„Boško Buha“ – neizvesna sudbina kulturnog dobra

Detalj spomenika Bošku Buhi na Jabuci; Foto: Pinki / Wikipedia

Memorijalni kompleks „Boško Buha“ će se krajem februara naći na aukciji kao deo stečajne mase preduzeća „Putnik“ iz Prijepolja. Međutim, iako se radi kulturnom dobru pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika, zakoni i inercija državnih organa sprečavaju zadržavanje ovog kompleksa u javnom vlasništvu.

Memorijal „Boško Buha“ na Jabuci je jedan od najznačajnijih antifašističkih memorijala ne samo na području Srbije već i čitave bivše Jugoslavije a možemo reći i Evrope jer je posvećen deci koja su stradala boreći se kao aktivni borci protiv fašizma.

Ovako za Mašinu najavljenu prodaju ovog kompleksa komentariše dr Sanja Petrović Todosijević članica predsedništva Saveza antifašista Srbije koji ovo vide kao još jedan „dokaz relativizacije i negacije antifašističke prošlosti“.

Vest o najavljenoj prodaji memorijala je naišla na osude i kod stručne javnosti, dok se ubrzo pojavila i peticija sa zahtevom za sprečavanjem prodaje objekata i zemljišta u sklopu Memorijalnog kompleksa „Boško Buha“.

Iz Saveza antifašista podsećaju i da je jedan od izvora finansiranja izgradnje Memorijala bio „pionirski dinar“.

Ne samo da je taj kompleks posvećen stradaloj deci, on i pripada deci. Pripada našoj deci, deci za koju se iskreno nadamo da nikada neće saznati šta su strahote rata, onoj koja tek treba da nauče šta je antifašizam ali i šta je drugarstvo, solidarnost, požrtvovanost, zaključuje Sanja Petrović Todosijević.

Kome i čemu služi kulturno dobro?

Izgradnja memorijalnog kompleksa na mestu pogibije narodnog heroja Boška Buhe na Jabuci kod Prijepolja započeta je 1964. godine, a 1987. kompleks je zaštićen kao „znamenito mesto od izuzetnog značaja za RS“ čime su zabranjeni svi radovi koji ga mogu na bilo koji način ugroziti.

Iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture za Mašinu pojašnjavaju da nepokretna kulturna dobra mogu biti u svim oblicima svojine, dok njihovi vlasnici ili korisnici mogu biti i pravna i fizička lica.

Promena vlasnika nad kulturnim dobrom ne utiče na njegov status i njegova svojstva već novi vlasnik ima obavezu da poštuje Zakon o kulturnim dobrima, odnosno ne sme ništa da menja, ruši ili preduzima bilo kakve radove na dobru bez utvrđenih uslova od strane nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, objašnjavaju u Zavodu.

Ministarstvo kulture i informisanja je saglasno s tim da je budući sopstvenik „u obavezi da čuva i održava kulturno dobro i sprovodi utvrđene mere zaštite koje propisuju nadležni zavodi“.

U izjavi koju smo dobili iz Press službe Ministarstva se kaže i da je „prema Zakonu, sopstvenik u obavezi da nadležne službe zaštite neodložno obaveštava o svim pravnim i fizičkim promenama nastalim u vezi s kulturnim dobrom, kao i da snosi troškove za izvršavanje navedenih obaveza do visine prihoda ostvarenih od kulturnog dobra.“

U Ministarstvu kažu i da se s obzirom da su kulturna dobara od „opšteg interesa“ u njihovoj zaštiti primenjuju i odredbe Zakona o javnoj svojini, te da je u skladu s tim u postupku prodaje kompleksa „Boško Buha“ potrebno pribaviti i mišljenje Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika je prodaju Ugostiteljsko-turističkog preduzeća „Putnik” iz Prijepolja, a sa njim i Memorijalnog kompleksa „Boško Buha“, zakazala za 28. februar u Beogradu.

Međutim, iz ove Agencije za Mašinu kažu da se nisu obraćali za mišljenje Republičkoj direkciji za imovinu.

Ovo je iz razloga što predmet prodaje nije javna svojina, a Zakonom o javnoj svojini nije utvrđena obaveza pribavljanja mišljenja Republičke direkcije za imovinu RS kada je u pitanju prodaja imovine stečajnih dužnika koja predstavlja kulturno dobro.

Osim toga, u Agenciji kažu da od 2010. godine od kada traje stečajni postupak preduzeća koje upravlja Memorijalnim kompleksom nisu dobili od drugih državnih organa zahtev za „eksproprijaciju navedenog kulturnog dobra“. Odnosno, lokalne ili republičke vlasti nisu pokušale da izuzmu ovaj kompleks iz stečajne mase koje se stavlja na licitaciju.

Sam Zakon o stečaju dodatno komplikuje situaciju pošto je, kako kažu u Agenciji, kao „jedna od posledica otvaranja stečajnog postupka predviđeno da se čak i ako su postojala, gase ranije stečena prava preče kupovine u pogledu imovine stečajnog dužnika.“

Deo omladinske delegacije Druge proleterske brigade u Bihaću za vreme održavanja Kongresa USAOJ-a. Boško Buha u sredini (najniži); Izvor: znaci.net

Svi treba da se pitamo – Šta je nama Boško Buha?“

Dom kulture, Dom pionira i omladine Jugoslavije i Spomen dom Boško Buha, kao deo ovog kompleksa na Jabuci, zamišljeni su kao centar za obrazovanje i rekreaciju dece i omladine. Mesto za ekskurzije i edukativne i stvaralačke programe koje su sama deca Jugoslavije izgradila. Kompleks nikad nije renoviran i kroz decenije propadanja su polako gušene i njegove aktivnosti. Međutim, zgrade i dalje nisu toliko devastirane da se ne bi mogle obnoviti ulaganjem od strane države i opštine Prijepolje.

Na kraju, kompleksni zakonski i organizacijski okviri zaštite kulturnih dobara, preimućstvo privatne nad javnom svojinom i revizionistička politika koju sama država podstiče, ne nude puno nade u očuvanje Memorijalnog kompleksa „Boško Buha“.

Da li bi novi vlasnik ovih objekata zaista imao interesa i mogućnost da revitalizuje i očuva ovo kulturno dobro zadržavajući njegovu simboličku ulogu i funkciju? Da li je uopšte moguće zadržati prvobitnu funkciju a pri tome ostvarivati profit koji bi bio ulagan u održavanje ovakvog kompleksa?

Da li je moguće da živimo u društvu u kome se i na mestu na kome su ginula deca, a Boško Buha je zaista poginuo na mestu na kom je podignut Memorijal, može podići šoping centar, supermarket, zabavni park? Kao društvo, ovo posebno treba da nas brine jer je život u društvu u kome nema empatije, sažljenja, razumevanja i solidarnosti predvorje vremena u kojima će se greške skupo plaćati, zaključuje Sanja Petrović Todosijević iz Saveza antifašista.

Print

Preporučujemo

DONIRAJTE

Share On Facebook
Share On Twitter
Contact us