Ovo ostrvo: rasprava o ljudskom stanju u tri poglavlja

0

foto: autori i autorke predstave

Kako se društveno telo vekovima transformisalo u otuđeno telo radne snage, ključna je tema predstave pod nazivom Ovo ostrvo: rasprava o ljudskom stanju u tri poglavlja, premijerno izvedene u Bitef teatru krajem novembra meseca. Ljudsko telo prilagođeno kapitalističkom načinu proizvodnje vekovima je upregnuto u repetativnim i mehanicističkim radnjama u cilju eksploatacije i proizvodnje viška vrednosti. No kako ponovo promišljati ljudsko telo kao društveno telo, izvan postavljenih društvenih odnosa, telo koje bi (ponovo) bilo neproduktivno, lenjo, razotuđeno, slobodno?

 

01

foto: autori i autorke predstave

01citat

foto: autori i autorke predstave

Progon veštica, događaj kojim se u istoriji niko nije ozbiljnije bavio dok to nisu uradile feminističke spisateljice sedamdesetih godina prošlog veka, označava kraj „mračnog“ i neproduktivnog Srednjeg veka i početak nove ere prosvećenosti. Ljudsko telo prestaje da bude magično i celovito – pod uticajem mehanicističke filozofije i prodora naučnog pogleda na svet, ljudsko, društveno telo pa i sama priroda počinju da se posmatraju kao mašina na čije funckionisanje se može uticati, i što je još važnije, čiji se rad i plodovi mogu eksploatisati.

Pogrom koji je izvršen nad ženama od sredine 15. do početka 18. veka naročito u srednjoj i severnoj Evropi u novom svetlu koje nam pruža knjiga Silvije Federiči „Kaliban i veštica“ vidimo ne kao ostatke sujevernog Srednjeg veka koje je tek Doba razuma uspelo da zaustavi, već upravo kao uslov bez kog novo buržoasko društvo ne bi moglo da bude uspostavljeno, a društveni trenutak u kome se danas nalazimo kao finalnu fazu procesa menjanja „lenjog, nemoralnog i neproduktivnog“ društvenog tela u mehanizam čiji je jedini cilj stvaranje viška vrednosti. Ali taj prelazak iz vis erotica u vis lavorativa, od erotske snage u radnu snagu, nikada nije do kraja završen – svaka kriza Kapitala praćena je ekplozijom otpora prema radu, a svaki trenutak normalizacije otkrivanjem novog prostora za ograđivanje i privatizaciju, novih identiteta za stvaranje razlika i novim talasom nasilja prema ženama.

Predstavu Ovo ostrvo pravili smo pitajući se zašto radimo i za koga, i koliko je zapravo stara ta prevara na koju svakodnovno iznova pristajemo.

Sali O’Nil, Ana Dubljević, Nina i Milan Marković Matis

02

foto: autori i autorke predstave

02citat

foto: autori i autorke predstave

03

foto: autori i autorke predstave

04

foto: autori i autorke predstave

04citat

foto: autori i autorke predstave

Ovo ostrvo je produkcija FyraBen teatra, podržana od Rekonstrukcije ženskog fonda, Stanice – servisa za savremeni ples i Bitef teatra. Rad na predstavi su pomogli Inter Arts Center Malme i Parobrod.

Print

Preporučujemo