Poslednji voz sa Glavne železničke stanice u Beogradu ispraćen protestom

Foto: Predrag Momčilović / Mašina

Foto: Predrag Momčilović / Mašina

Juče je održan protest protiv izmeštanja železničke stanice iz centra grada. 

Poslednji polazak sa Glavne železničke stanice u Beogradu bio je sinoć u 21:40 časova.

Pre „svečanog“ ispraćaja poslednjeg voza ispred Glavne železničke stanice okupila se grupa ljudi sa banerom „Železnička van centra zemlja trećeg sveta“. Uz jasan zahtev za zaustavljanje izmeštanja Glavne železničeke stanice okupljeni su zahtevali i drugačiji odnos prema železnici i šinskom saobraćaju.

Karlo Polak, organizator protesta, saobraćajni inženjer i jedan od osnivača Udruženja ljubitelja železnice za Mašinu je izjavio:

Železnička stanica se planski nalazi na ovom mestu, i nije ona upala ovde da bi smetala razvoju Beograda i da bi onemogućavala izlaz na reke, već je naprotiv ona uvek bila generator razvoja. U krugu od samo kilometar od železničke stanice nalaze se palata pravde, narodna banka, skoro sva mistarstva i ostale vladine ustanove a nedaleko od nje se nalazi dve trećine fakulteta Beogradskog univerziteta koji je najveći u Srbiji, takođe stanica je u kulturnom, istorijskom i turističkom centru grada. Ova stanica je i deo identiteta grada ali samo ako u nju dolaze vozovi a ne ako se pretvori u hotel, hostel ili muzej. Izmeštanjem stanice van centra najviše će biti pogođeni stanovnici predgrađa i malih mesta, time što će im sve institucije postati još nedostupnije.

Zbog izgradnje projekta Beograd na vodi, još ranije je bilo planirano izmeštanje železničkog saobraćaja iz centra grada, a izmeštanje železničke stanice samo je poslednji korak u podršci investitorskom urbanizmu na štetu velikog broja građanja. Većina linija koje su do sada išle iz Glavne železničke stanice premeštene su na stanicu Beograd centar, svima poznatiju kao Prokop. Za neke linije kao što je voz Beograd – Bar početna stanica je izmeštena na stanicu Topčider, usled nemogućnosti stanice Beograd centar da servisira vagone za prevoz automobila.

Većina Beograđana ne zna koja je stanica Beograd centar, za stanicu Prokop malo više ljudi je čulo ali dosta njih ne zna ni tačnu lokaciju ove stanice koja je preuzela većinu vozova koji dolaze ili odlaze iz Beograda.

Beograd centar ili Prokop je jedna dodatna stanica i spada u kategoriju reonskih stanica. Reon Prokopa su medicinske klinike i stadioni, te klinike jesu važne za celu Srbiju, ali onda bi stanica trebala da se zove Beograd klinike i stadioni, a centar je ovo ovde. Drugi nedostaci prokopa su jako slaba povezanost, Beograd nema metro a najbliži tramvaji su udaljeni oko kilometar, Prokop bi za početak trebalo da bude povezan barem tramvajskom mrežom. Stanice Rakovica i Novi Beograd iako su fizički dalje od centra u boljoj su poziciji jer su vezane za tramvajsku mrežu i bolje su povezane autobuskim linijama. Takođe metro plan Beograda je verovatno prvi u istoriji u Evropi, metro plan koji ne pokriva ni jednu od velikih železničkih stanica.

Mi smo pokušali da vodimo mirnu institucijalnu boru i da dajemo predloge na saobraćajne planove ali ta borba nije dala velike rezultate, zato smo se odlučili i da izađemo na ulicu.

Izmeštanje železničke stanice jedan je od uzroka transportne politike u kojoj se svesno zanemaruje železnički transport, a okupljeni na protestu imali su šire zahteve kako bi trebalo da izleda tansportna politika.

Problem u Srbiji je da se 90% putničkog saobraćaja obavlja autobusima a tek 10% železnicom, što je odraz jedne pogrešne transportne politike i ulaska privatnog kapitala u sektor transporta bez ikakve kontrole. Neka razumna društva ili drže javni transport u svom vlasništvu ili ukoliko postoji privatni sektor u javnom transportu on je strogo regulisan, ovde imamo privatne monopolističke autobuske kompanije koje kroje transportnu politiku. Vozovi se ukidaju a autobuski monopolisti naplaćuju skupe markice za prevoz koje puno ljudi ne može da priušti.

Svuda na železničkoj stanici postavljeni su plakati da od 1.7.2018 stanica neće biti u funkciji. Na pitanje šta su sledeći koraci i da li je borba za železničku stanicu u centru grada izgubljena naš sagovornik je odgovorio:

Mi smo kao društvo proživeli razne stvari, proživeli smo i mnogo veća razaranja u svetskim ratovima, pa smo sve ono što je bilo razrušeno izgradili ponovo. Nemci su nam unštili Narodnu biblioteku ali mi smo nakon rata napravili veću i nismo se odrekli narodne biblioteke samo zato što je u jednom trenutku bila uništena. Ako železnička stanica u centru u jednoj trenutku bude uništena, mi treba da pokušamo kada taj trenutak prođe da je vratimo. Jako je bitno da sačuvamo snagu razuma i da stalno širimo ideje i to ne samo oko ove teme, nego i oko zdravstva, obrazovanja, kulture… I onda u nekom trenutku kada se dese političke promene i kada se stvori dobra atmosfera da se u konkretnim oblastima stvari dovedu u red tada ćemo ovu stanicu vratiti.

Print

Preporučujemo