Ministar Đorđević najavio kršenje zakona: Džaba Poverenik i sve ostalo

Zoran Đorđević; Izvor: Wikipedia

Ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević je na konferenciji nakon prošlonedeljnog SES-a izneo nekoliko zabrinjavajućih stavova, među kojima je i taj da njegovo Ministarstvo više neće odgovarati novinarima kada je reč o pojedinačnim slučajevima – bilo povreda na radu, bilo smrtnih slučajeva, iako je to u suprotnosti za zakonom. Takođe, Đorđević je tom prilikom izneo netačan podatak da je prošle godine poginulo 49 radnika, ističući da su novinari Mašine verovatno pogrešili kada su objavili da je stradalo 54 radnika, iako smo te podatke dobili upravo od ministarstva na čijem je čelu.

Mašina se u tekstu „Kapitulacija pred kapitalom: Ministarstvo krije poslodavce kod kojih su u 2019. poginuli radnici“ bavila problemom bezbednosti građana Srbije na svojim radnim mestima, i u njemu iznela zvanične podatke o broju poginulih koje smo dobili od Ministarstva za rad na čijem je čelu Zoran Đorđević.

Prema zvaničnim podacima Inspekcije rada koje smo dobili od ministarstva, prošle godine je ukupno poginulo 54 radnika, jedan više nego u tragičnoj 2018, a čime je ponovljen neslavni rekord iz 2006. godine kada je nastradao isti broj radnika.

Prema podacima Inspekcije, 33 radnika su poginula na licu mesta, 16 radnika je naknadno preminulo od teških povreda zadobijenih na radu, dok je još pet radnika usmrćeno tokom „kolektivnih povreda na radu“.

Međutim, ministar Đorđević je na konferenciji nakon prošlonedeljnog SES-a izjavio da je broj poginulih 49 i da su novinari Mašine verovatno pogrešno razumeli podatke koje im je dostavilo Ministarstvo.

Ja kad sam se informisao o tome, i kod Inspektorata i kod Uprave bezbednosti i zdravlja na radu, bilo je 49 koje je uključivalo i tih pet na kolektivnim povredama. Verovatno su oni njih pogrešno razumeli, pa su dodali 49 plus pet, rekao je Đorđević, odgovarajući na pitanje novinara portala Radnik.rs.

Iako mu je to u opisu posla, očigledno je da ministar nije dovoljno dobro informisan, a morao bi to da bude, pogotovo kada je reč o ljudskim životima. S obzirom na to da je Đorđević i ranije u javnosti tvrdio da je poginulo 49 radnika u 2019. godini, novinar Mašine je direktno postavio pitanje Ministarstvu za rad o ukupnom broju stradalih, a u pres službi su nam potvrdili da Đođević ipak nije uračunao pet osoba koje su poginule tokom kolektivnih povreda na radu.

Podatak koji je izneo ministar je na osnovu analize koja je i Vama dostavljena 31.12. a koja se odnosi na period 01. januar – 27. decembar 2019.godine, i podrazumeva 33 inspekcijska nadzora povodom smrtnih povreda na radu, kao i 16 inspekcijskih nadzora povodom teških povreda na radu sa smrtnim ishodom, dok tu nije uračunat podatak o kolektivnim povredama na radu, naveli su u pres službi.

Ministarstvo je u svom odgovoru i eksplicitno potvrdilo da je ukupan broj poginulih na radu tokom 2019. godine bio 54.

Odgovori koje je Ministarstvo uputilo novinaru Mašine
Odgovori koje je Ministarstvo uputilo novinaru Mašine

Đorđević: Ne odgovaramo na pitanja o pojedinačnim slučajevima

Pored netačnog broja radnika stradalih u 2019. godini koju je Vlada čak proglasila godinom bezbednosti i zdravlja na radu, ministar je na konferenciji novinarima poručio i da ministarstvo više neće odgovarati na pitanja o pojedinačnim slučajevima nesreća na radu. Time je praktično najavio kršenje Zakona o dostupnosti infomacija od javnog značaja, paradoksalno se pravdajući time da će u suprotnom pekršiti zakon.

Moram sada da vam kažem, pa da raskrstimo. Pojedinačne slučajeve nećete dobijati od nas, pogotovo kad su smrtni slučajevi u pitanju. Džaba i Zaštitnik i Poverenik i sve ostalo. Mi hoćemo da izađemo na teren i štitimo prava radnika, a ne da pišemo kad izađemo šta smo radili. Ja da kršim zakon neću, svi izveštaji naši su dostavljeni MUP-u i tužiocu. Izvolte, tražite od njih. Što tražite od nas?, izjavio je Đođević odgovarajući na pitanje novinara Radnik.rs zbog čega odbija da dostavi izveštaj Inspekcije rada za slučaj nesreće na gradilištu u Kneza Miloša u Beogradu, uprkos nalogu Poverenika.

Postavlja se pitanje koji bi to zakon ministar prekršio ako bi poštovao Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja, kao i kako je moguće da je Inspekcija, koja je pod nadležnošću ministarstva, do pre nekoliko meseci uredno novinarima dostavljala iste podatke.

Tražite od mene da radim dupli posao? Vi tražite od mene da bih ja tražio dozvolu od njih, da bi vama to dostavio? Kad je smrtni slučaj u pitanju, vi sami znate da uvek to tužilaštvo pokreće i da ne možete ništa bez njih da date. I nećemo vam davati više pojedinačne slučajeve, ne samo smrtne, nego generalno, mi imamo generalno veliki pritisak od vas. Šta se desilo Peri Periću u selu tom i tom, da li je njemu bilo obezbeđeno i tako dalje, dodao je Đorđević.

Ispred kapija Beograda na vodi; Foto: Miloš Vučković / Radnik.rs

Mašini uskraćeni podaci; Šabić: Kršenje zakona nedvosmisleno

Ministarstvo za rad je nedavno Mašini takođe odbilo da dostavi detaljnije podatke o poginulim radnicima u 2019. godini. Tražili smo informacije o tome kada su radnici poginuli, za kog investitora su radili, ko je radnike formalno angažovao odnosno ko je poslodavac, kao i da li je Inspekcija rada tokom nadzora utvrdila bilo kakva kršenja zakona i propisa, i šta je tim povodom preduzela. Kako su obrazložili, odgovore nismo dobili kako ne bi uticali na istragu.

Međutim, ovakav odgovor je svojevrsni presedan, jer je Inspekcija rada javnosti, a i autoru teksta u više navrata tokom protekle dve godine, gotovo uvek odgovarala na identična pitanja i dostavljala identične podatke.

Rodoljub Šabić, bivši Poverenik za informacije od javnog značaja, rekao je za Mašinu da su podaci koje smo tražili „po definiciji“ informacije od javnog značaja, i da je ovde kršenje zakona nedvosmisleno.

Razlog za uskraćivanje podataka koje ste tražili je potpuno proizvoljan i suštinski ne znači ništa. Ako stvarno postoji neki poseban razlog, bili su dužni da ga navedu. Ovo su po definiciji podaci od javnog značaja, i treba da se žalite aktuelnom Povereniku, naveo je Šabić.

Na pitanje da li Inspekcija ove podatke krije kako bi zaštitila poslodavce, Šabić je odgovorio da ova situacija „izaziva sumnju u to“.

Indikativna je odluka Inspekcije da baš te podatke ne dostavi. Ali ne bih ulazio u motive. U Srbiji postoji trend u gotovo svim oblastima da se od građana skrivaju informacije koje bi po svojoj prirodi morale da budu javno dostupne.

Foto: Marko Miletić / Mašina

Ministar za rad(nike), ali samo formalno

Iako u svojim izjavama često pominje zaštitu prava radnika, dosadašnje postupanje ministra Đorđevića pokazuje da je bliži zaštiti investitora i podilaženju njihovim zahtevima. U slučaju pogibije dva radnika na Beogradu na vodi, kada je investitor praktično umesto Inspekcije rada saopštio da je sve rađeno po propisima, ministar je opravdao abdiciranje Inspekcije time što je investitor navodno rekao istinu o slučaju, pa Inspekcija nije imala šta više da uradi.

Takođe, krajem prošle godine je relativizovao obaveze svog ministarstva, izjavivši da ministarstvo „nije krivo ako radnici prihvate da rade u uslovima koji su mimo zakona i onoga što im zakon omogućava“.

Đorđević je početkom 2019. najavio i donošenja dva nova zakona do kraja godine koji bi trebalo da štiti radnike: izmenjeni Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i Zakon o osiguranju radnika od povreda koji bi obavezivao poslodavce da sve svoje radnike osiguraju od povreda kod osiguravajućih kuća, čime bi se izbegao dugi i neefikasni sudski postupak, a novac radniku isplatio odmah nakon nesreće.

Međutim, ni jedan ni drugi zakon nisu doneti, a nije zaustavljen ni trend rasta pogibija radnika u Srbiji.

Od 2006. godine do početka 2020. na radnom mestu je poginulo 580 ljudi, a najviše u građevinarstvu. Razlozi za sve crnju statistiku na gradilištima su to što građevinski radnici napuštaju zemlju, pa te poslove rade nestručni i neobučeni ljudi, kao i to što se poslodavci osećaju zaštićenim da ne vode računa o ljudima koji im stvaraju višak vrednosti.

Pored velikog broja poginulih, hiljade radnika je završilo sa teškim telesnim povredama zbog koji su praktično onemogućeni doživotno da se bave fizičkim poslovima. Samo u 2019. godini na radu je teško povređeno 814 ljudi, a lakše 72 radnika, što je takođe povećanje u odnosu na prethodnu godinu.

Preporučeni članci

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE