nekoliko dana nakon napada, osumnjičeni za napad su uhapšeni, a naš sagovornik navodi da je dobio informacije da su se oni sami predali. Međutim, osim borbe protiv napadača i onih koji dele stavove sa njima, Janjić dodaje da se bori i protiv samog sistema koji te iste ljude na neki način brani jer su u policiji ovo okarakterisali kao običnu uličnu tuču.

Činjenica je da živimo u društvu koje je korumpirano i povezano sa nekim kriminalnim strukturama, ali ipak nisam verovao da treba da se pravdam policiji iako je evidentno šta se desilo.

Pritisak javnosti i medija, ocenjuje, potreban je jer mu se čini da bez toga ne bi došlo ni do hapšenja. Kako navodi, on je pre policije znao imena i prezimena napadača.

Solidarna šetnja protiv fašizma u Nišu; Foto: Ivan Dinić

Zaokružen proces relativizacije fašizma u Srbiji

Da je kriv sistem koji ne brani tekovine antifašističke borbe, već je, naprotiv, potiskuje, saglasan je i niški reditelj Vladimir Đorđević. Ovakve pojave u gradu u kome je mnogo ljudi prošlo korz Logor na Crvenom krstu i streljano na Bubnju, Đorđević ne shvata, ali ima objašnjenje kako je do njih došlo:

Mi smo kao društvo prošli put koji su prošle sve zemlje socijalističkog bloka, iako je Jugoslavija bila van tih blokovskih podela, prošli smo put u kome je istorijski revizionizam postao diskurs nove intelektualne elite, put građanske revolucije koja je imala narativ poptunog odricanja nasleđa antifašističke borbe.

Takav narativ kroz relativizaciju fašističkih aktera u Drugom svetskom ratu, navodi, nekim mladima je zazvučalo kao nova istina. U čitavoj težnji da Srbija postane demokratska zemlja, deo nekog normalnog sveta, dodaje Đorđević, odrekli smo se antifašističkog nasleđa koji nas čini najnormalnijim.

Politički teoretičar Rastislav Dinić navodi da je jačanje fašizma globalni trend, ali da nikako nije spontan, već naprotiv, iza njega uvek stoje bogati donatori.

Vidimo porast broja neofašističkih i ekstremno desničarskih grupa koje su očigledno povezane sa režimom i čiji predstavnici se pojavljuju u medijima. Imamo mnogo razloga za zabrinutost jer je trend, pa i grupica lokalnih neofašista u Nišu se oseća sigurno da među nama i pred medijima viču fašističke parole – kaže Dinić i dodaje da se nada da će sudski proces u ovom slučaju biti izveden do kraja, pravovremeno i na pravi način, kao zločin iz mržnje.

Ne postoji politička volja, navodi, kako bi se promenio dominantni javni diskurs nasilja i na građanima je da se solidarno organizuju protiv ovakvih pojava i da svojim aktivizmom pokažu da postoji drugačiji put.

Print

Preporučujemo

DONIRAJTE

Share On Facebook
Share On Twitter
Contact us