Neka padaju trijumfalne kapije

Foto: A B Jan Balti / Facebook

Foto: A B Jan Balti / Facebook

Već nekoliko sedmica ljudi u Francuskoj protestuju protiv štetnih politika vlade te zemlje. Protesti su pokrenuti zbog najave poskupljenja cene goriva, ali su ubrzo prerasli u bunt velikog dela populacije koji je sve ugroženiji ekonomskim politikama vlasti – cena goriva je bila samo kap koja je prelila čašu. U svemu tome mejnstrim mediji su odigrali svoju ulogu zaštitnika nepravednog sistema koji je ljude i naterao na ulice.

Ako je protest „žutih prsluka“, kako je nazvan zbog signalnih prsluka za vozače koji veliki deo učesnika nosi, negde i imao pozitivnu medijsku objavu onda je ona bila zasnovana na karnevalizaciji – teško je ljudima, skupo je, ali eto još jednog šarenog protesta. Ipak, malo je trebalo medijima da promene priču. „Žuti prsluci“ su pretvoreni u strah i trepet za liberalni svet – ugrožavaju francusku ekonomiju i pariški turizam, a prete i Makronu – mladom lavu, spasitelju liberalne Evrope (a zapravo spasitelju povlastica evropske elite).

Ljudi su besni, naravno da ruše

Pre nekoliko dana došlo je do kulminacije medijskog satanizovanja protesta u Francuskoj. Milionska šteta na trijumfalnoj kapiji u Parizu! Zamislite!? Nema veze što su milioni života u Francuskoj uništeni raznim reformama i poskupljenjima, nema veze što sve manje ljudi može da priušti život u suludo skupim stanovima u Parizu … Nisu važni ljudi i njihovi pregaženi životi, nego šteta nanesena jednom „nacionalnom simbolu Francuske“.

Gotovo svi mejnstrim mediji su zakukali nad sudbinom kapije, pa tako i oni lokalni: od RTS-a, preko B92 i Pinka do Kurira. Informer i N1 rame uz rame – krš i lom, neredi, nasilje, štete od milion do četiri miliona evra. Kako su preneli svi ovi mediji spomenik je išaran grafitima, uništeni su neki eksponati u unutrašnjosti, kao i informatička oprema, a mermernoj Napoleonovoj bisti odrubljena je glava!

Stavljajući fokus na štetu načinjenu jednom spomeniku, pri tom zanemarujući zahteve i položaj demonstranata, kao i svedočenja prisutnih da su policajci, kako u uniformi tako i u civilu, često i sami započinjali sukobe, mediji su napravili spin nakon kojeg će biti mnogo lakše ugušiti bunt koji je eskalirao. Nakon ovih vesti usledila je i ona u kojoj se kaže da poskupljenja goriva za sada ipak neće biti – Makron je spašen, božićni šoping može da se nastavi!

Time su mediji ponovo doprineli odbrani statusa quo sistema koji većini ljudi ugrožava egzistenciju i koji im oduzima bilo kakvu nadu da se stvari mogu popraviti. U takvoj situaciji ne treba da nas čudi bacanje kamenja na simbole sistema koji ljudi žele da sruše.

Pravu štetu trpe radnice i radnici u Francuskoj

Šteta od milion evra na Trijumfalnoj kapiji je ništa naspram cene reformi u Francuskoj koju godinama plaćaju radnice i radnici. Zahtev za smenom Makrona, sadašnjeg predvodnika tih reformi, je jedan od najčešće uzvikivanih slogana. „Žuti prsluci“ su formulisali 42 zahteva, između ostalog oni zahtevaju: vraćanje poreza za najbogatije koji je Makron ukinuo, povećanje minimalca, ponovnu nacionalizaciju energetskog sektora, vraćanje nižeg praga za odlazak u penziju, sprečavanje delokalizacije francuske industrije.

To su zahtevi ljudi kojima se oduzima mogućnost dostojanstvenog života zarad održavanja neoliberalne paradigme i daljeg bogaćenja elita.

Održavanju takvog sistema neizmerno doprinose mejnstrim mediji koji oko trijumfalne kapije ne vide mnoštvo nezadovoljnih ljudi.

To što mediji u Srbiji učestvuju u prebacivanju krivice na nepreglednu masu demonstranata na ulicama Pariza ne treba da nas čudi. Ljudi su nezadovoljni neoliberalizmom u Srbiji baš kao što su u Francuskoj. Štiteći Makrona oni brane Vučića i državni budžet za bogate, subvencije investotorima, reforme penzionog sistema, poskupljenje goriva, legalizovanje rada na crno … Ipak, teško će biti odbraniti sve simbole takvog sistema.

 

Print

Preporučujemo