Sve više nezadovoljnih na ulicama

6

Protest u Beogradu. Foto: Matija Jovanović

Treći dan za redom u više gradova u Srbiji su organizovani protesti protiv vladajućeg sistema.

Zajedničko svim skupovima je izražavanje sumnje u regularnost izbornog procesa za predsednika republike kao i otvoreno kritikovanje Aleksandra Vučića koga protestanti vide kao odgovornog za sprovođenje politika koje vode ka sve lošijem životnom standardu većeg dela populacije.

S tim u vezi su i socijalni zahtevi protesta, koji postaju sve vidljiviji. Mladi ljudi koji i dalje čine većinu na svim skupovima u zemlji su vrlo brzo uspeli da povežu svoje nezadovoljstvo s potrebama i zahtevima drugih društvenih grupa. Tako su se mogle videti parole kojima se daje podrška štrajkačima u preduzeću Goša iz Smederevske Palanke, kao i transparent s natpisom „Nećemo da budemo jeftina radna snaga!“ koji šalje jasnu poruku protiv eksploatacije kakvoj su radnice i radnici izloženi.

Treba reći da ovi protesti nisu početak socijalnog bunta ali mogu postati njegovo zaoštravanje. Neposredno pre izbora su sindikati organizovali proteste zahtevajući zaustavljanje privatizacije javnog sektora te povećanje plata i penzija, dok štrajkovi u firmama postaju sve češći. Ono što je sada važno je da je omladina, koji su mnogi liberalni komentatori do juče prozivali za političku nezrelost, jasno prepoznavala važnost povezivanja sa sindikatima i pozvala radnike i radnice da im se pridruže. Studenti u Novom Sadu su otišli i korak dalje pa su zahtevali i povećanje penzija čime su uputili solidarnu podršku starijim sugrađanima.

Protesti su održani u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Subotici, Zrenjaninu, Kruševcu, Kraljevu, Valjevu, Boru, Čačku, Užicu … U svim gradovima su najavljena nova okupljanja za sutra u 18 časova.

Foto: Matija Jovanović

Protest u Beogradu. Foto: Matija Jovanović

Večeras se u Beogradu ponovo okupilo više desetina hiljada protestanata. Skup je počeo kod Skupštine da bi potom protestna šetnja krenula ka sedištu redakcije listova Informer i Politika, a zatim i sedišta RTS-a. Takvom maršutom je iskazano nezadovoljstvo načinom na koji ovi mediji izveštavaju o protestima kao i njihovom ulogom u predizbornoj kampanji. Ovo zadovoljstvo je opravdano ako se uzme u obzir da je Aleksandar Vučić zauzeo devet desetina medijskog prostora pred izbore čime je bio u povlašćenom položaju u odnosu na druge kandidate. Protestna kolona je zatim otišla do zgrade vlade Srbije i ponovo došla do Skupštine.

Foto: Matija Jovanović

Protest u Beogradu. Foto: Matija Jovanović

Foto: Matija Jovanović

Protest u Beogradu. Foto: Matija Jovanović

Foto: Matija Jovanović

Protest u Beogradu. Foto: Matija Jovanović

Treći protestni dan u Novom Sadu započeo je okupljanjem na Trgu republike kojem je prisustvovalo oko pet hiljada ljudi. Demonstrantima su se obratili studenti i studentkinje i izneli zaoštrene zahteve Studentskog pokreta Novi Sad, kojima se traži kompletna smena vlasti, obustava mera štednji i dalje socio-ekonomsko ugrožavanje stanovništva. Poručili su i da ne žele da napuštaju Srbiju i pozvali sve studente i studentkinje, kao i radnice i radnike, a posebno sindikalne organizacije da im se pridruže u borbi za bolje društvo i istakli da će se i sami pridružiti borbama drugih čija su prava ugrožena.

U Nišu je zbog loših vremenskih prilika protestovalo nešto manje ljudi nego juče. Okupljenima su pročitani zahtevi studenata iz Novog Sada, koje su demonstranti uzvicima podržali.

Foto: Anica Stojanović

Protest u Novom Sadu. Foto: Anica Stojanović

Foto: Robert Kasumović

Protest u Nišu. Foto: Robert Kasumović

Član redakcije Mašine, Stefan Aleksić komentariše funkciju „zida plača“ tokom protesta:

Još od prvog dana spontanih protesta u Beogradu jedna od zamerki koje su lupom tražili režimski mediji bila je ona o rušenju ograde na kojoj su postavljeni panoi sa slikama i imenima žrtava iz Kosovskog sukoba. Nije jasno šta se tačno desilo – a čak su postojale i informacije da su pano srušili upravo neki viđeniji desničari. Međutim, jeste najednom postala jasna uloga samog panoa koji od početka izgleda tek kao jeftina zamena za spomenički kompleks (kakav država spremna da eksploatiše ove žrtve inače nikad nije podigla). Pomenuti panoi su već duže vremena svedeni na nivo dronjaka i poderotina – a očigledno je bilo i neizbežno da će ovaj, kako ga nazivaju, „zid plača“ (kojem, uzgred, hronično nedostaju žrtve albanske etničke pripadnosti) biti smetnja održavanju bilo kojeg protesta na ovom mestu. No, izgleda da je to i bila namera: odbiti potencijalne proteste i preseliti ih negde gde će biti nevidljivi.

U jučerašnjem se slučaju pokazala prava uloga kako ovog „zida plača“ tako i organizacije prostora za pacifikaciju eventualnih protesta, pa čak i uloga desničarskih i viktimizatorskih diskursa u kontekstu rekonstrukcije kapitalističkih odnosa. Jer je žrtve Kosovskog sukoba ova vlast iskoristila da prekrije – bukvalno i simbolički – ogradu za kontrolu nezadovoljne mase.

Utoliko, događaj s početka predstavlja mapu delovanja desnice kako u postsocijalizmu tako i na ovim protestima: anahroni detalji, vremenski pogubljene ikonografije i isprazne simbolike. A takva je, izgleda, uloga desnice i na ovim protestima: kratkosežno, ispunjeno više patetikom nego bilo čime drugim i ograničeno na tek poneku dekorativnu brljotinu i nešto malo četničke ikonografije.

Stoga i ne treba da nas čudi: od svih učesnika protesta poslednjih dana desnica je ona s ponajmanje konzistentnosti. Sreli sme neke manje i više „opasne“ po političku bremenitost protesta: od nekih otačastava pa sve do veoma opasne pojave nekakvog mutnog Igora Jakšića koji je već drugog dana na prevaru pokušao da preotme protest i nametne se kao lider, što mu ipak nije upalilo. No, kako je nekonzistentna, tako se valja nadati i da će biti i ostati tek prateći detalj ovih protesta – jer želeli to da priznaju ili ne, ovi protesti su socijalni i levi po svojoj političkoj orijentaciji.

Print

Preporučujemo