Da su radna prava zaposlenih u Srbiji drastično ugrožena više nije novost. Važeći Zakon o radu, usvojen 2014. godine, ključni je dokument koji legitimiše nizak stepen zaštite radnika i radnica i mogućnosti ostvarivanja prava koja proizlaze iz radnog odnosa. Da stvar bude teža, izmene u pravnom sistemu dovele su do toga da je radnicima često gotovo nemoguće sudsko ostvarivanje prava.
Na Pravnom fakultetu Univerziteta Union postoji besplatno pravno savetovalište koje vodi profesor radnog prava Mario Reljanović, sa svojim studentima i studentkinjama kao i jednom advokaticom. Na ovom mestu pravnu pomoć mogu potražiti svi koji smatraju da su prekršena njihova radna ili socijalna prava, ili misle da su na bilo koji način oštećeni kao zaposleni.
Zaposleni nam se mogu obratiti lično ili putem imejla. Na našem sajtu postoji detaljno uputstvo kako da nas pronađu i kontaktiraju. Međutim, besplatnu pravnu pomoć ne pružamo putem imejla, već zaposleni moraju doći lično. Neophodno je da nam pošalju odgovarajuću dokumentaciju, kao i sve što je vezano za njihov slučaj. Mi smo tu šest meseci godišnje, u periodu mart, april, maj i oktobar, novembar, decembar, i svake srede od 17h pružamo besplatnu pravnu pomoć svakome ko se pojavi. Pravna pomoć nije vezana samo za radno pravo, već i za socijalno pravo, dakle prava iz socijalnog osiguranja, penzijsko, zdravstveno, sve što je povezano s radnim odnosom i bilo kojom vrstom radnog angažovanja.
Nakon donošenja izmena i dopuna Zakona o radu 2014. godine, prava radnika i radnica znatno su smanjena. S jedne strane, teret se sve više prebacuje s poslodavaca na zaposlene, a sa druge se poslodavcima daju do te mere odrešene ruke da zakonito mogu uručiti otkaz osobi za koju slobodno procene da je izvršila krivično delo čak i u slučaju da protiv nje nije pokrenut nikakav krivični potupak (član 179).
Pored katastrofalnog Zakona o radu, veliko je pitanje koliko su zaposleni u mogućnosti da koriste bar onaj deo zakona koji još uvek koliko-toliko čuva ljudsko dostojanstvo. Problem se javlja na najmanje dva nivoa: neobaveštenost radnika i radnica o njihovim pravima i nedostupnost institucija. O trenutnoj situaciji u kontekstu radnog prava, profesor Reljanović kaže:
Poslednjih godina, naročito nakon izmene Zakona o radu iz 2014. godine, sasvim je izvesno, što se može čak i empirijski potvrditi, da su prava radnika dosta umanjena i promenjena u smislu pojeftinjenja radne snage, a čini mi se da jedan od osnovnih negativnih aspekata tih izmena jeste izmena odredbi koje se tiču zaštite prava zaposlenih. Ta zaštita je nikad gora. Dostupnost pravde i pristup sudu radnika i zaposlenih trenutno su tako regulisani da se može govoriti čak i o kršenju prava na pristup pravdi. Dakle, pitanje je koliko radnici mogu da ostvare tu zaštitu pred sudom i koliko su im pristupačni sudovi u ovom trenutku. U tom kontekstu važna je priča o besplatnoj pravnoj pomoći, jer još nažalost nemamo zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Klinike, pojedine nevladine organizacije i retke lokalne samouprave jedine su instance koje pružaju ovakvu vrstu usluga.
Pored velikog značaja klinike u kontekstu zaštite prava radnika i radnica, važan je i njen obrazovni karakter jer studentima i studentkinjama obezbeđuje pravničku praksu. Studenti se nakon jednogodišnje (dvosemestralne) obuke aktivno uključuju u njen rad. Jedna od studentkinja koja je učestvovala u radu klinike, Ivana Stojadinović, za Mašinu govori o najčešćim problemima koje je uočila tokom dve godine rada:
Slučajevi s kojima smo se susretali u pružanju besplatne pravne pomoći uglavnom su se ticali neisplaćenih zarada, neuplaćenih doprinosa, zatim nekih pitanja vezanih za socijalno pravo, kao što je na primer invalidska penzija. Pisali smo mnogobrojne akte za naše stranke, koje inače nemaju pravničko znanje. S obzirom na to da je princip pravne klinike pružanje pravnih saveta i pisanje akata, mi ih ne možemo zastupati na sudovima, ali za sve ono što prethodi samom sudskom procesu tu smo da ih uputimo i usmerimo. Takođe, pružamo i pravnu pomoć iz oblasti diskriminacije na radu i mobinga.
Ako se prisetimo nedavnog samoubistva radnika fabrike „Goša“ iz Smederevske Palanke, koje je usledilo nakon najmanje petnaest meseci neisplaćivanja zarade, kao i incidenta s pelenama u južnokorejskoj fabrici „Jura“, ili slučaja fabrike „Geox“ iz Vranja, jasno nam je da je trenutna situacija za zaposlene daleko od povoljne. Najmanje što se u ovom trenutku može učiniti jeste da se pokaže solidarnost sa radnicima i radnicama u njihovoj borbi, te u tom kontekstu primere pozitivne prakse, poput pružanja besplatne pravne pomoći na Pravnom fakultetu Univerziteta Union, svakako treba podržati.
