Fejsbuk nakon kapitalizma

Velike tehnološke kompanije poput Fejsbuka su veštim skrivanjem svojih stvarnih namera i zaobilaženjem poreskih obaveza stvorile imperije koje efektivno kontrolišu i kreiraju javno mnjenje. Ipak, promene na internetu kao najvećoj javnoj sferi su moguće. One dolaze postavljanjem interesa ljudi u prvi plan, ispred profita.

Bauk socijalizma kruži SAD-om

Kako aktuelna istraživanja javnog mnjenja u SAD pokazuju, sve je veći broj mladih kojima je socijalizam željeno društveno uređenje. Isto tako, istraživanja pokazuju da uprkos širenju takvih ideja, malo šta strukturno može da se uradi po pitanju imperijalističke i antisocijalističke spoljne politike SAD.

Dino Šaran: Mislim da je greška u sistemu, a ne u nama

Sarajevski pop-rok bend „Letu štuke“ je koncertom u beogradskom Domu omladine krajem decembra promovisao svoj četvrti studijski album, „Topla voda“. Iskoristili smo tu priliku da sa Dinom Šaranom, frontmenom i osnivačem benda, porazgovaramo o motivima za rad i društvenu kritiku, ljudskim odnosima, i još koječemu.

Ana Mendez: Za jačanje ekonomske i političke demokratije grada

Talas demonstracija koji je pre šest godina preplavio Španiju pokrenut dubokom političkom korupcijom i manjkom „istinske“ demokratije, podigao je milione ljudi protiv tadašnjeg političkog i ekonomskog poretka. Taj pokret će kasnije prerasti u Indignadose, odnosno Pokret 15M. Tri njihove osnovne parole: „Zovete ovo demokratijom – iako nije“, „Nije ovo kriza, ovo je prevara“, „Nismo mi roba političara i bankara“ podržalo je 80% stanovništva.

Neoliberalna diktatura Emanuela Makrona – u manje od 13 minuta

Pravi razlozi za proteste u Francuskoj su znatno dublji od podizanja poreza na gorivo kao neposrednog povoda. Demonstranti nisu razularena masa koja hoće da ruši demokratiju, niti su ludaci koji bi da troše dizel dok nas ugljendioksid sve ne poubija. To bezumlje protiv društva i planete posledica je politike čiji je zastupnik i Emanuel Makron, predsednik Francuske.

Otvorena je izložba „Umetnost u doba klasnog rata“

U beogradskoj Ostavinskoj galeriji Magacina u Kraljevića Marka otvorena je izložba „Umetnost u doba klasnog rata“, nastala kao proizvod kolektivnog rada uspostavljenog između studentkinja i studenata istorije umetnosti i mladih umetnica i umetnika, koja će biti otvorena do 15. novembra.

Povratak utopije 2 – Nemojte tugovati, organizujte se!

Mašina i Centar za politike emancipacije organizuju konferenciju „Povratak utopije 2“. Tokom tri dana, 14, 15. i 16. novembra u Domu sindikata u Beogradu možete ispratiti niz razgovora i predavanja.

Različiti okovi, zajednički otpor

​Uprkos isticanj​u​ žena na​ ​vodećim pozicijama, jačanje desnih političkih organizacija na​ ​​svetskom nivou dovodi do potrebe za snažnijim​ ​pozicioniranjem feminističkog pokreta. Očigledna potreba za prevazilaženjem​ kritike nacionalizma sa isključivo moralizatorskih pozicija podstiče dublje​ ​sagledavanje problema savremenog podređenog položaja žene.

Zar bogati ne zaslužuju da zadrže najveći deo svog novca?

Prevod publikacije „ABC socijalizma”, u izdanju Centra za politike emancipacije, je sada dostupan u elektronskom obliku, a uskoro se očekuje i izlazak štampanog izdanja. U ovom zborniku grupa autora okupljenih oko časopisa Jakobin pokušava da ponudi kratke, jasne i informativne odgovore na neka od najčešćih pitanja o socijalizmu. Time oni ponovo kontekstualizuju ideje koje su tokom decenija nakon Drugog svetskog rata bile anatemisane u mejnstrim američkom kontekstu, a danas ponovo okupiraju pažnju sve većeg broja ljudi.

Zašto socijalisti toliko govore o radnicama i radnicima?

Tekst je deo publikacije „ABC socijalizma” u kojoj grupa autora okupljenih oko časopisa Jakobin pokušava da ponudi kratke, jasne i informativne odgovore na neka od najčešćih pitanja o socijalizmu, kao uvod u ideje koje su tokom decenija nakon Drugog svetskog rata bile anatemisane u mejnstrim američkom kontekstu, a danas ponovo okupiraju pažnju sve većeg broja ljudi. Prevod ove publikacije će uskoro biti dostupan na srpsko-hrvatskom jeziku u izdanju Centra za politike emancipacije.

Društvena uloga književnosti

Književnost, osim što zauzima značajno mesto u kulturnoj proizvodnji, može u velikoj meri uticati i na formiranje političkih i ideoloških stavova ljudi. Prisutnošću književnosti u medijima i obrazovnom sistemu ovaj uticaj se povećava, a sa njime i pitanje kako takav društveni uticaj književnosti usmeriti ka levim antikapitalističkim politikama.

Neophodna je solidarnost

Margit Majer (Margit Mayer), dugogodišnja profesorka političkih nauka na Slobodnom univerzitetu u Berlinu i jedna od najuticajnijih teoretičarki iz oblasti kritičkih urbanih studija, posvetila je profesionalnu karijeru izučavanju urbanih društvenih pokreta. U mnogim radovima bavila se istorijatom urbanih društvenih pokreta, uticajem ekonomsko-političkog konteksta fordizma, post-fordizma i neoliberalizma na specifičnosti društvenih pokreta, formulisanje njihovih zahteva i načine organizovanja.

Internet slobode u svetlu TTIP, CETA & TISA

U subotu, 26. novembra, u organizaciji Internet društva Srbije u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju je održana tribina pod nazivom Internet slobode u svetlu TTIP, CETA & TISA.

Stvaranje novih veza među ljudima na ulici

Povodom predstojeće konferencije „Povratak utopije: socijalističke strategije danas“ u organizaciji Centra za politike emancipacije koja se održava u Beogradu od 15. do 17. novembra na Kolarcu i u Muzeju istorije Jugoslavije, objavljujemo intervju sa Artanom Sadikuom, aktivistom levog pokreta Solidarnost i predavačem na Institutu društvenih i humanističkih nauka u Skoplju.

Socijalizam super zvuči u teoriji, no nije li ljudska priroda takva da ga je nemoguće ostvariti?

Tekst je deo publikacije „ABC socijalizma” u kojoj grupa autora okupljenih oko časopisa Jakobin pokušava da ponudi kratke, jasne i informativne odgovore na neka od najčešćih pitanja o socijalizmu, kao uvod u ideje koje su tokom decenija nakon Drugog svetskog rata bile anatemisane u mejnstrim američkom kontekstu, a danas ponovo okupiraju pažnju sve većem broju ljudi. Prevod ove publikacije će uskoro biti dostupan na srpsko-hrvatskom jeziku u izdanju Centra za politike emancipacije.

Radnička ekonomija

Tokom prethodnog vikenda u Solunu, u fabričkim halama preduzeća Viome održan je Drugi evromediteranski skup „Radnička ekonomija“ koji je okupio veliki broj samoupravnih fabričkih i zadružnih kolektiva iz Evrope i Južne Amerike.

Obećanje novoga sveta i društva

Povodom večerašnjeg predavanja „Kako se kalilo samoupravljanje“ koje organizujemo u sklopu projekta „Kritička mašina“ prenosimo intervju sa politikologom Gal Kirnom. U razgovoru se govori o partizanskom prelomu koji je stvorio temelje za raskid s kapitalističkim društvom i izgradnju socijalističkog samoupravnog modela. Kao i o raskidu današnjeg sistema sa sećanjem na NOB koje se dešava kroz revizionizam proizveden u koaliciji neoliberalnih i nacionalističkih politika.

Fabrika Viome – okupiraj, odupri se, proizvodi

Prakse radničkog okupiranja i preuzimanja fabrika pokazuju kako je proizvodnju moguće ne samo organizovati već i povećati i bez privatne vlasničke strukture preduzeća. Krizu kapitalističke ekonomije prati i otpor radnika i radnica koji se bore za preuzimanje sredstava za proizvodnu; od Južne Amerike do nedavnog juga Evrope koji svedoči o seriji okupacija fabrika. Jedan od tih primera je i fabrika Viome iz Soluna o kojem govori film koji vam donosimo.

Protiv ekonomije rasta

Novi društveni pokreti i teorijski koncepti na različite načine dovode u pitanje globalni kapitalistički sistem. Jedan od njih je i koncept odrasta – degrowth – koji različite eko-socijalističke i eko-anarhističke ideje transformiše u nove utopijske svetove koji napredak društva i prirodnog okruženja vide kroz radikalno drugačije poimanje ekonomskog razvoja.

Neoliberalizam je politički projekat

Na početku avgustovskog letnjeg režima rada Mašine, donosimo prevod intervja sa Dejvidom Harvijem (David Harvey), profesorom na Univerzitetu Njujork, jednim od najuticajnijih profesora antropologije, geografije i urbanih studija koji se, već više od četiri decenije bavi kritičkim studijama Marksovog Kapitala.

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE