Povodom rušenja skvotiranih magacina u Beogradu

Foto: Nenad Porobić

Zbog širenja projekta Beograd na vodi preduzeta je akcija izmeštanja migranata sa prostora u magacinima između autobuske i željezničke stanice u kampove diljem Srbije. Tom akcijom rukovodio je Komesarijat za izbjeglice Srbije. Predstavnici tog državnog tela su zapretili deprotacijama migrantima koji su se usprotivili izmeštanju. Na otpor protiv nasilnog čina izmeštanja i rušenja skvotiranih magacina pozvao je kolektiv No border Srbija, čije saopštenje prenosimo u neznatno skraćenom obliku.

Ovog časa se bagerima ruše skvotirani magacini pored železničke stanice u Beogradu. Čistkom projekta „Beograd na vodi“  već je srušen prvi migrantski skvot „No Border hostel“ u Hercegovačkoj, a sada je došao red na magacine koji su bili sklonište za oko 1000 ljudi mesecima unazad.

Pozivamo na pružanje otpora protiv iseljenlja i nasilnog isterivanja ljudi  iz skvotiranih magacina. Naš otpor je zajednički otpor protiv deložacija, jer mi – lokalci , stanovnici  magacina, studentkinje i studenti kao i putnici/-e i ljudi koji radimo u ovom delu grada – sanjamo o novom mestu za život, u kojem naši životi nisu pod kontrolom (kapitala).

Foto: Nenad Porobić

Napušteni magacini iza autobuske stanice su skvotirani u avgustu mesecu 2016, nakon „čišćenja parkova“, kada je ljudima zabranjeno da borave u parkovima i ostalim javnim mestima.Ne želimo da romantizujemo život u ovim skotovima, uslovi su preteški,  ali ipak je  to mesto gde su  stvorene samoorganizovane, autonomne strukture od strane ljudi koji su zaglavljeni u Srbiji i ljudi koji su boravili tu da bi pokazali svoju solidarnost. To je mesto, koje su ljudi (oni koji nisu želeli boraviti u državnim kolektivnim centrima) uprkos teškim uslovima nazivali domom, gde su imali slobodu da odu i da se vrate kad oni žele, da kuvaju svoju hranu, da se druže sa lokalnom i internacionalnom ekipom.

Malo se zna o autonomnoj organizaciji ovog mesta. Postojala je samoorganizovana kolektivna kuhinja koja je svakodnevno kuvala za stanovnike skvota i lokalne beskućnike, samoorganizovana škola jezika, organizovale su se radionice i filmske projekcije, zajedničke radne akcije čišćenja i izgradnje infrastrukture itd. Skvotirani magacini zajedno sa otporom porodice Timotijević je frontna linija u borbi protiv projekta „Beograd na vodi“.

Većina ljudi koji su proveli celu zimu u ovim zgradama napustili su svoje domove zbog rata. A ovde u Srbiji postoji još jedan rat: rat protiv siromašnih koji proizvodi na stotinu deložacija svake godine. I rat na granicama protiv onih koji nemaju („ispravne“) dokumente . Ti ljudi postaju ljudi zadnje klase, sistem stvara o njima sliku „neprijatelja“.

Naš Neprijatelj je ubilački sistem granica koji oduzima ljudima slobodu kretanja i uništava živote. Naši neprijatelji su oni koji žele da gradovi (ili delovi gradova) postanu mesta samo za elitu i biznis klasu.

Povod za rušenje ovih zgrada je ništa drugo nego profit nekoliko individualaca i kompanija a nikako korist za nas  ljude.

Sistem kampova (svejedno da li za „naše“ ili „internacionalne“ izbeglice) u Srbiji se trenuto ubrzano gradi i razvija, a  zapravo su ta mesta kopije takvih istih logora u zemljama EU. Ogroman profit se zarađuje iz samog čina da su ljudi stavljeni na izolovana mesta okružena zidovima i ogradama.

Industrijom  tih „humanitarnih“ zatvora uglavnom upravljaju organizacije koje pokušavaju učiniti život u kavezu „malo ugodnijim“ pružanjem hrane ili higijenskog materijala. Ove usluge su neophodne samo ako se ljudi stavljaju u položaj osobe kojoj treba pomoć. Osoba postane objekt, koja ne može odlučiti sama o svom životu.

Ali danas smo ovde. I svuda smo. Nemoguće je  uništiti sva autonoma i samoorganizovana mesta. Iako isteraju sve ljude i poruše ove objekte, nastaće nova mesta samoorganizacije i otpora.

Ne deložacijama! Stvorimo društvene centre, solidarnost i autonomiju! Sloboda kretanja! Sloboda boravka! Sloboda odlučivanja!

Saopštenje je prvi put objavljeno 11.05.2017. na stranici No border Srbija.

Print

Preporučujemo