„Sto trideset dana su meštani sela Dadinca branili svoje selo. Sto trideset dana vatra kraj barikada nije gašena. Stari su bili rešeni da svoje poslednje dane ako treba provedu kraj reke, a mladi nisu imali nameru da ostavljaju ono što im je u amanet dato da brane“, navodi se u saopštenju neformalnog udruženja Bitka za Vlasinu povodom vesti da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture poništilo građevinsku dozvolu za izgradnju treće MHE na Rupskoj reci.
Dadinčani su se na barikadama okupili sredinom decembra, nakon što je investitor pokušao da započne radove na projektu za koji su aktivisti i lokalno stanovništvo tada već mesecima imali dokaze da je nelegalan, a godinama da je štetan i nedopustiv.
Nakon što su sva druga institucionalna sredstva iscrpljena, od odluke resornog ministarstva o zahtevima o poništenju građevinske dozvole je zavisilo da li će se meštani vratiti svojim životima ili na koncu leći pred građevinske mašine i fizički se sukobiti sa građevinskim radnicima i privatnim obezbeđenjem, ako bi nadležni nastavili da ignorišu zakone i dozvolili izgradnju.
Podsetimo, isti investitor je po podacima EPS-a od dve mini-hidroelektrane izgrađene uzvodno od sela 2022. godine prihodovao nešto više od milion, a pretprošle čak 1.6 miliona evra.
Višegodišnja borba za opstanak reke i mesne zajednice
Borbu protiv MHE Besko, koja bi bila sazidana u selu Dadince, meštani i aktivisti, a najviše oni iz neformalnog udruženja Bitka za Vlasinu, inicijative Pravo na vodu i Korekt Crna Trava, su vodili od 2020. godine, kako protestnim okupljanjima, tako i institucionalno. Lokalna samouprava je temeljno sabotirala Dadinčane u ostvarivanju prava na učešće u odlučivanju o sudbini svoje mesne zajednice, koja nema vodovod i koja od reke na kojoj se nalazi zavisi za osnovne potrebe.
Počev od toga što javna rasprava 2020. nije održana pod izgovorom zdravstvene opasnosti od korona virusa jer se na nju (sic!) „prijavilo previše zainteresovanih“, preko toga da je opština ignorisala sopstvene odluke, Odluku o zabrani izgradnje MHE na svojoj teritoriji i Odluku o izradi izmene i dopune prostornog plana Vlasotinca kojom bi sve lokacije definisane zloglasnim i zastarelim Katastrom MHE iz 1987. brisane, kako je za Mašinu sredinom marta objasnio Strahinja Macić, pravnik iz Organizacije za političku ekologiju Polekol, koja se lokalnom stanovništvu i Bitki za Vlasinu pridružila u borbi protiv uništenja treće najčistije reke u Srbiji.
Poništenje sporne građevinske dozvole je krajem decembra 2022. od Ministarstva pravno zahtevala Organizacija za političku ekologiju Polekol, dok su meštani Dadinca 12. januara 2023. Ministarstvu građevinarstva podneli Zahtev za poništavanje konačnih i pravosnažnih akata u postupku izdavanja građevinske dozvole za MHE ‘Besko’ na Rupskoj reci. Oba zahteva argumentovana su na preko 20 strana na kojima su nabrojani brojna kršenja propisa, procedura i zakoni od strane predstavnika nadležnog odeljenja Opštinske uprave opštine Vlasotince koje je tzv. investitoru dozvolu izdalo uprkos zastarelosti lokacijskih uslova, neadekvatnosti energetske dozvole, izostanku studije procene uticaja projekta na životnu sredinu – da nabrojimo samo neke propuste.
„Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture poništilo je konačno rešenje o izmeni građevinske dozvole, kojim je izmenjena građevinska dozvola za izgradnju mini hidroelektrane ‚Besko‘ na rupskoj reci, sa mašinskom zgradom i vodozahvatom investitora ‚Water Green Energy‘ iz Kumareva“, navodi se na sajtu ministarstva. Isti izvor je informisao javnost da je Ministarstvo poništilo rešenje postupajući po službenoj dužnosti, u zakonskom roku, 5. aprila, nakon što je „ispitni postupak pokazao da izdato rešenje sadrži pravne nedostatke, odnosno da je pravno neizvršivo“. Investitor ne može da se žali, ali može da u roku od 30 dana pokrene upravni postupak.
Čitava decenija ignorisanja i nipodaštavanja građana
Aktivisti i meštani poništenje dozvole s pravom smatraju velikom pobedom. Ipak, dobar je momenat da se podsetimo na to da su nadležni doveli meštane do toga da preko četiri meseca drežde na planinskoj ciči zimi i zanemare svakodnevne poslove, umesto da njihove utemeljene argumente razmotre mnogo ranije. Mogli su to, primera radi, učiniti još u martu 2022, kada je predsednik Mesne zajednice Dadince podneo Ministarstvu građevinarstva Zahtev za prestanak važenja Rešenja o građevinskoj dozvoli za MHE Besko. Ili – još bolje – u decembru 2021, kad je Marina Kessler, predstavnica građanskog udruženja Korekt Crna Trava i članica udruženja Bitka za Vlasinu podnela Žalbu na Rešenje o građevinskoj dozvoli za MHE Besko.
Mogli su konsultovati stanovništvo na jednom od nekoliko protestnih okupljanja u Vlasotincu u protekle tri godine. Ili – još bolje – na onoj javnoj raspravi koja nije ni održana, a umesto koje su predstavnici lokalne samouprave svu odgovornost za planove za izgradnju MHE neosnovano svaljivali na JP Srbijavode i Ministarstvo energetike. Ili se moglo desiti – a to bi stvarno bilo zanimljivo – da opštinska tela poštuju pomenutu Odluku o izmenama prostornog plana opštine Vlasotince, kojom se brišu potencijalne lokacije za MHE i/ili Odluku o zabrani izgradnje MHE, koju je od opštine još tada izdejstvovala ogorčena javnost.
Bilo bi lepo iznenađenje i da je neko saslušao građane kada su se daleke 2016. protivili drugoj MHE na Rupskoj reci, MHE „Lanište“. Po njihovim navodima, Opština Vlasotince je građevinsku dozvolu i za njenu izgradnju izdala nezakonito, pre održavanja javne rasprave o Studiji uticaja na životnu sredinu i njenog usvajanja od strane nadležnih organa Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije. (Studija je u ovom slučaju bila zakonski neophodna zbog većeg kapaciteta MHE.)
A tek da je samouprava imala sluha za demonstrante koji su se još 2014. protestom ispred ispred leskovačke skupštine bunili protiv izgradnje prve hidroelektrane na Rupskoj reci? Kako smo ranije pisali, privatno obezbeđenje je nedugo nakon njene izgradnje zarobilo četvoricu aktivista, te vlasnika i snimatelja lokalne televizije kada su pokušavali da snime suvo rečno korito. Da je iko slušao struku i građane, ni isti investitor ne bi mogao da krajem 2022. cinično prokomentariše otpor izgradnji MHE Besko rečima da je Rupska reka „i onako zagađena“.
„Dođite u Dadince i uzmite pelcer rodoljublja i slobode“
„Ministarstvo je odlučilo kako je jedino i bilo moguće, jer ova građevinska dozvola nije ni pravno utemeljena, niti je izgradnja treće mini hidroelektrane na Rupskoj reci u javnom interesu“, kaže Žaklina Živković iz inicijative Pravo na vodu i dodaje da je ekološki pokret odneo još jednu pobedu „zahvaljujući velikoj solidarnosti, istrajnosti i posvećenoj borbi za prirodna dobra, po čemu treba da bude inspiracija svima“.
U inicijativi Pravo na vodu kažu da će nastaviti da ukazuju na štetne posledice uništavanja reka i ugrožavanja voda, i da podržavaju lokalne ekološke inicijative širom Srbije, dok se politike i odluke koje se na osnovu njih donose ne promene u smeru očuvanja javnih i prirodnih dobara, kao i ostvarivanja ljudskog prava na vodu. Zato podsećaju na to da su 20. decembra pored zahteva MGSI za poništenje građevinske dozvole podneli i zahtev za kao i pokretanje inspekcijskog nadzora od strane upravne, građevinske i inspekcije zaštite životne sredine, kao i reakciju Zaštitnika građana.
Iz Bitke za Vlasinu su se povodom poništavanja građevinske dozvole zahvalili svima koji su podržavali lokalnu bornu proteklih meseci, građanima i aktivističkim udruženjima iz zemlje i regiona.
„Naučili smo da ljudskost nije nestala i da je ne treba tražiti svećom, samo treba pokazati istrajnost i malo požrtvovanja. Sada će seljaci konačno moći da se se vrate zemlji, a mi nastavljamo dalje.“
Oni su pozvali sve da se pridruže borbi protiv dokazano štetnih malih derivacionih hidroelektrana, kao i da dođu u Dadince i „uzmu pelcer rodoljublja i slobode“
Kako poručuju: područje Vlasine tek treba da se brani, a Srbija nije na prodaju.
