Ženski marš protiv fašizma

1

foto: Matija Jovanović

Nekoliko stotina učesnica i učesnika okupilo se danas u Beogradu na „Ženskom maršu protiv fašizma“.

Marš u Beogradu je jedan od preko šesto sedamdeset protesta širom sveta na kojima se očekuje prisustvo više od dva miliona učesnica koje će prižiti solidarnu podršku „Ženskom maršu na Vašinton“. Osnovni cilj protesta u glavnom gradu Amerike, koji se dešava dan nakon inaguracije Donada Trampa na mesto predsednika SAD-a, jeste pokazivanje neslaganja sa konzervativnim i patrijahalnim politikama kakve je Tramp zastupao u svojoj kampanji i kakve bi mogao da sprovodi tokom svog mandata.

Beogradski marš su organizovale aktivistkinje iz nekoliko ženskih, feminističkih organizacija u saradnji sa individualnim aktivistkinjama, dok su protest podržale različite organizacije i pojedinci i pojedinke. Skup je počeo u Pionirskom parku odakle je krenuo protestni marš ka hramu Svetog Save ispred koga je nekoliko aktivistkinja održalo govore.

Glavna tema obraćanja, kao i fokus celog protesta, je bilo pitanje ugroženosti prava na abortus koje u sve više zemalja, pa tako i u Srbiji, redukovano i sve manje dostupno. Organizatorke su posebno podvukle nedopustive institucionalne napade na žensko telo od strane države uz sadejstvo crkve.

U saopštenju organizatorki kao i u samim govorima istaknuto je da se nalazimo u državi „u kojoj desetine hiljada ljudi živi u siromaštvu, u kojoj su oni koji rade poniženi i eksploatisani, gde se hiljade izbeglica smrzava na ulicama, dok je rasizam prema Romima jako izražen“. Naglašeno je i da „Mnoge lezbejke, gejevi i druge seksualne orijentacije i rodno različiti ljudi ne mogu na ulice sa mirom u srcu“. Iz tih razloga organizatorke su želele da pruže poruke otpora „desnoj politici koja svuda u svetu najpre napada ženska, a potom i prava svih drugih grupa sa manje moći“.

Još tokom priprema i najava „Ženskog marša protiv fašizma“ iznete su solidarne kritike koje su dolazile pre svega od feminističkih aktivistkinja i aktivista. Na konceptualnom nivou, i pored jasne veze između crkve i države, ostalo je nejasno zašto bi feministkinje svoj protest završavale ispred određene crkve i njoj „upućivale“ svoje zahteve, a ne nekoj instituciji koja će u krajnjem slučaju sistemski implementirati i sprovoditi opresivne politike spram žena. Čak i nakon održanog protesta ostaje pitanje da li se time crkvenoj organizaciji daje legitimitet koji nema, da li je potrebno i moguće sa njom diskutovati o reproduktivnim pravima žena? Organizaciono, tokom same najave događaja nisu bili dovoljno istaknuti i komunicirani problemi žena u Srbiji koji su i bili glavni razlog protesta, pa je tako mnogim ljudima delovalo da je osnovni razlog protesta u Beogradu inaguracija Trampa za predsednika SAD-a.

Ipak, solidan broj okupljenih kao i poruke koje je marš nosio pokazuju da postoji dovoljan broj žena i muškaraca koji bi mogli da organizuju budući otpor najpre napadima na prava žena i svih drugih ugroženih grupa. Isto tako, prisustvo različitih grupa na protestu uliva nadu da je eventualne propuste koji su se desili moguće solidarnim angažmanom prevazići u nekim budućim akcijama.

foto: Matija Jovanović

foto: Matija Jovanović

foto: Matija Jovanović

foto: Matija Jovanović

foto: Matija Jovanović

foto: Matija Jovanović

foto: Matija Jovanović

foto: Matija Jovanović

Print

Preporučujemo