Muke jednog hotelijera u doba virusa

Deljenje otkaza radnicima jer tokom pandemije nema dovoljno posla knjiži se ovih dana kao nečovečnost. Ali ima li suštinske razlike u odnosu na uobičajene odnose u kapitalizmu?

Grupa Crvena: socijalni turizam je predstavljao mehanizam društvene integracije

U Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu u toku je izložba „Gradove smo vam podigli – o protivrečnostima jugoslovenskog socijalizma“. Udruženje za kulturu i umjetnost „Crvena“ iz Sarajeva u okviru ove izložbe potpisuje istraživanje pod naslovom „Kontradikcije raspada: radni narod, organizirani odmor i nedjeljivi ostaci“. Ovim povodom razgovarali smo sa članovima Crvene, Ines Tanović Sijerčić i Borišom Mraovićem.

Antonela Stjepčević: Namjera nam je mijenjati politike raspolaganja prostorom

Problemi urbanog razvoja u Crnoj Gori, a naročito u Bokokotorskom zalivu, se u poslednjih nekoliko meseci radikalizuju. Zakonodavni okvir na više nivoa izmenjen je u korist apartmanizacije i investitorskog urbanizma. Ugroženost kulturnog ambijenta i prirodne baštine UNESCO-vog Kotorsko-risanskog basena, i ostatka Boke, koji predstavlja tampon zonu zaštićenog područja izuzetnih univerzalnih vrednosti, poslednjih godina je predmet sve oštrijih kritika Komiteta za svetsku baštinu i ICOMOS-a.

Sjaj i beda hotela Jugoslavija

Dokumentarni film Hotel Jugoslavija govori o društvenom, političkom i ekonomskom razvoju socijalističke Jugoslavije, ali i razgradnji ideala na kojima su država i hotel bili izgrađeni.

Stara Planina ‒ nešto poput Kolorada

Društvena potreba za obnovljivim izvorima energije postaje pomama privatnih investitora za profitom. Tako izgradnja mini hidroelektrana u zaštićenim zonama prirode može imati katastrofalne posledice po ekosistem. Posetili smo Staru planinu, područje gde bi reke uskoro mogle da nestanu u cevima.

Bauk modernizma kruži Jadranom

Serijal Betonski spavači ​​predstavlja osvrt na vrhunska dela jugoslovenske modernističke arhitekture na Jadranu. ​Ovo kinematografsko delo, prikazano na festivali Plan B u Beogradu, ​​predstavlja umetnički i društveno kritički komentar na ideje i materijalizaciju socijalističkih politika i njihovo nestajanje.

Noge u lavoru: godišnji odmor i neoliberalna država

Uz stalni rast nezaposlenosti i smanjivanje radničkih prava, sve manji broj ljudi sebi može da priušti odmor i putovanja. Sam pojam slobodnog vremena je transformisan paralelno sa promenom načina proizvodnje, te tako postaje još jedan dodatak kapitalističkoj potrošnji. Samim tim je i promocija turizma kao generatora ekonomskog rasta u srži neoliberalne paradigme.​

Čiji je centar grada?

Transformacije gradova u svrhe podizanja njihovog turističkog potencijala su postale svakodnevica u čitavom regionu. Estetsko stvaranje ugođaja u skladu sa turističkim prospektima prati i komodifikacija javnog prostora i podizanje cena usluga i namirnica u centrima gradova, dok se ujedno povećava eksploatacija radnika u uslužnim delatnostima vezanim za turizam.

Kanjiža – od turizma do migracija i nazad

Kada se u Kanjiži budu svodili bilansi ovogodišnje turističke sezone svakako će prvo biti konstatovano da su migranti ostvarili više noćenja u parkovima nego turisti u hotelima. Kanjiža je postala jedan od punktova za migrante koji su se uputili na zapad Evrope. Time je ova varoš još jednom suočena sa realnošću savremenog života na periferiji – od uništavanja lokalne industrije preko sve veće materijalne nesigurnosti do koncentracije migracija usled ratova i ekonomske nužde

Brezovica: na oštrici privatnih interesa

Privatizacija rekreativnih centara i prirodnih dobra ne predstavlja samo puki prenos vlasništva. Primer najavljene privatizacije sportsko rekreativnog centra Brezovica, oko koga sukob vode vlade Srbije i Kosova, nam pokazuje kako privatizacija dovodi do klasne rekonfiguracije korisnika tog prostora. Osnovni interes privatnog vlasnika je profit koji se ne može ostvariti prvobitnim konceptom Brezovice kao rekreativnog centra za radničku klasu.

Jagodina, među javom i med snom

Kroz nekoliko interesantnih projekata lokalna vlast u Jagodini pokušava da predstavi taj grad kao novi turistički centar. Međutim iza paljenja olimpijskog plamena, otvaranja akva parka i zoo vrta krije se deindustrijalizacija grada i prekarizacija nekadašnjih fabričkih radnika koji teško pronalaze nova radna mesta u uslužnim delatnostima. Deo procesa je i promena u urbanističkim i stambenim politikama – na javnim površinama se otvaraju šoping molovi a novoizgrađeni stanovi ostaju prazni jer je njihova cena nedostupna lokalnom stanovništvu.

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE