Godina bez leta: o nesavršenosti kao borbenom alatu

Foto: Matija Jovanović

Umetnička i ljudska nesavršenost, greška, padanje i uzdizanje, neprestani porazi i borba, ključne su reference plesne predstave pod nazivom „Godina bez leta“, realizovane u koprodukciji Bitef teatra i Stanice Servisa za savremeni ples, premijerno izvedene tokom aprila meseca.

U tematskom smislu, predstava se koristi figurom Frankenštajna i (ne)savršenog bića kojeg je stvorio, smeštajući ga u kontekst samog nastanka romana Meri Šeli, u vreme nagoveštavanja „novog doba“, rađanja modernih vremena – prepunih ljudskih i prirodnih katastrofa. Naime, tokom 1815. godine došlo je do erupcije Tambora u Indoneziji, najsnažnije vulkanske erupcije u ljudskoj istoriji koja je izazvala tzv. „vulkansku zimu“ i smanjila globalnu temperaturu. Naredna godina je proglašena za „Godinu bez leta“ ili „Godinu siromaštva“ budući da je velika hladnoća tokom leta uništila useve i dovela do gladi a posledično i smrti više od 200.000 ljudi samo u Evropi.

Takve krajnje neuobičajene klimatske promene, inspirisale su i pojavu prvih „horor“ i naučno-fantastičnih priča i romana, među kojima i „Frankenštajna“, objavljenog samo nekoliko godina kasnije. Meri Šeli se u romanu bavi figurom naučnika koji prekoračuje svoje ingerencije, stvorenom „kreaturom“, kao i njihovim odnosom, koji se bazira na neprihvatanju, napuštanju, posledično i društvenom demonizovanju. Taj „drugi“ se odbacuje, osuđuje, proganja, baš kao što se i danas, društveni „drugi“ marginalizuje, tlači, eksploatiše.

Predstava „Godina bez leta“, pokretom, scenografijom, kostimom, muzikom, vizuelno-svetlosnim i video efektima, stavlja u prvi plan teme mogućnosti društvene borbe, ali i potencijala individue u njoj. Konstantni neuspesi, porazi, otpori, gubici, neizvesnosti u horizontu budućnosti, društvenu jedinku, ali i sam društveni kolektivitet dijalektički goni napred. Jer nade ima. Alternativa postoji.

Proizilazeći iz saradnje tri autora/ke sa nezavisne scene koji u okviru projekta okupljaju plesače i plesačice iz različitih (samo)obrazovnih konteksta – ali deleći zajedničke uslove rada koji su definisani „epitetom“ prekarnosti, predstava nudi sasvim nove momente (ne/anti)plesa, te (ne/anti) glume, pokazujući istovremeno kompletnost sveukupnog efekta izvedbenog procesa, kao i komplementarnost scensko-muzičkog elementa.  

Koncept i koreografiju potpisuju Dušan Murić, Jovana Rakić, Marko Milić, dok u izvođenju i umetničkoj saradnji učestvuju Nemanja Bošković, Ana Ignjatović Zagorac, Katarina Ilijašević, Miloš Janjić, Jana Milenković, Nina Pantović, Miona Petrović, Tamara Pjević, Danka Sekulović, Hristina Šormaz, Boris Vidaković, Nikola Živković. Za kostim je zadužen Đorđe Tešić, dok komponovanje i dizajn zvuka potpisuje Bojan Palikuća.

Produkcija: Ana Vuković, Sanja Ljumović. Video art: Jovan Nedeljković, Marko Bogunović, Marta Mandić. Grafički dizajn: Arpad Blaško. Fotografija: Matija Jovanović.

Print

DONIRAJTE

Share On Facebook
Share On Twitter
Contact us