Protiv nove krize Evropa se neće boriti merama štednje?

Zgrada “Berlaymont”, Evropska komisija; Foto: etnobofin / Flickr

EU će, odlukom Evropske komisije, relaksirati stroge mere koje ograničavaju budžetsku potrošnju zemalja članica Unije da bi im omogućila da finansiraju neposrednu borbu protiv koronavirusa i posledica pandemije.

Evropska komisija je 20. marta najavila da će predložiti aktiviranje klauzule fiskalne fleksibilnosti, koja će suspendovati ograničenje budžetskog deficita od 3% BDP-a, odnosno granicu zaduživanja od 60% BDP-a.

U pitanju je takozvana zaštitna klauzula evropskog Pakta o stabilnosti i rastu. Predsednica Komisije Ursula fon der Lejen juče je izjavila da je cilj ovog postupka da se osigura da se EU „na najbolji mogući način suoči sa ljudskim i društvenoekonomskim aspektom“ aktuelne krize. O usvajanju predloženih mera će naredne nedelje odlučivati ministri za ekonomiju zemalja članica EU.

Podsetimo, Italija je pre par dana molila EU da joj dozvoli dodatno zaduživanje, nakon što je broj umrlih od COVID-19 u ovoj zemlji dostigao 4000, premašujući tako ukupan broj žrtava u Kini.

Striktno ograničenje budžetskog deficita predstavlja deo politika mera štednje koje je EU implementirala u periodu od prethodne recesije na ovamo. Pojednostavljeno rečeno, ono više odgovara zemljama sa jakom ekonomijom i većim privrednim rastom, odnosno severu Evrope, nego dužničkim ekonomijama na jugu.

Ograničenje budžetskog deficita se odrazilo na pad državnog ulaganja u infrastrukturu, javno zdravstvo i obrazovanje, stanovanje, plate u javnom sektoru, penzije i socijalna davanja uopšteno. Doprinelo je padu standarda i nagomilavanju problema u ovim oblastima, naročito u mediteranskim zemljama i jugoistočnoj Evropi.

Fiskalna nezavisnost je bila i jedan od motiva za istupanje Velike Britanije iz EU.

foto: Milovan Milenković / Kamerades

Pandemija izoštrava slabosti ekonomskog sistema

Od samog izbijanja pandemije očito je da će ona ostaviti posledice na svetsku populaciju, životnu sredinu i globalnu ekonomiju. U aspektu ekonomije neki stručnjaci zbog poteškoća u organizovanju proizvodnje i distribucije proizvoda (prekidanja lanaca snabdevanja) predviđaju globalnu recesiju razmera približnih onima iz 2008.

Jedan od osnovnih odgovora Evropske unije na survavanje ekonomije tada je bilo nametanje striktnih mera štednje. Sa pozicija moći je ojačavano i orijentalističko predstavljanje severnih naroda kao radnih i štedljivih, a južnjaka kao njihovih antipoda: lenjih i rasipnih.

Pretežno heterodoksni i marksistički ekonomisti su i tada insistirali da štednja neće spasiti, već ispostiti i udaviti privredu. Opšti ekonomski pokazatelji se u međuvremenu jesu popravili, barem iz perspektive statistike, jer 2012. godine EU je prosečno zabeležila zadovoljavajući privredni rast.

Međutim, privredni rast je praćen velikim rastom nejednakosti između bogatijih i siromašnijih zemalja, prelivanja sredstava od mladih ka starima i od žena ka muškarcima.

Čak i takav priverdni rast prema istraživanjima se najverovatnije nije desilo zahvaljujući „stezanju kaiša“, već, naprotiv, zahvaljujući javnoj potrošnji. Kako na svom blogu sažeto objašnjava Aleksandar Matković, SAD je nakon 2009. u svoju ekonomiju ubrizgala fiskalnu injekciju od preko 800 milijardi dolara, dok je tri puta manja kineska privreda u svoju investirala čak duplo više. Kina je ulagala u zdravstvo i obrazovanje, ali ponajviše u infrastrukturne projekte.

Ulaganja velikih razmera pozitivno su uticala na stabilnost svetske ekonomije, mada su i ona bila ograničenog dejstva. Naime, ni to što Kina uveliko „izvozi“ zaduživanje na druge kontinente nije umanjilo rizik da u najskorije vreme, i bez koronavirusa, nastupi kriza nalik onoj od pre desetak godina.

Suočena sa takvim lančanim raspadom sistema, a desetak godina iskusnija, Evropska unija ovih dana razmatra mogućnosti koje njenim glavarima 2008. i 2009. nisu bile ni na kraj pameti: osim fleksibilizacije fiskalne politike, usvojen je i takozvani Pandemic Emergency Purchase Program (PEPP). Evropska centralna banka (ECB) će u okviru PEPP-a do kraja 2020 otkupiti menice u vrednosti od 750 milijardi evra, ili čitavih 6% BDP-a evrozone.

Dok neki na ove presedane gledaju sa optimizmom, drugi upozoravaju na to da će i ti dugovi kad-tad doći na naplatu.

Preporučeni članci

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE