U ponedeljak je 200.000 zaposlenih u prosveti stupilo u štrajk, a 10.000 zaposlenih u visokom obrazovanju su obustavili rad na dva sata kako bi podržali svoje koleginice i kolege koji rade u srednjim i osnovnim školama.
Tri sindikalne centrale u prosveti, koje su jedinstvene u štrajku i zahtevima, očekuju sastanak sa premijerom, predsednikom skupštine i ministrima finansija i rada danas u 17 časova, a za sutra najavljuju veliki protest, izveštava portal Maszol.ro.
Slično kolegama u Srbiji i Mađarskoj, prosvetni radnici u Rumuniji su plaćeni malo, a očekuje se da rade mnogo u uslovima koji su sve nepovoljniji za obavljanje kvalitetnog pedagoškog posla (ne investira se u nastavna sredstva, u smanjivanje broja đaka po razredu, usvajanje savremenih metoda, itd.).
Zahtevi štrajka tiču se plata. Povećanje plata početnika na iznos zvanične prosečne plate, povećanje zarada ostalih radnika u prosveti prema funkciji, stručnoj spremi, stažu i nivou na kom su u obrazovnom sistemu zaposleni, neki su od zahteva predočenih vladi. Prosvetari takođe traže godišnje usklađivanje plata sa inflacijom i plaćanje prekovremenog rada.
Na pitanje medija da li su sindikati spremni na kompromis, Marius Ovidiu Nistor, predsednik Udruženja sindikata Spiru Haret, je rekao: „Poznajući očekivanja naših kolega, trenutno nismo u mogućnosti da pravimo kompromis. Opet, na članstvu je da odluči šta je najprihvatljivija verzija ili ponuda vlade”.
Dosadašnja ponuda rumunske vlade je u odnosu na zahteve prosvetara premala. Prema proceni dnevnih novina Ziarul Financiar, ispunjenje zahteva štrajka bi zahtevalo povećanje izdataka za prosvetu za 1,6 milijardi evra, a vlada je spremna na povećanje od 18 miliona i na isplate bonusa zaposlenima u prosveti.
Pritisak koji vrši masovni štrajk bi mogao da natera vladu premijera Nikolaea Čuke da poveća svoju ponudu pobunjenim prosvetarima.
Podrška roditelja štrajku nije nedvosmislena. Blizina mature je navela udruženja roditelja da javno iznesu bojazan da bi trajanje štrajka duže od nedelju dana mogao da ugrozi organizovanje maturskih ispita za osmake, na šta, prema saopštenju udruženja, niko nema pravo.
U korist zahteva prosvetara ne ide ni politika koju upražnjavaju vlade ne samo Rumunije već i drugih bivših socijalističkih zemalja, koje se uglavnom mogu okaraterisati često upotrebljenom frazom „trka do dna“. Takve politike, naime, daju prednost privlačenju stranih investicija po cenu smanjivanja kvaliteta života; jedna od karateristika „trke do dna“ je i deinvestiranje iz sektora obrazovanja.
Da vlade u našem regionu mogu da budu veoma odlučne u tome da žrtvuju javno obrazovanje, najbolje pokazuje odnos vlade Viktora Orbana prema borbi mađarskih prosvetara koja u različitim oblicima traje od jeseni 2021. godine, i o kojoj izveštavamo na Mašini.
A.J.
