Usvojene promene Krivičnog zakona. Uvedena doživotna kazna zatvora

Foto: Nemanja Pančić / Kamerades

Skupština Srbije usvojila je danas izmene i dopune Krivičnog zakonika kojima se uvodi doživotna kazna zatvora bez uslovnog otpusta za silovatelje i ubice dece, trudnica i nemoćnih osoba. Incijativa za ovakve izmene je potekla od Fondacije „Tijana Jurić“, koju je potpisima podržalo 160.000 građana.

Ovim izmenama Krivičnog zakona ukida se i kazna zatvora od 30 do 40 godina i umesto nje uvodi doživotna kazna za najteža krivična dela. Ta kazna predviđena je za dela ubistva predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, genocid, zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, terorizma.

Za ova dela predviđeno je da osuđenik na doživotni zatvor ima pravo uslovnog otpusta nakon izdržanih 27 godina zatvora, dok ubice i silovatelji dece i trudnica i nemoćnih lica po novim izmenama zakona nemaju pravo uslovnog otpusta.

Izmene Krivičnog zakona su pratile oštre reakcije u javnosti

Stručnjaci tvrde da izmene Krivičnog zakona značajno menjaju krivičnu politiku te da uvođenje doživotne kazne bez mogućnosti pomilovanja predstavlja teško kršenje evropskih konvencija i ljudskih prava.

Kako se navodi u pismu Komesarke Saveta Evrope za ljudska prava Dunje Mijatović upućenom Ministarki pravde:

Kazna doživotnog zatvora da bi bila u skladu sa članom tri Evropske konvencije o ljudskim pravima, koja je obavezujuća i za Srbiju, mora da ima mogućnost smanjivanja, te da moraju postojati izgledi za oslobađanje zatvorenika i mogućnost preispitivanja kazne.

Jugoslavija ni Srbija nisu imale doživotnu kaznu zatvora, dok je smrtna kazna postojala, ali je retko izricana – mediji prenose da su od 1991. do 2002. srpski sudovi izrekli 19 smrtnih kazni, a da nijedna od njih nije izvršena. Godine 2002. smrtna kazna je ukinuta i umesto nje uvedena je kazna zatvora do 40 godina.

Izmenama zakona su pooštrene kazne za povratnike učinilaca krivičnih dela, za zlostavljanje i mučenje, nasilje u porodici, poresku utaja, ubijanje i zlostavljanje životinja, sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje, napad na službeno lice u trenutku vršenja službene radnje, učestvovanje u grupi koja sprečava službeno lice u vršenju službene radnje i nasilničko ponašanje na sportskim priredbama.

Tako se pooštravanjem penalizacije nasilja, pooštava i sankcionisanje otpora, jer je izmenama Krivičnog zakona ostavljen prostor za jasno oštrije kažnjavanje onih koji budu protestovali i/ili se bunili protiv vladajućih politika.

Na kraju treba dodati da izmene Krivičnog zakona pored pooštravanja sankcija gube iz vida socijalni aspekt, jer sva istraživanja pokazuju da visina kazne ne znači da delo neće biti učinjeno. O tome govori veliki broj neprijavljenih silovanja i slučajeva nasilja nad ženama (ali i mnogi drugi primeri) jer kontinuiranom viktimizacijom žena, te dugim i napornim sudskim procesima najčešće bez adekvatnih sudskih odluka mali broj krivičnih dela bude zaista i prijavljen.

I.P.

Print

Preporučujemo

DONIRAJTE

Share On Facebook
Share On Twitter
Contact us