Druga pogibija radnika za godinu dana na gradilištima bivšeg fudbalera Mihajla Pjanovića

Gradilište na Vračaru na kojem je poginuo radnik; Foto: Saša Dragojlo / Mašina

Investitor na gradilištu u Beogradu na opštini Vračar, na kom je u četvrtak poginuo radnik, jeste bivši fudbaler Crvene zvezde Mihajlo Pjanović, otkriva Mašina.

Ovo je drugi put u godinu dana da na stambeno-poslovnim projektima Mihajla Pjanovića na Vračaru gine radnik. Krajem februara 2019. godine, na uglu Dubljanske i Braničevske ulice, takođe je poginuo radnik, a investitor je tada bila Pjanovićeva firma MML Bauminvest Group.

U četvrtak je poginuo radnik na gradilištu stambeno-poslovnog objekta u Ulici Nikolaja Hartviga, javili su mediji. Međutim, ni nadležno ministarstvo ni Inspektorat rada nisu zvanično saopštili detalje tragedije što je u skladu sa novom nezakonitom politikom Ministarstva za rad da javno ne objavljuje podatke o nesrećama na radnim mestima.

Prema rečima izvora u Ministarstvu koji je poznat našoj redakciji, stradali radnik nije radio na crno, već je od avgusta 2019. godine bio legalno zaposlen. Kako je i zbog čega poginuo na radnom mestu, istraga tek treba da utvrdi, navodi naš izvor koji nije želeo da otkrije imena investitora i poslodavaca.

Ipak, novinar Mašine je na licu mesta utvdio da je investitor objekta bivši fudbaler Crvene Zvezde Mihajlo Pjanović, kako piše na informacionoj tabli koja je srušena nakon smrti radnika i okrenuta ka samom objektu, odnosno od ulice kako ne bi mogli da je vide prolaznici.

Čitav objekat ima preko 3000 metara kvadratnih, a predviđeno je da se sastoji od 24 stana i 27 parking mesta, saznajemo iz zvanične dokumentacije Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove grada Beograda.

Iako za sada nisu poznate okolnosti tragedije, činjenica je da je ovo druga pogibija građevinskog radnika na projektu Mihajla Pjanovića.

Pre nešto više od godinu dana, 25. februara 2019. godine, tridesetogodišnji D.D. je preminuo nedaleko odatle, na uglu Dubljanske i Braničevske ulice na Vračaru, kada su na njega pale palete s blokovima sa drugog sprata objekta u izgradnji.

Odgovarajući na pitanja Insajdera, Pjanović je tada rekao da mu je žao tragedije i da se nada „da se ovo nikad neće ponoviti“. Interesantno je i da je taj poslovno-stambeni objekat od 2.923 kvadratnih metara građen i pre nego što je dobijena građevinska dozvola, a da je sama izgradnja trebalo da počne baš na dan kada je poginuo D.D.

Novinar Mašine je povodom ovog poslednjeg slučaja pogibije radnika na zgradi u Ulici Nikolaja Hartviga, pokušao da kontaktira Pjanovića, međutim, on nije odgovarao na pozive i poruke.

Gradilište na Vračaru na kojem je poginuo radnik; Foto: Saša Dragojlo / Mašina

Armart011 vrtoglavo raste, skinuti sa „crne liste“

Izvođač radova na oba projekta Mihajla Pjanovića na kojima su poginuli radnici je zvanično firma Armart011. Ova kompanija je osnovana 2014. godine i registrovana je za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada. Armart011 na čijem je čelu Ivana Živković svake godine beleži značajan poslovni rast. Od 2014. do 2018. godine prihodi ove firme su porasli od 27.820 evra do čak 3.274.617 evra, što je rast od skoro 118 puta.

U Armart011 za Mašinu navode da već mesecima nisu izvođač radova na objektu u ulici Nikolaja Hartviga gde je u četvrtak poginuo radnik. Na pitanje zbog čega se onda i dalje na tabli navodi njihovo ime, muškarac koji nije želeo da se predstavi novinaru Mašine izjavio je da ga verovatno još uvek nisu uklonili.

Mi više ne radimo tamo, naš posao smo završili pre nekoliko meseci. Tu su sad neke druge firme angažovane.

Na pitanja o okolnostima pogibije radnika koji je stradao u februaru 2019. godine, nije želeo da odgovara.

Time se bave nadležni organi, kratko je izjavio i prekinuo razgovor.

Kompanija Armart011 je prvi put dospela u javnost u septembru 2018. godine kada se našla na „crnoj listi“ Ministarstva za rad kao jedna od firmi koje angažuju radnike na crno. Tom prilikom je utvrđeno da je ova firma angažovala čak sedam radnika na crno. Međutim, samo nekoliko dana kasnije Armart011 i još dve firme su skinute sa crne liste zbog toga što su, kako je tada obrazložilo Ministarstvo, sa radnicima naknadno zaključili ugovore o radu i prijavili ih na obavezno socijalno osiguranje pre izvršenog nadzora.

Portal B92 je pisao da su se Armart011 i druge dve firme koje su naknadno skinute sa crne liste, tom prilikom javile redakciji portala B92 ističući da zbog stavljanja na listu trpe ogromnu štetu, gube ugled i reputaciju.

Gradilište u ulici Kneza Miloša u Beogradu na kome su poginula dva radnika; Foto: Marko Miletić / Mašina

Život radnika „košta“ 250.000 dinara uz uslovnu kaznu

Jedan od razloga zbog čega radnici u Srbiji sve više ginu je krivična i finansijska nekažnjivost odgovornih investitora i (pod)izvođača radova koji nakon smrti radnika prolaze ili bez kazni ili sa kaznama koje se mogu svrstati u zanemarljiv „trošak poslovanja“.

„Ponavljači“ kada je reč o pogibijama radnika na gradilištu su i kompanije angažovane na projektu izgradnje stambeno-poslovnog objekta u Beogradu, u ulici Kneza Miloša, gde je investitor izraelska kompanija KMR Development, a (pod)izvođači radova firme Energogrup i Anker Bau.

U avgustu 2018. poginuo je radnik Nebojša Turković kada se na njega srušio zid. Inspekcija rada je utvrdila da je bio angažovan na crno. Ministarstvo je protiv pet osoba u odgovornim firmama Anker Bau i Energogrup podnela krivične prijave, međutim, iako je za smrt radnika propisana zatvorska kazna i do 12 godina, odgovorni u firmama su prošli praktično nekažnjeno.

Prema pisanju Insajdera, okrivljeni za teško delo protiv opšte sigurnosti iz firme Anker Bau sklopio je sporazum s tužilaštvom, nakon čega je osuđen na 23 meseca zatvora – i to uslovno. Okrivljenom za nepreduzimanje mera zaštite na radu iz iste firme, tužilaštvo je dozvolilo da uplati 250.000 dinara, nakon čega je krivični postupak odbačen. Isto je dozvoljeno i direktoru kompanije Energogrup, koja je glavni izvođač radova na projektu. Protiv još jednog zaposlenog iz firme Anker Bau krivična prijava je odbačena, uz obrazloženje da nije u pitanju krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Protiv okrivljene iz firme Energogrup, zadužene za bezbednost na radu, postupak se i dalje vodi, navodi Insajder.

Obrazloženje tužilaštva za ove blago rečeno blage kazne bilo je to što osumnjičeni ranije nisu osuđivani i što je brat poginulog radnika obeštećen. Nije jasno zbog čega je od bilo kakve važnosti za tužilaštvo, koje bi trebalo da utvrđuje krivičnu odgovornost, bilo obeštećenje brata poginulog radnika.

Samo godinu i po dana kasnije, 15. februara ove godine, na istom gradilištu je stradao još jedan radnik. Sve okolnosti pogibije do danas nisu poznate.

Ministar rada Zoran Đorđević; Izvor: Wikipedia

Ministarstvo krši zakon, odbijajući da dostavlja podatke o pogibijama

U 2019. godini, koju je Vlada Srbije proglasila godinom bezbednosti i zdravlja na radu, prema zvaničnim podacima Inspekcije rada, poginulo je ukupno 54 radnika, jedan više nego u tragičnoj 2018., a čime je ponovljen neslavni rekord iz 2006. godine kada je nastradao isti broj radnika.

Prema podacima Inspekcije, 33 radnika su poginula na licu mesta, 16 radnika je naknadno preminulo od teških povreda zadobijenih na radu, dok je još pet radnika usmrćeno tokom „kolektivnih povreda na radu“.

Međutim, nadležno Ministarstvo za rad odbilo je da autoru teksta dostavi podatke o tome kada su radnici poginuli, u kojoj firmi ili za kog investitora su radili, ko je radnike formalno angažovao odnosno ko je poslodavac, kao i da li je Inspekcija rada tokom nadzora utvrdila bilo kakva kršenja zakona i propisa, i šta je tim povodom preduzela. Obrazloženje ministarstva da se dostavljanjem tih podataka novinarima ugrožava istraga je netačno i suprotno zakonu, naveo je za Mašinu bivši Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.

Korak dalje je otišao ministar Zoran Đorđević koji je na konferenciji za štampu pre nekoliko nedeljea otvoreno rekao da Ministarstvo koje vodi više neće odgovarati novinarima kada je reč o pojedinačnim slučajevima – bilo povreda na radu, bilo smrtnih slučajeva.

Time je praktično otvoreno najavio kršenje Zakona o dostupnosti infomacija od javnog značaja, paradoksalno se pravdajući time da će u suprotnom pekršiti zakon.

Od 2006. godine do početka 2020. na radnom mestu je poginulo 580 ljudi, a najviše u građevinarstvu. Razlozi za sve crnju statistiku na gradilištima su to što građevinski radnici napuštaju zemlju, pa te poslove rade nestručni i neobučeni ljudi, kao i to što se poslodavci osećaju zaštićenim od strane države zbog čega ne vode računa o radnicima.

Pored velikog broja poginulih, hiljade radnika je završilo sa teškim telesnim povredama zbog koji su praktično onemogućeni doživotno da se bave fizičkim poslovima. Samo u 2019. godini na radu je teško povređeno 814 ljudi, a lakše 72 radnika, što je takođe povećanje u odnosu na prethodnu godinu.

Preporučeni članci

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE