Čelična krila naše armije: Muzej vazduhoplovstva između „vazduplohovizacije“ i militarizacije

Donošenje odluke o prebacivanju Muzeja vazduhoplovstva u nadležnost Ministarstva odbrane stvorilo je čitavu lavinu komentara: od onih koji su ukratko ustvrdili da će sada Muzej postati muzej vazduplohovstva – odnosno da će na čelo Muzeja sada biti postavljen neki neočekivani (ali očekivano štetočinski) kadar vladajuće koalicije – do onih koji su pomislili da će Muzej jednostavno biti zatvoren.

„Boško Buha“ ostaje u javnom vlasništvu

Memorijalni kompleks „Boško Buha“ na Jabuci kod Prijepolja je izuzet iz stečajne mase preduzeća „Putnik“ koje će se naći na prodaji krajem februara.

„Boško Buha“ – neizvesna sudbina kulturnog dobra

Memorijalni kompleks „Boško Buha“ će se krajem februara naći na aukciji kao deo stečajne mase preduzeća „Putnik“ iz Prijepolja. Međutim, iako se radi kulturnom dobru pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika, zakoni i inercija državnih organa sprečavaju zadržavanje ovog kompleksa u javnom vlasništvu.

Sprečimo prodaju Memorijalnog kompleksa „Boško Buha“

Memorijalni kompleks „Boško Buha“ na Jabuci kod Prijepolja je krajem januara stavljen „na doboš“. Međutim, deo javnosti se protivi rasprodaji ovog važnog simbola borbe za slobodu i nekadašnjeg društvenog razvoja, sa kojim prodajemo i „plemenite ideje pacifizma, antifašizma i borbe za pravdu i jednakost“.

Nevolje sa (anti)fašizmom: slučaj Politikinog zabavnika

U „Politikinom Zabavniku“ br. 3494 od 18.1.2019. godine je objavljen revizionistički članak „Dugo putovanje Henrika Lautnera“ u čijem se antrfileu („Ko su bili ljotićevci“) apologetski piše o Dimitriju Ljotiću, fašističkom vođi u Srbiji tokom Drugog svjetskog rata. Iako su zločini fašističkih ljotićevskih snaga vrlo detaljno dokumentovani, kao i zločini okupatora i drugih njihovih sluga, u ovom članku se oni ne pominju, a samim tim i negiraju.

Protiv predloga zamene spomenika gradske Opštine Voždovac

Gradska Opština Voždovac ponovo je otvorila javno glasanje o pitanju da li spomenike „Borba“ i „Obnova“ Sretena Stojanovića i Lojze Dolinara koji su od 1949. locirani ispred skupštine te opštine zameniti novim (a starim) spomenicima nacionalnim svetim kravama (Vasi Čarapiću, Karađorđu, Stepi Stepanoviću i Milunki Savić).

Šta skriva „Veliki rat“

Obeležavanje stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata nizom prigodnih skupova predstavlja još jednu epizodu u jačanju nacionalnog mita o (srpskom) stradanju. Ono što će ostati skriveno je to da su žrtvovani siromašni kako bi bogati učvrstili svoje pozicije, dok su se klasne razlike samo povećale, kao i nezadovoljstvo većeg dela populacije.

Odbijena rehabilitacija Milana Nedića

Viši sud u Beogradu doneo je rešenje o odbijanju rehabilitacije predsednika kvislinške Vlade Srbije za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu, Milana Nedića.

Događanje spomenika

Svaka vladajuća nomenklatura bi da se ogrebe za neki spomenik ne bi li time dokazala svoju borbu za „bolju budućnost“. Poslednji u nizu pokušaja je spomenik Slobodanu Miloševiću – verovatno jednom od najzaslužnijih za nedaće, svih naroda koji žive na ovim prostorima.

Zamišljene kraljevine – zemlje sigurne nejednakosti

Monarhija kao oblik državnog uređenja je odbačen od većine stanovništva pre više od sedamdeset godina. Ipak, ideja ponovnog uspostavljanja kraljevine je nastavila da živi, a delovi elita koji bi od toga imali ekonomske i političke koristi održavaju svoje parainstitucije podržane i od zvanične države.

Zrenjanin i Petrovgrad – dve različite politike

Inicijativa za preimenovanje grada Zrenjanin u Petrovgrad prosleđeno je Ministarstvu za lokalnu samoupravu. Nacionalističke organizacije u sprezi sa lokalnim vlastima nastavljaju prekrojavanje istorije, brišući tragove socijalističkog nasleđa, što ide na ruku onih kojima je u interesu ukidanje radničkih prava i potpirivanje netrpeljivosti na nacionalnim i drugim osnovama.

Fašistički pomen i (predizborni) antifašizam

Neonacističke organizacije su danas u Beogradu organizovale skup podrške rehabilitaciji kvislinga Milana Nedića. Istovremeno se na kontraprotestu okupio veći broj antifašista.

Ljudima otimaju stanove, zar ne?

U bioskopu se i dalje traži karta više za „političku horor priču“ pod nazivom Druga strana svega. Mašina otkriva šta u filmu nije rečeno i kako iza svakih vrata vrebaju klasni antagonizmi.

Jatagan mala

Tokom gledanja serije “Senke nad Balkanom” treba obratiti pažnju i na prikaz predratne sirotinje, radnika i radnica. Najdeblji kraj su izvukli žitelji naselja Jatagan mala koje je prikazano kao stecište bandi.

Cena konstruisanja slavske trpeze

Krsna slava – mnogi bi rekli odlika svakog pravog srpskog domaćina. Ipak, iako „polovina Srbije slavi, a druga polovina ide na slavu“ njeno značenje je ideološki konstruisano i opravdano ekonomskim i političkim potrebama elita. Tako je slava dobra i podržana onoliko koliko je domaćica opterećena i koliko su cena ribe i posete popova skočile.

Senke nad Balkanom kao revizija istorije

Serija Senke nad balkanom romantizuje međuratni period i građansku klasu, ali ni filmska produkcija SFRJ nije uvek bila dosledna socijalističkim idejama.

Senke nad istorijom Balkana

„Senke nad Balkanom“, nova hit serija, se uveliko emituje na javnom servisu. Koliko je snimanje i prikazivanje sadržaja koji u centar pažnje stavlja vreme pre socijalističke Jugoslavije stvar „neideološkog“ umetničkog izraza a koliko način da se istorija menja i prekraja?

Obloga za Goli otok

Goli otok je već nekoliko decenija omiljeno izletište antikomunista i revizionista. Istorija ovog ostrva neosporno predstavlja jednu od najvećih mrlja socijalističke Jugoslavije, međutim senzacionalizam i lažni podaci ne pomažu u razumevanju problema.

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE