Kulturna strategija: poreske olakšice za ćirilicu

Foto: Matija Jovanović

Foto: Matija Jovanović

U Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu, danas je održana poslednja javna rasprava o predlogu „Strategije razvoja kulture Republike Srbije od 2017. do 2027“.

Prethodne javne rasprave na ovu temu organizovane su u Novom Sadu, Subotici, Kragujevcu, Kosovskoj Mitrovici, Nišu i Užicu.

Početkom juna, na internet stranici Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, objavljen je nacrt stategije u kojem su navedena tri prioriteta: 1. razvoj kadrova, 2. razvoj infrastrukture i 3. evropske integracije i međunarodna saradnja. Između ostalog prioriteti sadrže i razvoj tržišta i kreativnih industrija, nove prakse i inovacije, uključivanje nekorišćenih objekata u sistem kulture, kulturno nasleđe, međunarodni profesionalni standardi, evropske vrednosti, stvaranje preduslova za razvoj regionalnog tržišta itd.

Javnoj raspravi prisustvovali su predstavnici Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, kulturnih institucija i stručna javnost, a otvorena je govorom direktora Narodne biblioteke Lasla Blaškovića. Početak obraćanja ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića, prekinuli su predstavnici Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) sa pozivom organizacijama civilnog društva, pojedincima i javnim institucijama iz polja kulture da javno odbace ovaj dokument. Oni su pročitali svoje saopštenje u kojem se Strategija odbacuje zbog „nestručnog i metodološki neutemeljenog pristupa pisanju teksta Nacrta, fingirane javne rasprave u kojoj nije obezbeđeno ni minimalno stvarno učešće u procesu zainteresovanim organizacijama i zbog toga što predložena Strategija ozbiljno ugrožava slobodu i demokratiju u oblasti kulture.“

Saopštenje je potpisalo 85 organizacija i pojedinaca i pojedinki, članica i članova NKSS, koji dolaze iz 19 gradova Srbije. Nakon pročitanog saopštenja, predstavnici NKSS su napustili javnu raspravu.

Foto: Matija Jovanović

Foto: Matija Jovanović

Rasprava je nastavljena govorom ministra koji smatra da treba odvojiti politički i kulturni prostor. Za njega je politički prostor određen ustavom i granicama jedne zemlje, dok je kao kulturni odredio onaj prostor u kojem je jedan narod ostavio tragove svog nasleđa, mnogo širi od političkog. Ono što je posebno naglasio je značaj kapitalnih investicionih projekata, navodeći primere Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Narodnog muzeja.

Kritike na račun Strategije i odsustva javnosti u donošenju predloga i odluka, iznelo je nekoliko radnica i radnika iz kulturnog sektora. Okupljenima su se, između ostalih, obratili Saša Ilić, Sunčica Milosavljević i Marijane Cvetković.

Veliki deo javne rasprave zauzela je diskusija o pitanju srpskog jezika i ćirilice i predloga po kojem bi svi projekti koji koriste ovo pismo imali određene poreske olakšice. Rasprava se kretala između tvrdnji o ugroženosti ćirilice i srpskog nacionalnog identiteta i želje za očuvanjem istih i protivargumenata o militantnosti ovakvog pristupa. Prema rečima Saše Ilića, Ustavom Republike Srbije je definisan zvanični jezik i pismo, te nema potrebe za posebnim naglašavanjem istog u Strategiji ovog tipa. Nekoliko filmskih radnika je ustalo protestno tokom govora Bobana Jevtića, družeći u rukama naslovnicu dnevnih novina Danas, posvećenu slučaju Vranjskih novina i gušenju medijskih sloboda.

Foto: Matija Jovanović

Foto: Matija Jovanović

Print

Preporučujemo