Radna prava u vreme vanrednog stanja

Foto: Marko Miletić / Mašina

Uvođenje vanrednog stanja zbog opasnosti od širenja koronavirusa u Srbiji je otvorilo niz nedoumica koje se tiču radnih prava, ostvarivanja prava na rad i zaradu. Da li se radi, ko sme da radi, šta da čine oni koji moraju da rade … ?

Onima koji rade u sektorima koje je Vlada direktno regulisala, kao što su prosveta, šalteri javnih službi i sl. situacija je donekle jasna – neće se raditi. Mnogima koji rade u proizvodnji i uslužnom sektoru stvari nisu baš najjasnije.

Najveće nedoumice imaju zaposleni roditelji male dece koja sada neće ići u škole i vrtiće – potrebno je da nekako uskladiti rasporede. Pitanje je i šta će raditi stariji od 65 godina koji i dalje rade, a sada su suočeni sa zabranom kretanja?

„Vanredno stanje je proglašeno a da nemamo preciznu uredbu Vlade“

Na inicijativu UGS „Nezavisnost“ sutra će biti održana vanredna sednica socio-ekonomskog saveta Srbije na kojem će se raspravljati o primeni Zakona o radu tokom vanrednog stanja.

Ono što je sigurno je da ćemo se zalagati za to da nema umanjena prava, da ne bude umanjena zarada ljudima, da poslodavci maksimalno izađu u susret zaposlenima. Međutim, mnogo bi lakše bilo kada bi postojale određene naredbe i uredbe, kada to ne bi bilo ostavljeno proizvoljno poslodavcima na odlučivanje, kaže Čedanka Andrić, izvršna sekretarka UGS „Nezavisnost“ za Mašinu.

Željko Veselinović, predsednik sindikata „Sloga“ kaže da je „odluka o vanrednom stanju doneta preko noći što je ostavilo dosta nejasnoća i malo vremena ljudima da se organizuju.“

Mogli su prvo da uvedu vanrednu situaciju pa ako to ne donese mere onda vanredno stanje, tako bi ljudi postepeno mogli da se prilagođavaju, navodi Veselinović.

Dok stvari ne budu malo jasnije Čedanka Andrić preporučuje radnicima i radnicama da „ne treba da prihvataju nikakve usmene naloge poslodavaca nego da dobiju napismeno dobiju određena rešenja i odluke“.

Cilj nam je da zaštitimo ljude, da sačuvaju posao, da ne dobijaju umanjene zarade, to je ono na čemu ćemo insistirati. Znamo da umanjena imaju i zakonski osnov ali ako je već vanredno stanje – u vanrednom stanju se vlada uredbama pa ćemo probati da uredbama dobijemo i neku dodatnu zaštitu za radništvo, zaključuje Andrić.

Veselinović smatra da je poslodavcima „ostavljeno na slobodnu volju da li će ljude da šalju na plaćeno odsustvo, da li će biti godišnjih odmora, da li će raditi itd.“.

Postoji preporuka da se radi od kuće, a većina radnika u proizvodnji ne može da radi od kuće. Sve je dodatno haotično za roditelje male dece koja sada ne idu u vrtiće i škole. Rekao bih da je to dosta neodgovorno od strane vlasti, navodi Veselinović.

Foto: Marko Risović / Kamerades

„Zakon o radu ne poznaje pojam vanrednog stanja“

Kako za Mašinu kaže stručnjak za radno pravo, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo Mario Reljanović „zakoni koji regulišu vanredno stanje ne regulišu bilo koji aspekt radnih odnosa u slučaju vanrednog stanja“.

Ne postoji direktan i nedvosmislen odgovor na pitanje šta mogu učiniti roditelji koji rade, a čija deca više ne idu u vrtiće i škole i moraju da sede kod kuće, kao ni zaposleni stariji od 65 godina kojima je preporučeno ograničeno kretanje (i govori se o potpunom ograničenju u smislu zabrane kretanja na otvorenom), kaže Reljanović za Mašinu.

Poslodavci nisu u obavezi, ali bi prema Reljanoviću mogli da izađu u susret zaposlenima tako što bi omogućili rad od kuće ako je to moguće, kao i rada sa kliznim radnim vremenom kako bi roditelji uklopili svoje porodične dužnosti sa radnim vremenom.

Neke države su uvele mere pomoći poslodavcima, pa tako u Sloveniji zaposleni koji usled događaja vezanih za pandemiju ne mogu raditi (uključujući i roditelje čija se deca kod kuće) dobijaju naknadu u iznosu od 80%, od čega polovinu plaća država a polovinu poslodavac, navodi Reljanović.

On kaže da su moguće i „stavljanje zaposlenog na polovinu radnog vremena“, što se naročito odnosi na poslodavce koji usled smanjenog obima posla ovih dana masovno dele otkaze svojim zaposlenima.

Prema Reljanoviću država bi morala da sačini poseban plan mera koje se tiču starijih građana. Takve mere ne bi uključivale (samo) linearnu novčanu pomoć koja je već najavljena, već čitav „niz mera koje se odnose na materijalnu sigurnost starijih“.

Veliki broj njih radi neformalno, a ograničenje kretanja ih stavlja u veoma nezavidan položaj, pa bi trebalo razmisliti o posebnoj pomoći onima sa najnižim primanjima, zaključuje Reljanović

M.M.

Preporučeni članci

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE