Izgaranje na poslu je prepoznato kao medicinski poremećaj

Izvor: pexels.com

Ako ne uspevate da se opustite ni na odmoru, onda je to alarmantan znak da patite od burnout-a, to jest sindroma izgaranja na poslu, stav je Svetske zdravstvene organizacije (SZO), koja je uvrstila ovaj sve rasprostranjeniji oblik narušenog zdravlja u svoj priručnik Međunarodne klasifikacije bolesti.

Burnout ili sindrom izgaranja na poslu zdravstveni radnici od sada će moći da dijagnostifikuju kao medicinski poremećaj. Prema SZO, njega izaziva hronični stres na poslu, a simptomi su mnogobrojni.

Među znake da osoba pati od izgaranja na poslu spadaju nedostatak sna, iscrpljenost, problemi s varenjem, visok krvni pritisak, dekoncentrisanost, povećana mentalna distanciranost od posla, smanjena profesionalna efikasnost, prisilno razmišljanje o poslu i izvan radnog vremena i smanjena potreba za društvenim kontaktima. A nemogućnost opuštanja čak ni na odmoru se tumači kao alarmantan znak burnout-a.

Niste vi krivi

Sindrom izgaranja na poslu je sve rasprostranjenija pojava što nije čudno, budući da je on vezan upravo za sferu rada, koja je sve više dehumanizovana. To je rezultat višedecenijske politike koja prioritet daje tržišnim i korporativnim interesima, nauštrb kvaliteta života većine populacije.

Kako smo o tome pisali ranije, više od polovine zaposlenih u Srbiji angažovano je na privremeno povremenim poslovima, a ona manjina sa ugovorima na neodređeno izložena je rastućem riziku od gubitka posla. Rad je sve manje izvor sredstava za zadovoljenje ljudskih potreba, a sve više generator stresa.

Rastuća nesigurnost u sferi rada, logično, preliva se na ostale oblasti života i diktira ritam svakodnevice. Stres koji prozilazi iz te nesigurnosti narušava zdravlje, međuljudske odnose i primorava nas da sve više vremena posvećujemo poslu, pronalaženju posla ili načina da se zaradi koji dodatni dinar. Tako se neretko posao uvlači i u dom i pretvara ga u radno mesto za pružanje usluga poput časova stranog jezika, pisanja tekstova ili programiranja.

Međutim, moguće je stati na put daljem širenju burnout-a. Za početak, jedan od koraka bi moglo da bude politički zahtev za ekonomijom pune zaposlenosti. Ona, za razliku od aktuelne neoliberalne, povećava životni standard i pregovaračku moć radnica i radnika, što bi poslužio kao dobar lek protiv radne nesigurnosti.

A.J.

Print

Preporučujemo

DONIRAJTE

Share On Facebook
Share On Twitter
Contact us