Nezadovoljstvo „amorfne mase“

Foto: Marko Miletić

Foto: Marko Miletić

Još jedna školska godina je počela štrajkom prosvetnih radnica i radnika.

Premijerka Ana Brnabić je u više navrata, pa tako i povodom početka školske godine, isticala da je obrazovanje jedan od prioriteta ove (i prethodne) vlade. Međutim, dok vlasti javnosti predstavljaju novine u vidu uvođenja nastave programiranja i preduzetništva, čiji se dometi moraju sagledati u svetlu paralelnog pozicioniranja Srbije kao zemlje s jeftinom radnom snagom i manjkom posla za istu, sam sistem obrazovanja pokazuje sasvim drugačiju sliku. Aktuelnim stanjem u ovoj oblasti nisu zadovoljni nastavnici koji bi trebali da prenose znanja ali ni đaci i njihovi roditelji što pokazuju protesti u OŠ „Svetozar Miletić“ u Zemunu.

Sindikati prosvetnih radnika su školsku godinu započeli štrajkovima upozorenja. Povod za takvu odluku sindikata predstavlja pre svega materijalni položaj zaposlenih u prosveti kao i Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.

Sva četiri reprezentativna sindikata u prosveti su svoje članice i članove pozvali na štrajk. Nažalost svoj protest nisu izrazili jedinstveno, tako su jedni štrajkovali prvog školskog dana, dok su drugi svoje nezadovoljstvo izrazili danas.

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) i Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije Nezavisnost (GSPRSN) održali su štrajk upozorenja prvog septembra, dok su Sindikat obrazovanja Srbije (SOS) i Sindikat radnika u prosveti Srbije (SRPS) to isto učinili danas. Svoju odluku obrazlažu time što se danas održala i poslednja javna rasprava o Nacrtu zakona.

Stav sindikata o Nacrtu je takođe ostao neusaglašen. Tako su USPRS, SOS i SRPS saglasni da Nacrt treba povući iz procedure, dok se GSPRSN zalaže za izuzimanje prosvete iz tog zakona.

Štrajkovi u prosveti nisu retki. Još od druge polovine devedesetih zaposleni u tom sektoru pokušavaju da prekinu nit sistemske nebrige o obrazovanju i pogoršanja njihovog materijalnog položaja. Podsećamo, da je najduži period borbe prosvetara trajao pet meseci, od novembra 2014. do aprila 2015. godine. Međutim, nastavnici su se i tada vratili uobičajenom toku nastave praznih ruku, a punih ušiju obećanja političara.

Iz perspektive sindikalnog organizovanja prosvetari nisu u lošem položaju, velika većina njih ima istog poslodavca – državu, što im daje snagu da kolektivno vrše pritisak na poslodavca. Međutim, važno je s velikom pažnjom ispratiti izjave premijerke i ministra prosvete. Racionalizacija u prosveti, kao i najavljeno kvantifikovanje nastavnika i platni razredi bi dobar deo „amorfne mase“ od 80.000 prosvetara uskoro mogao da odvede u privatni sektor ili u honorarne angažmane. Iz tog razloga bi prosvetni sindikati morali užurbano da rade na usaglašavanju stavova i zahteva kako bi mogli jedinstveno da nastupe.

Miroljub Mosurović - Ljuba; Foto: Marko Miletić

Miroljub Mosurović – Ljuba; Foto: Marko Miletić

„Ne damo Ljubu“

Prosvetom nisu nezadovoljni samo nastavnici.

U osnovnoj školi „Svetozar Miletić“ u Zemunu đaci danas nisu išli na nastavu što je odluka njihovih roditelja. Ispred škole je održan i drugi protest nastavnika, učenika i roditelja koji su nezadovoljni odlukom Ministarstva prosvete da direktora škole Miroljuba Mosurovića – Ljubu razreši dužnosti.

Ministarstvo ima osam zamerki na rad direktora ove škole, ipak đaci i roditelji s ponosom ističu da je to jedna od najboljih škola u Srbiji i jednoglasno uzvikuju „Ne damo Ljubu!“.

Sam direktor škole tvrdi da je odluka o njegovor smeni politička te da se već jedanaest godina suočava s pritiscima da se priključi ovoj ili onoj političkoj stranci što on uporno odbija.

Najavljen je nastavak protesta dok god ministarstvo ne povuče svoju odluku o smeni. Možda će upravo ishod borbe u ovoj osnovnoj školi pokazati po čijoj meri se kroje prosvetne reforme – da li prema potrebama đaka i njihovih roditelja ili prema vizijama vladajućih.

Foto: Marko Miletić

Foto: Marko Miletić

Print

Preporučujemo