Šta sledi ukoliko Siriza pobedi na izborima u Grčkoj?

syriza

Lisa Mittendrein i Valentin Schwarz; Prevod: Anica Stojanović

Vanredni parlamentarni izbori u Grčkoj izazivaju veliku pažnju javnosti, ne samo u Grčkoj već i u celoj Evropi. Ekonomske i političke elite ponovo vide “bauk koji kruži Evropom”, a za njih je taj bauk Siriza, koja bi prema predviđanjima mogla da formira prvu radikalno levu vladu u jednoj Evropskoj zemlji u poslednjih 30 godina. Iako strahuju od njene pobede, evropske elite već imaju pripremljen niz kontranapada kako bi sprečili takav scenario. Sa druge strane, levi pokreti iz čitave Evrope ulažu velike nade u potencijalni uspeh Sirize.

Približavanjem vanrednih parlamentarnih izbora u Grčkoj, 25. januara 2015, postoje ozbiljni izgledi da jedna radikalno leva vlada osvoji vlast u jednoj od zemalja Evropske unije. Na tom putu Siriza doživljava ogroman uspeh – partija koja je nastala iz koalicije evrokomunista, društvenih pokreta i anti-globalizacijskih aktivista.

Prevlađujući osećaj među zvaničnicima i aktivistima Sirize je da će partija pobediti na izborima i formirati narednu vladu. Partija je pobedila na evropskim izborima u maju 2014. i ostvarila značajne pobede na regionalnim izborima. Mesecima unazad vodi u nacionalnim anketama, a krajem decembra 2014. ostvaruje 29 procenata. Izborni zakon koji ide u korist partije koja osvoji najveći broj glasova, omogućava da se apsolutna većina u parlamentu dobije i uz dobijenih 35 do 40 procenata glasova, u zavisnosti od toga koliko partija pređe cenzus.[1]

Naravno, pobeda ni na koji način nije zagarantovana. Najverovatnije je da će Siriza pobediti na izborima, ali da neće uspeti da dostigne apsolutnu većinu. Od danas pa do dana izbora, partija će biti zasuta cunamijem anti-propagande i zastrašivanja. U vreme pisanja ovog teksta, čini se da će ova partija ipak morati da formira koaliciju kako bi ušla u vladu.

Problem Sirize je nedostatak adekvatnog koalicionog partnera: ortodoksni komunistički KKE, svojom kampanjom iz 2012. sa sloganom Ne verujte Sirizi, isključio je svaku mogućnost saradnje. Prividno socijaldemokratski Pasok je u dubokoj krizi a gubeći veliki broj svojih glasača koji se priklanjaju Sirizi, žestoko napada svog suparnika. Pored toga Pasok se suočava i sa opasnošću podele usled unutrašnjih frakcija koje predvode Evangelos Venizelos i njegovog prethodnik i premijera Jorgosa Papandreua (Giorgos Papandreou). Generalno gledano, partijski sistem u Grčkoj je veoma nestabilan te je i dalje neizvesno koje i koliko će partija uspeti da uđu u naredni parlament.

Ukoliko Siriza ne ostvari apsolutnu većinu, moguće je očekivati da će EU elite izvršiti pritisak na sve ostale partije – isključujući najverovatnije fašističku Zlatnu zoru i KKE – kako bi formirale takozvanu vladu nacionalnog jedinstva protiv Sirize. Nedavna prošlost pruža dokaz za takvo posredovanje. Tadašnji predsednik EU komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Manuel Barroso) je u novembru 2011. orkestrirao formiranjem tehnokratske vlade predvođene centralnom bankom kako bi progurala mere štednje u Grčkoj, uz podršku obe tradicionalne mejnstrim partije, Pasoka i konzervativne Nove demokratije. Uprkos tome, Sirizini aktivisti ostaju optimistični – a iza sebe već imaju istoriju prevazilaženja očekivanja.

Ukoliko Siriza formira vladu…

Ukoliko Siriza bude imala uspeha u formiranju vlade, suočiće se sa velikim brojem izazova kako na domaćem tako i na evropskom nivou. Kod kuće će naići na žestoki otpor od strane velikih kompanija, zatim političkih partija koje se zalažu za mere štednje kao i grčkih medija. Grčka ekonomska elita bi mogla da iskoristi pravni okvir EU kako bi radila protiv Sirize. Na primer, vlasnici banaka bi mogli da podnesu tužbu Evropskom sudu pravde protiv restrukturiranja bankarskog sektora.

Za samu Sirizu, ulazak u vladu mogao bi značiti zaoštravanje odnosa između partijskih lidera i njihovih pristalica što bi promenilo dinamiku unutar partije. Siriza će morati da pronađe ravnotežu između svoje dve uloge – prve, predstavljanja uverljive alternative postojećem establišmentu, i druge, iznošenja novog programa ispred vlade. Posebnu pažnju će morati da obrate kako se ne bi doveo u pitanje odnos partije prema društvenim pokretima, a biće potrebno i da prošire svoje prisustvo unutar samog društva kako bi izgradili temelje podrške koji će se odupreti napadima.

Grčka je posebno ranjiva na pritisak koji dolazi spolja, od EU elita. Umesto da spreče Sirizinu vladu kroz direktne pretnje kao što su uradili na izborima 2012 (kada je nemački ministar finansija Volfgang Šojble (Wolfgang Schäuble) nazvao Sirizu „demagozima“ a Francuski predsednik Fransoa Oland (François Hollande) upozorio Grke da će druge zemlje „hteti da okončaju prisustvo grčke u Evrozoni“ ukoliko partija pobedi), mnogi unutar Sirize očekuju da će njihovi evropski protivnici igrati strpljiviju igru tokom 2015. „Neće nam učiniti uslugu otvoreno nam se suprostavljajući ovoga puta. Ukoliko budu bili neprijateljski nastorojeni, to će biti dobra stvar za nas,“ rekao je Andreas Karicis (Andreas Karitzis), član Sirizinog centralnog komiteta.

Moguće je da će evropske elite umesto toga odabrati da dopuste da Siriza pobedi i onda ih primorati na poraz, bilo obaranjem projekata leve vlade uz maksimalni pritisak što pre je moguće ili pokušajem korumpiranja partije. Ovo drugo bi osiguralo nastavak politike štednje, ali i sprečavanje okupljanja levih snaga i pokreta širom Evrope kako bi podržali Sirizu i Grčku.

Džon Milios (John Milios) profesor političke ekonomije i Sirizin član parlamenta, smatra da će ovaj scenario biti verovatniji: „Mislim da će pokušati da urade sa Sirizom ono što su uradili sa levim partijama u Italiji, koje su bile veoma leve kada su bile u opoziciji a neoliberalne u vladi… To znači da ćemo morati da budemo obazrivi unutar partije. Marksističkim pojmovima rečeno, klasna borba je svuda, čak i unutar partije. To je razlog zbog kojeg nam je potrebno da se sami radnici mobilišu, podrže partiju te sami iznesu predloge.“

Prema Karicisu, Evropske elite će se osloniti na režim štednje koji je uspostavljen tokom poslednjih godina, kroz nove insititucije i ugovore. „Oni će nas priznati i prihvatiće pregovaranje sa nama u početku. Reći će nam: „Hajde da vidimo šta možete da uradite. Ipak, postoje pravila koja ne možete da prekršite, dogovori koje morate da poštujete“. Oni su uvereni da su od 2012. kreirali situaciju koju nijedna vlada ne može da promeni.“

Ali Siriza će svakako pokušati. Jedna od prvih akcija Sirizine vlade biće da zahteva smanjenje javnog duga u Grčkoj i Evropi kroz međunarodnu konferenciju u cilju otpisa duga. Evropske vlade i institucije će najverovatnije ući u pregovore bez pravljenja bilo kakvih ustupaka. Karicis kaže: „Oni su uvereni da ćemo na kraju pristati na kompromis, kao i da vreme nije na našoj strani, tako da neće biti previše neprijateljski nastrojeni na samom početku.“ Jorgios Hondros (Giorgios Chondros), direktor Sirizinog odeljenja za zaštitu životne sredine, očekuje da se pregovori oduže. „Nećemo morati da se borimo samo protiv grčkih elita, već i onih evropskih. To čini našu situaciju mnogo težom. Biće nam potrebna podrška pokreta iz čitave Evrope.“ Dok Džon Milios naslućuje i psihološki rat sa EU elitama i kreditorima.

Grčka će najverovatnije prekršiti neke od odredbi pravila EU o deficita. „Nema sumnje da su brojke vezane za račune Grčke vlade koje vidimo, imovinske knjige banaka, sve falsifikovane,“ navodi Janis Varufakis (Yanis Varoufakis), profesor ekonomije i savetnik Sirize. Pravo stanje javnih finansija će verovatno izbiti na površinu ubrzo nakon što Sirizina vlada bude ustanovljena.

Spremni za bankarske ucene

Predstavnici partije tvrde da iz ekonomskih razloga Evrozona ne može da priušti izbacivanje Grčke. Međutim, evropske elite bi mogle da vrše pritisak na druge načine. Mogli bi da izazovu navale na banke unutar Grčke (što se već događa, prim.prev). Mogli bi da ugroze sliku Grčke kao turističke destinacije. Evropska centralna banka (ECB) bi mogla da zaustavi priliv profita od kamata na državne obveznice Grčke. Grčka bi mogla dobiti manje strukturnih sredstva za infrastrukturne projekte kao što su putevi – prema Varufakisu, pravila koja se tiču ovih fondova su olabavljena u prošlosti kako bi se podržala sadašnja Grčka vlada, što bi značilo da bi se sada mogla strožije primeniti kako bi naudili vladi Sirize.

Investitori u državne obveznice Grčke poverovali su namigivanjima iz Berlina i ECB-a, koja su im sugerisala da će dugovi biti pokriveni ukoliko Grčka ne bude imala da plati. Varufakis upozorava da bi „oni mogli da urade i suprotno kako bi uvećali finansijski pritisak na levu vladu.“ Sve ove mere bi štetile Sirizinoj sposobnosti da ispuni važna obećanja – da obnovi slobodan pristup zdravstvenoj zaštiti, da uveća najniže penzije i uvede subvencije za podstanarske rente.

Verovatno najozbiljnija strategija ECB-a bi bila pretnja da će prestati da pruža likvidnost grčkim bankama. Varufakis ovo opisuje kao nuklearno oružje koje bi gotovo odmah moglo da sruši grčki bankarski sektor. To bi bilo ekstremno, ali ne i nezamislivo: u decembru 2014, ECB je pretila da će efektivno isključiti grčke banke ukoliko se vlada ne usaglasi sa željama Trojke. Varufakis je uveren da Sirizina vlada mora biti spremna za ovakvu vrstu ucene ukoliko planira da istraje dovoljno dugo kako bi pregovarala o novoj pogodbi za Grčku.

Uprkos svim ovim izazovima optimizam je i dalje prisutan među članovima Sirize. Iako je utisak mnogih da će njihova vlada možda trajati svega nekoliko nedelja, oni smatraju da su im šanse danas bolje nego što su bile 2012. Primećuju lomove unutar neoliberalnog bloka koje bi mogli da iskoristite, kao što su strah ECB-a od inflacije, pozicija italijanskog premijera Matea Rencija (Matteo Renzi), i nedavni konflikti unutar francuske vlade. Ulaskom u vladu i implementiranjem prvih mera, Siriza se nada da bi ubrzala postojeće debate, pogotovo one unutar evropske socijaldemokratije i sindikata.

„Osnovna ideja je da podržimo samopouzdanje društva u bori protiv ideje da smo u potpunosti zavisni od nekog drugog i da ne možemo kao ljudi praviti sopstvene planove,“ kaže Aleksandar Vistis (Alexandros Bistis), Sirizin koordinator kampanje. Za Andreasa Karicisa, evropska društva su u opasnosti od prihvatanja da nisu slobodna u donošenju ekonomske politike. „Postoje istorijska vremena kada se morate boriti za vrednosti kao što su demokratija, sloboda, dostojanstvo,“ navodi on. „Treba da damo nadu ljudima.“

Izvor: Redpepper.org.uk

1 Prema izbornom zakonu u Grčkoj, partija koja osvoji najveći broj glasova automatski dobija dodatnih 50 poslaničkih mesta u parlamentu, prim.prev.
Print

Preporučujemo