Studenti u ofanzivi!

10850609_10204985503178721_1701423475_n

foto: Vasko Cacanovski

Zdravko Saveski; Prevod: Katerina Jovanoska

U Makedoniji su pokrenuti veliki protesti nakon najava ministra obrazovanja o uvođenju eksternog testiranja kojim bi se proveravalo znanje studenata. I dok je kategorično odbacivanje ovakve reforme obrazovnog sistema povod za masovne proteste, u njihovoj pozadini stoji nagomilano nezadovoljstvo studenata kvalitetom obrazovnog procesa i studentskog standarda. Studentima su se pridružili i srednjoškolci, penzioneri i nezaposleni, a nakon dugo vremena se na skopskim ulicama može videti kako zajedno marširaju Albanci i Makedonci.

Desilo se! Najmasovniji studentski protest još od 1991. godine! I najmasovnji protest koji su građani organizovali još od 1991. godine! I ne samo da se na ovom drugom studentskom maršu nije pojavilo manje studenata nego prošlog puta, već ih je bilo duplo više! I pored pritiska koji je vršila vlast! I pored do sada neviđenog etiketiranja da je marš organizovan od strane SDSM-a (Socijademokratski savez Makedonije – jedna od opozicionih stranaka, prim. ured.) i Soroš-a. Studenti nisu posustali ni pored pritiska i propagande! I dobili su veliku podršku srednjoškolaca, penzionera i radnika čije firme su u stečaju! Sasvim zasluženo! Studenti su bukvalno pokazali da su naša nada! Oni narodu vraćaju veru i nadu da ne treba da saginje glavu kada žele da mu stave omču oko vrata, već da treba da se bori uvek kada žele da mu uskrate prava, kao i da protestovanje nije bez cilja!

A čime li je sve vlast pokušala da umanji ovaj protest! I lepim, i manje lepim. Otkada su ostali u šoku zbog broja studenata koji su izašli na prvi protest, prvi put nakon jako puno vremena oni su se malo odmakli od svojih planova. Ova vlast je nametnula imidž da neće popustiti pred bilo kakvim protestom. I uputila je jasnu poruku svim obespravljenim u Makedoniji: džaba vam je da protestujete, mi nećemo odstupiti ni za milimetar. Do sada su jedino popustili u prvim danima protesta protiv policijske brutalnosti, kada su upravo zbog protesta uhapsili osobu koja je ubila Martina Neškovskog. I sada su konačno ponovo popustili! Vlast se povukla pred studentskim zahtevima! Nije eksterno testiranje, već državni ispit. Neće važiti za sadašnje studente. Neće biti reperkusije nad profesorima. Biće dovoljno znati za šest da bi se položilo. Pitanja će se znati unapred. Ali studenti nisu naseli na to. Ne samo da se njihov broj nije smanjio već se i povećao i pored povlačenja Vlade. Svesni toga da je glavni problem želja da se uspostavi kontrola, želja da se pregazi autonomija Univerziteta – studenti su izašli!

I istakli su zastavu solidarnosti! Ovo se mora posebno naglasiti jer zaslužuje poseban aplauz. Premijer je svesno i namerno igrao na kartu podsticanja egoizma kod studenata. Poručio im je: zašto protestovati kada smo se, evo, mi povukli pa vi nećete biti oni koji će biti „državno-ispitivani“. I čak je sebi dozvolio da, igrajući na istu tu egoističku kartu, oduzme legitimitet za protestovanje, insuinuirajući da niko osim onih kojih se to lično tiče nema pravo na protest. Ali studenti na to nisu naseli. Naprotiv, još su više insistirali na solidarnosti. Pokazali su da, iako ih to lično i direktno ne dotiče ipak će se boriti protiv kontrole, protiv ugrožavanja autonomije, za svoje buduće, nepoznate kolege iz srednjoškolskih klupa. I kako onda da njihova solidarnost ne naiđe na još veću solidarnost! Možda je najvažnije prokomentarisati radnike čije su firme u stečaju. Oni su shvatili da solidarnost znači ne samo tražiti solidarnost za sebe već i biti solidaran sa drugima. Uzvratili su podršku koju su studenti njima dali za vreme njihovih protesta, tako što su izašli na ovaj protest. Zato, uopšte nije nebitno naglasiti da je ovo pobeda solidarnosti nad egoizmom!

Sada je vlast na potezu. A njeni su potezi prilično ograničeni. Propagandni alat koji je godinama uspešno koristila je počeo da gubi na efekat. Pokušali su studente da označe kao pripadnike opozicije. Ali studenti su uspešno obezvredili to označavanje tako da javnost nije stekla utisak čak ni da su bliski sa opozicijom. Pokušali su odvlačenjem pažnje javnosti. Na brzinu su spremili nacrt – verziju novog državnog grba sve sa ciljem da se potpali nacionalna strast kako bi javnost zauzela stav za ili protiv novog grba. I to im je palo u vodu. Javnost nije nasela na to, a studenti su bili objedinjeni i po nacionalnoj osnovi. Bilo je i parola na albanskom jeziku, bilo je i govora na albanskom jeziku. I sve je to dobilo gromoglasne aplauze. Studenti Albanci i studenti Makedonci, kao i studenti drugih nacionalnosti, stajali su rame uz rame i marširali su protiv kontrole i protiv rušenja autonomije.

Ne znam šta je sada vlasti lakše da uradi. Ako se sasvim povuče i odustane od ideja o narušavanju autonomije Unverziteta, ohrabriće sve obespravljene u Makedoniji da preko protesta zaštite svoja prava. Sa druge strane, ukoliko ne prihvati studentske zahteve suočiće se sa još masovnijim i energičnijim protestima. Ako ne veruje, neka pokuša da ne sasluša hiljade studenata koji su protestovali. Ali, neka zna da je moguće i to da se agenda nadopuni. Moguće je da studenti zatraže rešavanje i drugih problema sa studentskim standardima i obrazovanjem, a ne samo povlačenje ideje o eksternom testiranju. U tom slučaju bi Vlada završila sa još crnjim scenarijom, po sebe.

Ali, to je dilema za vlast. Sa studentske tačke gledišta, oni su sve nas oduševili i vratili su nam nadu. I dokazali su da su u ofanzivi. Ofanzivno moraju i nastaviti. Polu-rešenja nisu prihvatljiva, već samo rešavanje problema iz korena.

Izvor: Solidarnost.mk

Print

Preporučujemo

DONIRAJTE

Share On Facebook
Share On Twitter
Contact us