Internet slobode u svetlu TTIP, CETA & TISA

internet-slobode

foto: Maja Krek

U subotu, 26. novembra, u organizaciji Internet društva Srbije u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju je održana tribina pod nazivom Internet slobode u svetlu TTIP, CETA & TISA.

O ovoj temi su uvodna izlaganja dali aktivisti, pravnici i članovi različitih građanskih društava iz Poljske, Holandije, Gvatemale i Srbije.

TTIP, CETA i TISA predstavljaju međunarodna partnerstva, odnosno ugovore o trgovini i investicijama.

Moderator tribine i član internet društva Srbije, Aranđel Bojanović, za je Mašinu prokomentarisao značaj ove teme za naš kontekst:

Tema međunarodnih trgovinskih sporazuma izaziva brojne proteste širom sveta gde god da se oni promovišu. Iako grupe koje protestuju čine jednu heterogenu formaciju, one su ujedinjene oko osude činjenice da se pregovori odvijaju iza zatvorenih vrata, da ne postoji nikakva transparentnost, što se očigledno može tumačiti kao demokratski deficit. O ugovorima se s jedne strane dogovaraju velike korporacije sa državama, a sa druge ti ugovori podrivaju ustavni poredak država potpisnica jer izuzimaju korporacije iz lokalnih pravnih sistema i predviđaju nekakve privatne sudove gde će se rešavati nesporazumi između države i korporacije. S tim u vezi pokušali smo da ovu temu dovedemo u Srbiju kroz pitanje internet sloboda. Smatramo da su ova pitanja važna, jer ukoliko brinemo o jednakosti i privatnosti moramo da brinemo i o tome kako se te vrednosti mogu ugrožavati i online.

Većina učesnica i učesnika složili su se da je jedan od glavnih problema u vezi sa svim ovim sporazumima netransparentnost kao i preveliki uticaj korporacija na sadržaj samih sporazuma što je po pravilu u suprotnosti sa javnim interesom i interesom većine stanovništva. Đorđe Krivokapić, član Share Defense fondacije, u svom izlaganju se osvrnuo na lokalni kontekst i Strategiju intelektualne svojine za period 2016-2020.

On je istakao kako se u tekstu strategije „ne pominje ni kultura, ni inovacije, ni javni interes“, kako su izostale rasprave o tome „kako strategija utiče na osnovna ljudska prava i da li zapravo doprinosi ekonomskom rastu države“. Krivokapić je napomenuo kako ova strategija „ne odgovara ni policiji, ni tužilaštvu ni telekomunikacijskom sektoru“, a kritike na tekst strategije je teško uputiti jer su njeni autori nepoznati.

Renata Avila koja se bavi pravom u domenu intelektualne svojine i ljudskih prava iz Gvatemale govorila je o sporazumima iz perspektive jačanja desnice širom sveta. Kako dolazi iz Latinske Amerike, Kastrovu smrt je označila kao „važan momenat za sve kojima su ljudi i planeta važniji od profita“ i istakla važnost pobune i otpora.

Na tom tragu bilo je i izlaganje Desiree Milošević (ISOC Board of Trustees, ISOC UK, Internet društvo Srbije) koja nas je upozorila da „postoji opšte zanemarivanje javnog interesa u ovim sporazumima“.

Ona je napomenula da je internet uvek uključen u trgovinske sporazume jer se „na njega gleda kao na važnu tačku u ekonomskom razvoju zemlje“, ali da je način na koji je to u ovim sporazumima učinjeno jako loš pre svega jer je bilo „premalo aktera iz tehničke zajednice i civilnog društva“.

Iako se na internet tokom devedesetih godina gledalo kao na potencijalno veliki prostor slobode i dostupnosti, te se u tom kontekstu predviđao raznovrsniji, demokratičniji i kvalitetniji (medijski) sadržaj, razni zakoni o autorskim pravima transformisali su ga u još jedno polje kojim dominira krupni kapital, dok ostaci besplatnog sadržaja služe za prikupljanje ličnih podataka na osnovu kojih se kasnije formiraju reklame monopolističkih kompanija.

To nikako ne znači da od borbe za internet treba odustati. Prvi korak je svakako razumevanje šta se zapravo i u čijem interesu dešava.

Print

Preporučujemo

DONIRAJTE

Share On Facebook
Share On Twitter
Contact us