Subvencije – pomoć kome?

Foto: Medija centar Beograd

Foto: Medija centar Beograd

Juče je u Medija centru Beograd predstavljeno istraživanje „Subvencije investitorima – svrsishodna državna pomoć ili promocija“.

Ovo istraživanje sistema subvencija sprovela je Transparentnost Srbija (TS), analizirajući dvadeset i jednu firmu koje su subvencionisane iz budžeta Republike Srbije.

Samo 2015. godine država je iz budžeta na subvencije potrošila 860 miliona evra.

Vladimir Goati, predsednik TS-a, istakao je da su godišnji troškovi subvencija ogromni, da je njihova dodela nedovoljno transparentna, kao i to da ima spornih odluka i slučajeva gde je premašen utvrđeni limit državne pomoći.

Prema saradniku Transparentnosti Zlatku Miniću postoje ogromni a neprijavljeni iznosi državne pomoći, koji su dodeljeni između 2010. i 2013. godine, kao i slučajevi dodele sredstava iznad dozvoljenog limita, za šta niko nije odgovarao niti su ta sredstva vraćena.

Govorivši o ekonomskoj opravdanosti subvencija, programski direktor TS-a Nemanja Nenadić je prokomentarisao da za sada ne postoji analiza koja dokazuje opravdanost takve pomoći države investitorima.

Nama je naročito zanimljiv deo izveštaja koji razmatra dodeljivanje subvencija kompaniji Geox iz Vranja. Na predstavljanju ovog izveštaja se moglo čuti da je to jedan od slučajeva u kojima je prekršen dozvoljeni limit dodele sredstava.

Geox je prisutan na domaćem tržištu od 2012. godine kada je tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić potpisao ugovor s ovom kompanijom o dodeli sredstava za direktne investicije. Dinkić je jedan od rodonačenika subvencionisanja privatnika, međutim istu praksu su nastavili i drugi političari dok su kompanije kao što su Geox, Jura ili Drekselmajer postali simboli eksploatacije radne snage uz javne subvencije.

O kršenju radnih prava u ovoj fabrici smo ranije pisali. Izveštaj koji je juče predstavljen javnosti potvrđuje i sumnje da iznos dodeljenih javnih sredstava premašuje ulaganja samog „investitora“.

Ugovor o subvenciji za fabriku obuće Geox je prema oceni TS sporan, zbog iznosa koji izlazi iz limita postavljenog Uredbom o pravilima za dodelu državne pomoći.

Sudeći po ovom istraživanju limit iznosa koji Komisija za kontrolu državne pomoći (KKDP) može odobriti za dodelu subvencija je probijen kako u odnosu na investiciona ulaganja tako i u odnosu na troškove zarada.

Prema uredbi koja uređuje dodelu državnih subvencija, one mogu iznostiti do 50% „opravdanih troškova za početna ulaganja“. U to spadaju „početna investiciona ulaganja“ kao i „nova radna mesta povezana sa početnim ulaganjem“.

Zbog nedostupnosti dokumenata istraživači nisu mogli sa sigurnošću da utvrde koliko subvencije premašuju limit u odnosu na investiciona ulaganja. Ali date su indicije da to može biti i do 71% ukupne investicije.

Po pitanju zarada situacija je jasnija, a samo kršenje odredbe drastičnije. U dve godine u kojima je fabrika u Vranju ispunila broj od 1250 zaposlenih prema ugovoru subvencija je dostizala 97% troškova zarada.

Ukoliko su ove računice ispravne, to bi značilo da se gotovo celokupni troškovi zarada u Geoxu plaćaju iz javnog budžeta, dok profit odlazi privatnoj kompaniji.

Pogodnosti koje ova i slične kompanije uživaju u različitim zemljama, omogućava im da ostvaruju ogromne godišnje profite. Tako je samo Geox prema izveštaju kampanje „Change your shoes“ prethodne godine prijavio prihode od 900 miliona evra.

O radnim uslovima u ovoj fabrici se možete informisati i kroz video koji smo nedavno objavili.

 

Ostalo je nepoznato na osnovu kog akta je dodeljena subvencija firmi Geox Vranje i ko je razmatrao usklađenost te subvencije sa pravilima za dodelu državne pomoći.

Komisija ima zakonsku mogućnost da zahteva povraćaj nezakonito dodeljenih sredstava. Međutim, kako bi se to desilo ista komisija mora da donese „odluku“.

Print