Školska godina počinje uz štrajk dela prosvetnih radnika

foto: Marko Miletić

Prvi dan škole odvija se uz održavanje najavljenog štrajka u onim školama u kojima su zaposleni članovi i članice Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. U tim školama časovi će biti skraćeni na 30 minuta, budući da skoro ništa od zahteva prosvetara nije ispunjeno iz Sporazuma o rešavanju spornih pitanja iz 2015.

Prema navodima Jasne Janković iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, povod štrajka su neuspešni pregovori o platnim razredima o kojima se pregovaralo godinama unazad, dok se sada rok za njihovo uvođenje pomera za 1. jul 2020, što će, prema njenoj proceni, u praksi značiti pomeranje i za 2021. godinu.

Uprkos tome što je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, prilikom današnjeg obilaska Osnovne škole „Prvi maj“ u Vladimirovcu, u Opštini Alibunar, najavila „značajno povećanje plata u prosveti od 1. januara 2020. godine“, prosvetni radnici strahuju da se njihova teška ekonomska situacija neće značajno popraviti.

Tako Vesna Vojvodić, iz Sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost“ upozorava na mogućnost da ako „zakon o zaposlenima u javnim službama startuje od januara 2020. bez pravednih platnih razreda, mi ćemo imati samo smanjenje i ovako do sada teško izborenih prava zaposlenih u prosveti“.

Dalje, Vojvodić ističe da se „nikakvi benefiti“ ne mogu očekivati, već samo zakon koji „će nas dovesti dotle da direktori u školama mogu da se reše nepoželjnih zaposlenih, da vas pedeset kilometara dalje od mesta stanovanja pošalju bez vaše saglasnosti“.

Istom prilikom, premijerka Brnabić je istakla da će Vlada Srbije „ostati posvećena obrazovanju jer je to ključ uspeha celog našeg društva“, te da joj je „drago zbog toga što se u Srbiji dešava sveukupna reforma obrazovnog sistema, i to ne samo u oblasti digitalizacije, koja je važna.“

Međutim, sasvim suprotno, Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija smatra da je „obrazovni sistem“ pogrešan naziv, jer u obrazovanju u Srbiji sistema nema.

Jer da postoji sistem ne bi moglo da se desi da država potpiše da će, na primer, isplaćivati Svetosavsku nagradu ili za Novu godinu, pa da se to ne dešava… Ne bi moglo da se desi da se sprovode reforme u gimnaziji a da se to temeljno ne pripremi. To je potpuno odsustvo sistema, i takva je situacija kada je reč o finansijama. Čućete različita obećanja, ali je od obećanja do realizacije dug put, ocenio je Markov u gostovanju na televiziji N1.

Kada je reč o pomenutoj digitalizaciji i modernizaciji školskog programa, Jasna Janković je podsetila na protivrečnost između činjenice da se u školski sistem uvodi redovan predmet Informatika i računarstvo, dok pojedine škole još nemaju ni internet.

U Srbiji je oko 100 000 prosvetnih radnika i radnica, koji se godinama unazad bore za bolji radni položaj.

Programom takozvane „optimizacije mreže osnovnih i srednjih škola“ čiji je polazni dokument izradila Svetska banka, sprovodi se masovno gašenje osnovnih i srednjih škola, koje se dešava usled sve manjeg broja đaka, ali i zbog reformi kojima Ministarstvo prosvete želi da poboljša „efikasnost“ i dalje „uštede“ u javnom budžetu.

V.K.

Print

Preporučujemo

DONIRAJTE

Share On Facebook
Share On Twitter
Contact us