Blok koji će se suprostaviti merama štednje

Francisko J. Verdes-Montenegro je politikolog. Radi kao istraživač na Institutu za međunarodne studije Univeziteta Complutense u Madridu. Bavi se latinoameričkim studijama, kao i vezama između Evrope, posebno Evropske Unije i Latinske Amerike. Objavljuje članke iz oblasti teorije međunarodnih odnosa, regionalizma i međuregionalne saradnje, bezbednosti i odbrane. Aktivan je u Sekretarijatu Podemosa za međunarodne odnose, a poltičku karijeru započeo je u vanparlamentarnim levim pokretima.

Socijala, državni neprijatelj broj jedan

Nakon uspešnih napada na radna prava i kontinuiranih rezova u domenu javnih usluga i javne službe, vlastima je ostalo malo prostora za „štednju“. Niz nedavnih poteza nam pokazuje da na red dolazi i segment „socijale“, odnosno dodatno spuštanje dna za one koji su već u najtežoj poziciji.

Ljubav u doba štednje

Oktobarski salon je po prvi put održan kao bijenalna manifestacija vizuelne umetnosti. Osim te činjenice, Salon, kao i nedavno održana izložba Demiena Hirsta u Novom Sadu, pokazuje kako biznis modeli kulturne politike sve više zauzimaju i javne institucije, odavno opterećene neoliberalnim rezovima i štednjom.

Bor: između prirode i društva

Bor je jedan od mnogih gradova u Srbiji koji svoj razvoj pokušava da preusmeri u pravcu uslužnih delatnosti. Ipak, očuvanje rudarske i metalurške proizvodnje i dalje deluje kao neizbežno iako je decenijski negativni uticaj ove industrije stvorio „crnu ekološku tačku“ koja dovodi u pitanje opstanak „zelenog prstena Bora“.

O politici rezanja troškova u naučnoj delatnosti

Sporni Pravilnici o rangiranju naučnih časopisa i načinu vrednovanja istraživačkih rezultata, posmatrani u okviru širih društveno-eknomskih procesa, zapravo su samo nastavak „mera štednji“, pritisaka ka „racionalizaciji“ javnog sektora i uvođenja „principa preduzetništva“ u naučno​ ​polje. Takvo tretiranje humanističkih disciplina za cilj ima ukidanje njihovog značaja i doprinosa koji se ogleda u mogućnosti stvaranja kritičkog mišljenja, refleksivnosti i alternativa postojećem poretku.

Kako smo sistematski uništeni identitetom

Rasprostranjeno tumačenje srpsko-albanskih odnosa na Kosovu se i dalje oslanja na konstrukte o viševekovnom etnički generisanom sukobu radi prevlasti nad teritorijom. Ipak, kada se uzmu u obzir ekonomsko-politička dešavanja poslednjih decenija dobija se slika prevashodno socijalno nastrojenog bunta stanovništva Kosova koji se ciklično ponavljao u periodima ekonomskih kriza.

DONIRAJTE

Share On Facebook
Share On Twitter
Contact us