Mere štednje u Stanišiću

Tokom jučerašnjeg protesta u biblioteci; Foto: Olivera Ralbovski-Križak / Facebook

Tokom jučerašnjeg protesta u biblioteci; Foto: Olivera Ralbovski-Križak / Facebook

U selu Stanišić kod Sombora treći četvrtak zaredom održan je protest zbog problema u radu lokalne biblioteke.

Biblioteka u selu Stanišić, juče je radila, ali su stanovnici i pored toga iskazali svoj protest zbog promene radnog vremena – biblioteka će od sada raditi samo dva dana nedeljno. Prethodna dva četvrtka meštani su protestovali pošto od početka godine biblioteka nije uopšte radila. Na protestu se ponovo našlo nekoliko desetina građana s porukama koje su viđene i na ranijim protestima.

Da podsetimo, lokalna biblioteka – ogranak somborske biblioteke „Karlo Bijelicki“ – od nove godine do juče je bila zatvorena pa su građani su svoje otpočeli proteste zahtevajući njeno ponovno otvaranje.

Tokom jučerašnjeg protesta u biblioteci; Foto: Olivera Ralbovski-Križak / Facebook

Tokom jučerašnjeg protesta u biblioteci; Foto: Olivera Ralbovski-Križak / Facebook

Stefan Aleksić: E-governmentality, Fuko i kapitalizam u Stanišiću

Otvorena vrata biblioteke ne označavaju i kraj muka: usled racionalizacije i promene radnog vremena ugrožena je njena druga funkcija – biblioteka je ujedno i jedini društveni centar u selu. Stanišićani su svoj interes izgurali samo zahvaljujući veštom angažmanu kojim su privukli pažnju medija pa ispada da je biblioteka u Stanišićanima tek jedan akcident na finoj tkanini mera štednje na najosetljivijima. Naime, pažnju medija su privukli rabeći standardnu matricu za vabljenje novinara: protestu su dodali performans i svoj su protest začinili citatima pozntih filozofa koji podsećaju na značaj knjige, čitanja i učenja. Međutim, oslanjanje isključivo na vidljivost, pokazalo se, ima svoje mane: mediji su se priče uhvatili tek kao zanimljive slike sa margine, piktoreknog ali beznačajnog događaja daleko od „velike politike“, pa su im izmakla dva strukturna problema: uzroci i dugoročne posledice ovakvih poteza – koje su, pritom, sami stanišićani veoma dobro prepoznali.

Jer to što su se stanovnici jedne lokalne sredine izborili za svoju biblioteku, ne znači i da je to u pitanju jedina sredina u kojoj se slični procesi dešavaju. Jer to svakako niti je prva lokalna biblioteka koja je u nas zatvorena, niti je poslednja, niti je to samo produkt lokalne tranzicione kuhinje – do podataka o broju biblioteka u Srbiji kojima su politike štednje ispisale smrtnu kaznu teško je doći, ali do podataka da se slilčno dešava na „razvijenom zapadu“ – nije. U pitanju je dakle tek jedna od sredina kojoj nevidljiva ruka tržišta oduzima infrastrukturu i marginalna zajednica koja jauče pod teretom ekonomskih impreativa koje diktira centar kapitala.

Magnituda ovog procesa – ukidanja infrastrukture koja podržava život u malim sredinama – svakako je ogromna i ne tiče se samo biblioteka: lokalni domovi zdravlja, društveni centri, škole, vrtići i slično – svima njima zajedno glave će doći tehnokratsko kasapljenje proračunskih sredstava poduprto jezikom racionalizacije i mera štednje i to neće prekriti nikakve digitalizacije i e-governmenti.

Hteli to zakonodavci da priznaju ili ne – mere štednje i racionalizacije različitih modaliteta su klasne politike kroz koje provejavaju kužni smradovi kapitalističkog ordnunga – šta će selima biblioteke, škole i društveni centri: zna se ko čita knjige a ko radi na njivi.

Biblioteka u selu Stanišić; Foto: Olivera Ralbovski-Križak / Facebook

Biblioteka u selu Stanišić; Foto: Olivera Ralbovski-Križak / Facebook

Print

Preporučujemo