U već decenijama prisutnim procesima privatizacije i sistemskog urušavanja radnih i socijalnih prava, postavlja se pitanje o mestu i ulozi sindikata u odbrani javnog sektora i pokušaju njegove demokratizacije. ​​Da li i gde je moguće detektovati politički potencijal sindikalne snage u Srbiji uprkos uzdržanosti javnosti ​od​ aktivn​og​ davanj​a​ podrške sindikalnim aktivnostima, ili pak konstantne skepse među samim sindikalnim članstvom.