Žeremi Gravaj: film kao prostor za glas obespravljenih

Nagradu za najbolji film u stranoj konkurenciji na ovogodišnjem BELDOCS festivalu dobio je „A Lua Platz“, film koji prati borbu rumunskih i romskih doseljenika u Francusku protiv pogoršavanja uslova stanovanja i za dostojanstven život. Sa Žeremijem Gravajom (Jérémy Gravayat), režiserom i aktivistom, razgovarali smo o njegovim iskustvima.

Slučaj Fronteks u Srbiji – granice rasta i razdora

Produbljivanje saradnje Fronteksa i Srbije znači dalju predaju suvereniteta i mogućnosti samostalne kontrole granica. Ipak, ovo nije novina, Srbija i druge zemlje EU periferije su već duže vreme u ulozi podređenog partnera u kontroli migracija ka centru EU.

Ko je hteo da ostane da radi u Slovačkoj, morao je raditi prekovremeno

Novinari portala Karmina prate položaj radništva u Slovačkoj, a radnice i radnici iz Srbije mogu da ih kontaktiraju preko adrese info@karmina.red. Prenosimo, skraćeni intervju, s jednim radnikom iz Srbije koji govori o svom iskustvu boravka i rada u Slovačkoj.

Stetoskop u koferu

Siromašna Srbija papreno plaća školovanje lekara koji završavaju na birou rada ili na Zapadu; bogata Nemačka sistematski školuje manje lekara nego što joj treba jer će uvek moći da vrbuje one iz zemalja koje se „nisu snašle“ u tranziciji.

Ničiji građani

Deklarativna zaštita ljudskih prava izbeglica u praksi neretko postaje nešto sasvim suprotno. Sprečavanje kretanja, batine i pritvaranje nisu retkost za ljude koji pokušavaju preći granice ka zapadnoj Evropi. O tome svedoče i priče sa granice Srbije i Hrvatske.

Svijet iz perspektive izbjegličkog kampa

Otvaranje različitih kampova država predstavlja kao doprinos rešavanju “izbegličke krize”. ​​Međutim, međunarodno iskustvo pokazuje da su uslovi života u takvim kampovima nehumani, te da oni služe kao institucije društvenog isključivanja.

Naš zadatak je promena perspektive

Kopredsednica Nemačke partije Levica (Die Linke), Katja Kiping, nedavno je boravila u Beogradu s ciljem upoznavanja s lokalnim političkim prilikama kao i u svrhu priprema za septembarske parlamentarne izbore u Nemačkoj.

Povodom rušenja skvotiranih magacina u Beogradu

Zbog širenja projekta Beograd na vodi preduzeta je akcija izmeštanja migranata sa prostora u magacinima između autobuske i željezničke stanice u kampove diljem Srbije. Tom akcijom rukovodio je Komesarijat za izbjeglice Srbije. Predstavnici tog državnog tela su zapretili deprotacijama migrantima koji su se usprotivili izmeštanju. Na otpor protiv nasilnog čina izmeštanja i rušenja skovtiranih magacina pozvala je solidarna mreža No border kolektiv, čije saopštenje prenosimo u neznatno skraćenom obliku.

Migracije zbog klimatskih promena

Klimatske promene postaju sve prisutniji uzrok migracijama velikog broja ljudi. Iako uništavanje životne sredine intezivira kretanje svetske populacije, migracijske politike i dalje u velikoj meri negiraju potrebu i mogućnost ljudi iz ugroženih područija da se presele.

Ovo je pasji život

Oštra zima, pritisak javnosti i različitih organizacija su primorali vlasti u Srbiji da prošire kapacitete za prihvat i zbrinjavanje izbeglica. Međutim, otvaranje kampova u kojima je ljudima ograničena sloboda kretanja i okupljanja nije rešenje za probleme onih koji se kreću kako bi pobegli od ratova. Tako apokaliptične scene iz Beograda za veliki broj izbeglica i dalje ostaju realnost.

Lice i naličje Beograda na vodi

Na prostoru između dva naprometnija putnička terminala u Beogradu, železničke i autobuske stanice, svakodnevno boravi do 1300 izbeglica i migranata.

G.M. Tamaš: Postfašizam nije konačna fatalnost

Iako referendum protiv migrantskih kvota, koji je u Mađarskoj sazvao Viktor Orban, nije uspeo, rasistička i ksenofobna kampanja koja mu je prethodila ima velike posledice kako unutar mađarskog društva tako i izvan njega. Tako je i predsednik Nikolić počeo s najavljivanjem zatvaranja granica Srbije ukoliko zemlje Evropske unije ne budu prihvatile migrante. Povodom ovih dešavanja preveli smo intervju s Gašparom Miklošem Tamašom, istaknutim marksističkim filozofom iz Mađarske, koji je dan uoči glasanja obavio portal Left East. U svojim odgovorima on analizira atmosferu u društvu uoči referenduma koristeći koncept postfašizma kojim definiše ove pojave.

Demografski gubici: uzroci i posledice

Istočna Evropa je suočena sa najvećim padom populacije u istoriji. Odgovornost za ovaj problem političari prebacuju na žene i mlade, najčešće ih optužujući za lenjost i sebičnost zbog koje ne proširuju svoje porodice. Međutim, pad nataliteta je samo deo problema koji je uzrokovan nestankom materijalne sigurnosti kao i društvene brige za zdravlje i razvoj ljudi.

Idomeni: u blatu evropske birokratije

Dok se u međunarodnim diplomatskim krugovima i nacionalnim skupštinama slave pa kritikuju dogovori između Brisela i Ankare, desetine hiljada ljudi ostaje zarobljeno u birokratskom limbu bez elementarnih uslova za život...

Dopuštena razina izbjeglica

Dok su u “centru” elite sve zabrinutije za sudbinu Evrope ugroženu “izbegličkom krizom”, na njenim granicama se primenjuju sve rigoroznije policijske mere. Ipak, samo uvidom u proste brojke ruši se velika politička konstrukcija o “izbegličkoj” opsadi Evrope čije prikrivene agende možemo pronaći u pretvaranju tih istih izbeglica u surovo deprivilegovanu radnu snagu.

Upravljanje klimatskim kaosom?

Ono što je nekada delovalo samo kao naučna fantastika polako ali sigurno postaje realnost. Pored ekonomskih i društvenih odnosa, klimatske promene postaju jedan od glavnih uzroka novih ratova i migracije velikog dela svetske populacije. S obzirom da izostaje koordinisani odgovor svetske zajednice u cilju umanjenja efekata staklene bašte, uticaj i posledice globalnog zagrevanja u odnosu na različite oružane konflikte i sukobe očekivano će biti u porastu.

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE