Škole, fabrike, zdravstvo, penzije…

Foto: Matija Jovanović

Foto: Matija Jovanović

U gradovima širom Srbije danas su održani šesnaesti po redu Protesti protiv diktature. Nakon slabijeg odziva demonstranata tokom praznika, protesti su večeras ponovo okupili veći broj nezadovoljnih na ulicama.

U Beogradu se nekoliko hiljada demonstranata okupilo, kao i do sada, ispred republičke Skupštine odakle je protestna šetnja krenula prema Pravnom fakultetu, trgu Slavija do Knez Mihajlove ulice i Trga republike. Na beogradskom protestu su transparentima ponovljeni raniji zahtevi i kritika politike privatizacije i sve ugroženijih radničkih prava („Fer i slobodni izbori, sloboda medija, departizacija, decentralizcaija, zaštita i poboljšanje radničkih prava“), kao i zahtevi za javno finansirano i svima dostupno obrazovanje i zdravstvo. Skup je završen na mestu okupljanja, odakle je najavljen novi protest za sutra u 18 časova.

U Novom Sadu se okupilo oko hiljadu demonstranata. Organizatori skupa su se javno zahvalili sindikatu prosvetara na podršci koju su uputili studentima i studentkinjama u protestu. Pored ponovljenih zahteva i kritika vlasti, mogla se čuti i pesma:

Bando lopovska,
sve si prodala.
Škole, fabrike,
zdravstvo, penzije,
al’ vratićemo sve.

Novosađani će se sutra u znak solidarnosti pridružiti štrajku zaposlenih u Pošti koji je najavljen za 12 časova.

U Nišu je nekoliko stotina okupljenih prošetalo gradskim ulicama. Povorka se zaustavljala ispred Opštine, Suda, predstavništva RTS-a, a protest je završen performansom koji je postavio pitanje diploma određenih političara. I u tom gradu je najavljen protest za sutra u 18 časova.

Protest u Nišu; Foto: Bojana Tamindžija

Protest u Nišu; Foto: Bojana Tamindžija

Foto: Matija Jovanović

Foto: Matija Jovanović

Foto: Marko Miletić

Foto: Marko Miletić

Foto: Matija Jovanović

Foto: Matija Jovanović

U red sindikata koji su podržali proteste svrstala se i Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS). Time je ovaj sindikat odgovorio na pozive koje su im prethodnih dana upućivali studenti koji protestuju. U saopštenju povodom podrške taj sindikalni savez je istakao da su „mirna okupljanja u pojedinim gradovima naše zemlje dokaz da prethodni višegodišnji protesti prosvetnih radnika nisu bili bez povoda i razloga“.

Pitanje podrške demonstracijama za Mašinu je prokomentarisala Jasna Janković, predsednica ovog sindikata, ukazavši da je USPRS „odlučila da podrži studente jer su to naši bivši đaci, a koliko su naša deca nezadovoljna, logično je da smo nezadovoljni i mi”. Dok je kao drugi razlog navela da je USPRS u nekim od zahteva studenata prepoznala ciljeve za koje se godinama bore radnice i radnici u prosveti.

Prošle su dve godine od završetka petomesečnog i ujedno najdužeg štrajka prosvetnih radnika, međutim stanje u tom sektoru se nije popravilo. Prosveta je na cedilu još od početka procesa tzv. tranzicije, dok su mere štednje dodatno urušile ionako loše materijalno stanje kako institucija obrazovanja tako i velike većine njihovih uposlenika. Komentarišući stanje u prosveti, Jasna Janković je naglasila da su prosvetari, koji su pet meseci bili u štrajku, mahom protiv mera štednji „koje su, što se tiče svih, ali nas posebno, besmislene“. Podsetila je i da Vlada Republike Srbije nije ispunila obećanja data sporazumom kojim je okončan štrajk 2015. godine i napomenula da su prosvetari održali niz protestnih akcija u protekle dve godine, od kojih su poslednje dve – protest ispred zgrade vlade i jednodnevna obustava nastave – održane prošlog meseca.

Nakon dve nedelje koliko traju protesti, podrška sve većeg broja sindikata može predstavljati značajnu novinu čije bi političke posledice mogle prevazići i same proteste. S jedne strane time postaje sve jasnije da razlozi za nezadovoljstvo pogađaju mnogo šire slojeve od isključivo mladih koji su inicirali proteste. Dok se s druge strane polako ocrtava mapa aktera koji će u sadejstvu biti kadri da stvore protivtežu sadašnjem političko-ekonomskom sistemu. U tom smislu nije beznačajno ispratiti ko podržava a ko javno osuđuje proteste.

Podrška radnica i radnika iz javnog sektora, je značajna i stoga što za razliku od slabo organizovanog radništva u privatnom sektoru oni mogu i dalje vršiti značajni pritisak na svog poslodavca – državu. U slučaju klijentelističke politike koja je na vlasti, te koja pokušava da kontroliše sva javna dobra, preduzeća i usluge, pa ne preza ni od toga da postavlja direktore škola, jasno je da borba prosvetara i studenata nije samo socijalna nego i politička.

Foto: Matija Jovanović

Foto: Matija Jovanović

Print

Preporučujemo