Francuska: stotine hiljada ljudi na ulicama, štrajk se nastavlja

Protest Žutih prsluka, mart 2019; Foto: Ulrich Lebeuf, izvor: Photojournalism / Facebook

Širom Francuske juče su održani protesti. Francusko ministarstvo unutrašnjih poslova procenjuje da je u Parizu demonstriralo 76.000, a u čitavoj Francuskoj 615.000, dok je procena sindikata CGT malo drugačija – 350.000 u Parizu, 1.8 miliona ukupno.

Ovo je treći put da Francuzi izlaze na ulice, i trinaesti dan obustave rada u velikom broju saobraćajnih kompanija i postrojenja za proizvodnju i prodaju naftnih prerađevina. Na prvim demonstracijama, 5. decembra, učestvovalo je između 800.000 i million i po građana – kako po čijoj proceni – a svi tipovi saobraćaja se od tada odvijaju otežano.

Jezgro obustave rada su zaposleni u saobraćaju, ali u manjem procentu štrajkuju i zaposleni u nizu delatnosti, poput prosvete i zdravstva. Kao što je Mašina već pisala, u štrajku učestvuje oko trideset sindikata, uključujući i saveze sindikata Confédération Générale du Travail (CGT), Solidaires Unitaires Démocratiques (SUD), sindikat zaposlenih u prosveti Fédération syndicale unitaire (FSU) i Confédération française démocratique du travail (CFDT). (Potonji, najveći sindikat, podržava deo penzione reforme, a juče se protestu pridružio po prvi put.) U pitanju je najmasovniji protest u Francuskoj u protekloj deceniji.

Ispitivanja javnog mnjenja su još pre dve nedelje pokazala da većina građana podržava zahteve sindikata i demonstranata, protiveći se penzionoj reformi. Levo nastrojeni analitičari ovih dana konstatuju da su aktuelni protesti pokazatelj odlične organizovanosti i saradnje inače heterogenog sindikalizma u Francuskoj, slabe podrške Makronu i impresivne političke osvešćenosti građana.

Foto: Claude Paris; Izvor: Photojournalism / Facebook

Emanuel Makron je na vlast došao kao “manje od dva zla”, pobedivši u drugom krugu predsedničkih izbora kandidatkinju krajnje desnice, Mari Le Pen. Od tada se pokazao kao uzdanica krupnog kapitala sa “tačerskim” pretenzijama. Kako piše Jakobin, Makron je izmenama poreskog zakonodavstva najimućnijim Francuzima “oprostio” oko 4, a kompanijama (uključujući internacionalne korporacije) oko 41 milijardu dolara godišnje. Prošle godine je aktuelna vlada umanjila oporezivanje kapitala, olakšavši javni budžet za oko 10 milijardi dolara u korist najbogatijih. Istovremeno je porastao porez koji plaćaju penzioneri, a umanjene dotacije radnicima i javna davanja za stanovanje.

Reforme Makronove vlade i prateća egzistencijalna nesigurnost prošle godine su izazvale proteste Žutih prsluka, u kojima je učestvovalo oko 300 000 ljudi. Neposredni povod za demonstracije bilo je dramatično poskupljenje goriva, koje su demonstranti nazivali nepodnošljivim izdatkom i “kapi koja je prelila čašu”.

Treba imati na umu da, za razliku od većine ostalih evropskih zemalja, Francuska od početka osamdesetih beleži nekoliko uspešnih demonstracija i štrajkova. Pokret Žutih prsluka se svakako mogao osloniti na takve primere nepokorne borbenosti, iako je organizovan bez saradnje sa levim i socijaldemokratskim akterima poput sindikata. Mada su (ne)uspeh Žutih prsluka i njihova politička (ne)opredeljenost sporni, prošlogodišnje demonstracije su verovatno doprinele tome da rasprava o ekonomskoj politici ne bude skrajnuta iz medija (koji su većinom u rukama korporacija) i da se postavi pitanje alternative hegemoniji neoliberalnog pristupa.

Novija ispitivanja javnog mnjenja svedoče o tome da oko 30% demonstranata ovih nedelja izlazi na ulice isključivo u znak protivljenja penzionoj reformi, a da ostalih 70% smatra da time istovremeno protestuje protiv smanjivanja javnih davanja i nagrizanja radnih i socijalnih prava, odnosno u korist očuvanja zaostavštine francuske države blagostanja.

Izvor: Združena akcija Krov nad glavom / Facebook

Premijer Francuske, Eduar Filip, je za 18. i 19. decembar zakazao radne sastanke vlade sa predstavnicima sindikata i radničkih organizacija. Predsednicima javnih železničkih kompanija, SNCF i RATP (čiji vozači su specijalno pogođeni najavljenim ukidanjem mogućnosti ranijeg penzionisanja) ponudio je odvojene sastanke.

Vladine pozicije oslabljuje približavanje božićnih i novogodišnjih praznika, tokom kojih bi restrikcije saobraćaja mogle da izazovu haos, nezadovoljstvo i velike finansijske gubitke. Sindikati su već odbili ponudu za “božićno primirje”, to jest privremeni prekid štrajka. Tenziju podižu radnici u zdravstvu, koji planiraju da se narednih dana pridruže obustavi rada u znak protesta protiv nedovoljnih ulaganja.

Šta god da bude neposredni rezultat protesta u Francuskoj, o njegovom političkom učinku će se još dugo raspravljati. U nefrankofone medije tek stižu informacije o organizovanju “odozdo” i umrežavanju aktera: zborovima koje štrajkači svakodnevno održavaju na mnogim lokacijama i saradnji studenata, nastavnika i profesora sa radnicima u saobraćaju. Sa druge strane, već se komentariše nemoć levih političkih partija i pokreta da ponude praktično ostvarive alternative Makronovim reformama, kao i mogućnost da u tim okolnostima profitira krajnja desnica: podršku protestima je, naime, objavila i Mari Le Pen.

I.K.

Preporučeni članci

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE