Počeli su pregovori o minimalcu uz minimalna očekivanja

Foto: Marko Rupena / Kamerades

Danas su zvanično otpočeli pregovori o minimalnoj ceni rada za sledeću godinu. Oko 350.000 ljudi koji prema zvaničnim statistikama rade za minimalac mogu očekivati malo povećanje zarada, međutim, ona će i dalje ostati ispod nivoa minimalne potrošačke korpe.

Sve što bi bilo dogovoreno ispod 33 do 34 hiljade dinara ne bi bilo prihvatljivo za sindikate.

Ovako za Mašinu Zoran Stojiljković, predsednik UGS „Nezavisnost“, komentariše početak pregovora o minimalcu. Pozicija sindikata u pregovorima o minimalnoj zaradi, koje svakog leta vode sa „socijalnim partnerima“ iz vlade i poslodavcima, je da bi ona kroz dve godine, postepenim povećavanjem, trebalo da dostigne nivo minimalne potrošačke korpe.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović, je za Politiku izjavio da je pre dve godine na sednici Socio-ekonomskog saveta dogovoreno da do 2021. godine minimac sustigne minimalnu potrošačku korpu.

Zato će se naši zahtevi kretati u smeru da se približimo višem iznosu od 30.000 dinara, a realno bi bilo da se sat minimalnog rada poveća na 190 dinara. Tako bismo do 2021. uspeli da izjednačimo minimalnu potrošačku korpu sa minimalnom zaradom, izjavio je Orbović za Politiku.

Za razliku od sindikalaca koji u pregovore ulaze sa očekivanjem povećanja minimalne zarade za oko 12%, poslodavci su spremni da ponude povećanje od 6%.

Foto: Marko Miletić / Mašina

U izjavi za Blic, Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, mogućnost takvog „povećanja“ minimalca objašnjava rastom BDP-a od 4% i 2% očekivane inflacije. Kako je rekao Atanacković: „To je maksimalno što bismo mogli da prihvatimo ako ne dobijemo eventualnu kompenzaciju kroz umanjenje određenih naših davanja“.

Međutim, Stojiljković smatra da je:

Određivanje minimalca na osnovu ta dva indikatora je za neka sretnija vremena i razvijenija društva. Ovde značajnu ulogu igraju i pokazatelji životnog standarda koji je ispod minimalnog.

Sve veći odliv radne snage u inostranstvo, Stojiljković vidi kao dodatni argument za opipljivije povećanje minimalca.

Ne radi se samo o odlasku mladih već svih koji imaju kvalifikacije tražene u inostranstvu – vozača, medicinskog osoblja i raznih zanatsih umeća koja se traže na zapadu. To govori da ćemo ostati bez kvalifikovane radne snage. Način da se ti ljudi zadrže jeste da se ti poslovi pristojno plaćaju ovde – pretpostavka za to je drugačija preraspodela i drugačija poreska politika – međutim, mi smo trenutno zemlja sa najvećom stopom nejednakosti u Evropi.

Predviđeno je da pregovori o visini minimalne zarade traju do 15. septembra, a ukoliko ne dođe do dogovora sve tri strane vlada će samostalno doneti odluku o njenoj visini tokom sledeće godine.

Minimalna mesečna zarada, koju u Srbiji prima oko 350.000 ljudi, trenutno iznosi oko 27.000 dinara.

Nećemo odstupati od onog nivoa povećanja koje garantuje da ćemo sledeće godine imati makar koliko toliko prihvatljivu situaciju da je minimalna zarada na nivou minimalne potrošačke korpe uz smanjenje broja zaposlenih koji primaju minimalac, zaključuje Stojiljković.

M.M.

Print

Preporučujemo

DONIRAJTE

Share On Facebook
Share On Twitter
Contact us