Punjenje državnog budžeta odraz je nejednakosti

Siniša Mali, Ministar finansija; Foto: Nemanja Jovanović / Kamerades

Siniša Mali, Ministar finansija; Foto: Nemanja Jovanović / Kamerades

Politička elita nas ubeđuje da su društvene nejednakosti slučajne, da se individualnim trudom i radom obezbeđuje dobar život. Međutim, pogled na prihodnu stranu državnog budžeta govori nešto sasvim drugo.

Državni budžet je godišnji finansijski plan koji priprema Ministarstvo finansija u obliku zakona a usvaja ga Skupština. Budžet je zapravo projekcija, predviđanje koliko će država prikupiti novca i koliko će novca potrošiti. Lako je napraviti grešku u predviđanjima, ipak je budućnost nepredvidiva. Ako se to desi, dolazi do rebalansa budžeta koji se ponovo usvaja ili ne usvaja u skupštinskoj proceduri.

Svaki budžet ima svoju prihodnu i rashodnu stranu. Obe su jednako važne i obe su dobri pokazatelji s kakvom državom imamo posla. Prihodna strana budžeta je važna da bismo videli od koga država uzima najviše, apsolutno i relativno, da bi finansirala samu sebe. U tom smislu budžet je, slika politike koja se sprovodi.

Predlog Zakona o budžetu Republike Srbije je dostupan na sajtu Skupštine Srbije svima koji žele da ga prouče, a svaka stavka tog zakona definisana je Zakonom o budžetskom sistemu.

Šta kažu podaci?

Predloženi budžet na prihodnoj strani ima tri velike grupe prihoda a to su: poreski prihodi, neporeski prihodi i Donacije. poreski prihodi procentualno čine 85.05% svih prihoda. Zbog toga su u tabeli koja sledi poreski prihodi raščlanjeni.

budzet

Od ukupnih prihoda (koji iznose 1,246,191,337,000.00 dinara, ili oko 10,52 milijardi evra) tri najveće stavke su porez na dodatu vrednost (43.3% ukupnih budžetskih prihoda), akcize (23.4%) i neporeski prihodi (13.8%).

Neporeski prihodi su definisani Zakonom o budžetskom sistemu, i u ovu kategoriju spadaju svi javni prihodi koje država prikupi od pravnih ili fizičkih lica putem naknada, taksi i penala i kazni.

Naknade se plaćaju državi za korišćenje javnih dobara. U ovu kategoriju spadaju, pored mnogih drugih, naknade za vodu, naknade za korišćenje šuma i šumskog zemljišta, poljoprivrednog zemljišta, naknade za korišćenje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa, naknade u saobraćaju (putarine, korišćenje luka, plovnog puta, železnice itd.) i druge.

Takse su u principu cena pružanja određene javne usluge – zloglasna Republička administrativna taksa prati svako rešenje, prenos vlasništva, vađenje dokumenata, promenu dokumenata i podataka u dokumentima i slično.

Penali i kazne su novac koji se uplaćuje na račun države zbog neispunjenih obaveza ili kao kazna ili deo kazne za utvrđen prekršaj ili krivično delo.

Šta ovakva struktura budžetskih prihoda znači?

Dve trećine budžetskih prihoda (66.7%) čine PDV i akcize, a njih direktno plaćaju, iz svog džepa, građanke i građani Srbije. I PDV i akcize direktno podižu cene svih roba i usluga koje se nalaze na tržištu.

Skoro svaka kupovina robe ili usluge je opterećena PDV-om koji ulazi u cenu proizvoda i usluga koje se plaćaju. Akcizama su opterećene samo neke robe (kao što su naftni derivati, alkoholna pića i duvan npr.), međutim, neke od njih direktno utiču na cenu ostalih roba.

Svu robu je potrebno prevesti od tačke A do tačke B, od proizvođača do krajnjeg kupca, nekad i više puta. Za te potrebe se u znatnoj meri koristi drumski, brodski ili šinski transport koji koriste naftne derivate kao pogonsko gorivo. Na taj način akciza na derivate nafte (a ta stavka čini 12.5% ukupnih budžetskih prihoda) ulazi u krajnju cenu svih ostalih roba i usluga.

Takozvana opšta stopa PDV-a iznosi 20%, dok za posebne robe i usluge stopa iznosi 10%.1 Bez obzira ne to koja se stopa primenjuje, svi je plaćamo podjednako. Primera radi, za hleb stopa PDV-a iznosi 10% bez obzira na to da li imamo mesečna primanja od 20.000 ili 100.000 dinara. Isto važi i za ostale robe i usluge. Kada kupujemo isti komad odeće, PDV iznosi 20% i plaćamo ga podjednako svi, bez obzira na to da li smo bogati ili siromašni.

Relativno gledano, sa predstavljenim prihodima koji su posledica ovakve politike, država najviše opterećuje najsiromašnije. Jednostavno, nije isto uzeti 20% na konto poreza nekome ko ima mesečna primanja 20.000 dinara i nekome ko ima 100.000 dinara. Prva osoba ni sa celim svojim prihodima ne zna kako će preživeti, dok će drugoj svakako ostati više od 80.000 dinara u džepu kada se oduzme suma koja odlazi na PDV.

Sličan efekat imaju i ostali nameti, neki od kojih su podvedeni pod tačku neporeski prihodi. Ovde spadaju razne takse koje plaćamo svi, kao i kazne. Kazne za saobraćajne i druge prekršaje u budžet se slivaju kroz ovu stavku.

Primera radi, za isti saobraćajni prekrišaj u Srbiji, svi dobijaju istu kazu, nezavisno od njihovih prihoda. Ali pre nego što neko pomisli da je fer da se za isti prekršaj piše ista kazna, treba se osvrnuti na cilj kažnjavanja počinioca u pravosudnom sistemu.

Cilj kažnjavanja nije tj. ne treba da bude punjenje budžeta, već destimulisanje kažnjivog ponašanja. U tom smislu isti iznos kazne neće imati isti efekat na osobe različitih prihoda. Primera radi, u Finskoj i Švajcarskoj se visina kazne za saobraćajne prekršaje određuje u odnosu na prihode počinitelja.

I pored svega toga, porezi na dohodak građana i dobit preduzeća čine samo 4.9% odnosno 8.7% prihoda države. Kada je reč o porezu na dobit, čija stopa u Srbiji iznosi 15%, treba istaći da je među najnižim u Evropi. U Francuskoj, primera radi, porez na dobit preduzeća iznosi 33.3%, dok u Nemačkoj iznosi 29,72%. Porez na imovinu kao stavka ni ne postoji u državnom budžetu jer se njime, pored ostalih poreza, finansira lokalna samouprava, što je definisano Zakonom o budžetskom sistemu.

Jasno je samo iz prihodne strane da je kompletan sistem javnih finansija postavljen potpuno nerazumno. Državni nameti više pogađaju siromašnije slojeve našeg društva nego bogatije, dok istovremeno direktno utiču na visoke cene roba i usluga. Jasno je da je budžet krojen po meri određenih građana – bogatijih, preduzetnika i korporativnih direktora kojima je ministar lično predstavio budžet. Oni neće morati da brinu za svoje profite – država se svesno odriče svojih prihoda na konto oporezivanja profita tj. dobiti preduzeća.

Politika kojom se kroje javne finansije uporno pokušava da opterećivanjem siromašnih iscedi vodu iz drenovine, ali drenovina je odavno suva. Jedini način da građani i građanke osete finansijsko rasterećenje jeste potpuni remont modela prihoda države na svim njenim nivoima. Isto kao što se nerazumno puni, nerazumno se i troši novac iz budžeta, što će biti tema narednog teksta.

  1. Posebne robe i usluge su definisane Zakonom o PDV-u.
Print

Preporučujemo