Roboti drže čas konkurencije

Prilika da osnovci tokom školskih časova programiraju robote zvuči kao jako dobra ideja. Ipak, kada takvo znanje postaje dostupno posredstvom privatnih kompanija potrebno je sagledati širu sliku ovog naizgled bezopasnog razvoja školstva. Kakve su posledice upliva privatnog interesa u sistem javnog školovanja i tehniciziranja znanja?

Čemu služi obrazovanje?

Tranzicioni optimizam prema reformi obrazovanja pokazao se nerealnim. Uprkos prognozama liberalnih teoretičara i obećanjima političara, dostupnost obrazovanja i šanse za zaposlenje nisu postale bolje.

Pedeset nijansi eksploatacije

Stažiranje, pripravnički rad i drugi programi sticanja radne prakse sve češće predstavljaju preduslov zasnivanja radnog odnosa. Iako polaznici tih programa obavljaju realan rad, oni najčešće nisu plaćeni, niti ih čeka zagarantovani posao nakon završetka programa.

Skučena svest dualnog obrazovanja

Umesto ozbiljnih rasprava i analiza, javnost je proteklih godinu dana bila bombardovana pohvalama o učinkovitosti dualnog obrazovanja u podizanju kvaliteta znanja i smanjenju nezaposlenosti. Suprotno mišljenju predstavnika vlade i privredne komore postoje temeljni pokazatelji da će se „uspeh“ ovog modela pokazati pre svega u daljem smanjenju cene rada što će pogodovati isključivo privatnim kompanijama.

Nastava istorije i instrumentalizacija prošlosti

Pri usklađivanju nastavnog kurikuluma i sadržaja udžbenika sa dominantnom ideologijom i politikom, jedna od važnih tehnika proizvodnje saglasnosti sa diktatom neoliberalne političke elite je istorijski revizionizam. Kao sastavni deo reformi školskog sistema, revizionizam se sistematski sprovodi preko reforme kurikuluma nastave istorije od devedesetih do danas.

Za univerzitet! Za društvo!

Kao i u Srbiji, u Albaniji su poslednjih decenija sve izraženiji neoliberalni koraci transformacije države koji se sprovode bez ikakve javne rasprave strogo autoritarnim sredstvima partija na vlasti.

DONIRAJTE

Share On Facebook
Share On Twitter
Contact us