Šta to smrdi oko deponije u Vinči

Foto: Predrag Momčilović

Foto: Predrag Momčilović

Juče je u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju održana tribina „Šta to smrdi oko deponije u Vinči“.

Tribinu je povodom katastrofalne situacije na vinčanskoj deponiji na kojoj je 18. maja izbio požar koji je trajao 40 dana, organizovala inicijativa Ne da(vi)mo Beograd.

Osim što je ugrozilo zdravlje stanovništva obližnjih naselja, stanje na najvećem beogradskom odlagalištu otpada skrenulo je pažnju javnosti na alarmantan problem upravljanja otpadom u Srbiji. Podaci da se na više od 97% deponija ne vrši nikakva obrada otpada i da se prisustvo dima beleži na 101 deponiji jasno pokazuju da situacija u Vinči ne predstavlja jedinstven slučaj.

Detaljnije o problemima sa prikupljanjem i odlaganjem otpada možete pročitati u tekstu koji smo nedavno objavili.

Na tribini su govorili dr Stevan Blagojević, direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju Beograd, Tijana Ljubenović iz mladih istraživača Srbije, Igor Jezdimirović predstavnik saveza ekoloških udruženja “Zelena lista Srbije”, Igor Ratković, ProPet reciklaža Zrenjanin i Vladimir Radojičić iz inicijative Ne da(vi)mo Beograd dok je moderirala Iva Marković članica Zelene omladine Srbije.

Učesnici tribine su posvetili posebnu pažnju „gorućim pitanjima“ javno privatnih partnerstava u sektoru upravljanja otpadom, kao i liberalizaciji zakona o upravljanju otpadom kojim se otvara prostor za uvoz otpada radi dalje obrade, odnosno spaljivanja.

Kao alternativa takvim politikama podcrtani su novi trendovi rekomunalizacije i remunicipalizacije komunalnih usluga. Kritički se pristupilo predlogu gradskih vlasti da se problem vinčanske deponije reši izgradnjom pogona za insineraciju (spaljivanje) otpada.

Kao jedan od glavnih problema gradske strategije, Igor Jezdimirović, izdvaja to što su preskočeni početni koraci u hijerarhiji upravljanja otpadom. Umesto primarnih koraka ponovne upotrebe, razvrstavanja i reciklaže otpada, odmah se pristupilo spalionici kao rešenju bez uzimanja u obzir principa izbora najoptimalnijeg rešenja po životnu sredinu.

Srbija je 2009. godine potpisala Arhusku konvenciju, kojom se osigurava pravo na informisanost javnosti o stanju životne sredine kao i pravo na učešće građana u donošenju odluka o životnoj sredini. Slabo poštovanje propisa ove konvencije u slučaju vinčanske deponije kao i pitanje gde odlazi ekološki dinar i zašto se često novac iz ekoloških fondova premešta u neke druge fondove ključni su problemi napomenuti u izlaganju Tijane Ljubenović.

Dr Stevan Blagojević izneo je podatke da i nakon spaljivanja otpada preostaje oko 4% štetnog materijala koji se mora deponovati što na količinu otpada od 600 000 tona godišnje nije zanemarljiva brojka. Svako sagorevanje otpušta izvesnu količinu gasova a u zavisnosti od stanja filtera i kvaliteta primenjene tehnologije, emisija štetnih gasova može biti različita. Upitno je i koliko će vremena biti potrebno da se spali otpad sa deponije površine 68 ha i visine 40 m, kao i kakvu bi emisiju štetnih gasova ispustila plastika iz 70-ih i 80-ih godina prošlog veka.

Kao glavni problem javno-privatnog partnerstva Vladimir Radojčić vidi to što za sada ništa nije poznato i gotovo da nema informacija o budućem projektu. Iz različitih internacionalnih primera poznato je da javno-privatna partnerstva nisu održivo rešenje i nisu u interesu građana. Dok u Evropi a i šire imamo talas rekomunalizacije i remunicipalizacije komunalnih usluga Srbija se kreće u suprotnom smeru uprkos brojnim negativnim iskustvima iz država koje su privatizovale svoje komunalne usluge. Spalionica otpada obezbediće samo 33 radna mesta, dok će dovesti do značajnog povećanja cene usluge koju će plaćati građani.

Na pitanje Mašine koji su planovi inicijative Ne da(vi)mo Beograd u vezi sa vinčanskom deponijom, Vladimir Radojčić je rekao:

Već smo imali akciju kojom smo skrenuli pažnju na problem zapaljene vinčanske deponije, 13. jula biće održana nova akcija. Takođe planiramo da nastavimo legalno pravnu borbu i učinimo sve korake kako bi sprečili nastavak projekta izgradnje spalionice. U narednom periodu radićemo na razradi i predstavljanju novih održivih rešenja za vinčansku deponiju.

Jedan od zaključaka tribine je da su individualni javni istupi važni za skretanje pažnje na problem ali da nam je potrebna kolektivna borba za održivi zajednički grad.

Akcija "Pozdrav iz Vinče"; Foto: Ne davimo Beograd

Akcija “Pozdrav iz Vinče”; Foto: Ne davimo Beograd

Print

Preporučujemo

DONIRAJTE

Share On Facebook
Share On Twitter
Contact us