Koliko su tokom krize važne borba za svako radno mesto, izgradnja mreže klasne solidarnosti i stvaranje kolektivne moći, toliko je značajno i formulisanje konkretnih legislativnih predloga koje bi radnički pokret politički zastupao. Knjiga Maria Reljanovića Alternativno radno zakonodavstvo predstavlja važan korak u tom smeru.
Vladajućoj partiji je potreban privid postojanja demokratskog poretka zbog čega je cenzus spušten na tri posto. Ipak, uslovi za ravnopravno izborno takmičenje trenutno ne postoje i potrebno je okrenuti se alternativnom političkom organizovanju i drugačijim modelima demokratije.
Novi oblici rada zahtevaju drugačije oblike radničkog organizovanja, naročito da bi mladi prišli sindikalnom pokretu. U tome mogu biti korisna iskustva civilnog sektora, čemu svedoče uspešni primeri organizovanja iz regiona, zaključak je učesnica i učesnika tribine „Novi oblici radničkog organizovanja“.
Položaj radnika i radnica zaposlenih preko agencija, po prvi put je regulisan domaćim zakonodavstvom, iako godinama postoji praksa takvog zapošljavanja. Kako i koliko će pomoći novi zakon zaposlenima preko agencija – o tome smo razgovarali sa Jugoslavom Ristićem, predsednikom Saveza samostalnih sindikata Kragujevca i Mariom Reljanovićem, stručnjakom za radno pravo.
Mladi novinari koji rade za „Blic“ (kompanija Ringier Axel Springer) susreću se s nepovoljnim uslovima rada, niskim mesečnim naknadama i godinama su angažovani na osnovu autorskih ugovora, iako obavljaju redovan posao s punim radnim vremenom u toj kompaniji.
Račun za mere štednje ispostavljen je onima koji su najugroženiji – penzionerima, nezaposlenima i ženama u zdravstvu i prosveti. Odumiru zaštitna i socijalna funkcija države, dok se masovno krše radna prava, zaključak je autora istraživanja „Analiza stanja ekonomskih i socijalnih prava u Republici Srbiji“ Centra za dostojanstven rad, koje je podržao Međunarodni centar Olof Palme.
Nikola Kalinić se javnim isticanjem svojih političkih stavova suprotstavio dominantnom nacionalističkom narativu sveprisutnom u sportu. Nažalost, čini se da je to bio i glavni razlog da ovaj košarkaš bude izostavljen iz tima koji će Srbiju predstavljati na Svetskom prvenstvu u Kini.
Snaga SNS-a se često objašnjava uticajem vladajuće stranke na izborni proces i kontrolom medija. Međutim, ta stranka pokazuje se veoma uspešnom u razvijanju i održavanju klijentelističke mreže i korišćenju države za privatne interse, što treba imati u vidu i pri razmišljanju o medijima i izborima.
Privatizacija društvene i državne svojine započeta je još krajem osamdesetih godina. Od tada, privatizovano je više hiljada preduzeća, što je za posledicu imalo rast nejednakosti i nezaposlenosti, propadanje domaće industrije, pad životnog standarda i povećavanje broja nesigurnih i slabo plaćenih poslova.
Ako se redovno vozite gradskim prevozom u Beogradu, sigurno ste u prethodnih par meseci čekali autobus i po pola sata. A kada bi stigao, bio bi pun putnika, pa ste morali da sačekate naredno vozilo. Sigurno ste se onda zapitali zašto autobus kasni i ko je kriv zbog toga. Ako pitate gradske čelnike krivi ste vi jer ne plaćate kartu. No, u poslednje vreme, sve se češće spominje da je ipak osnovni problem problem nedostatak vozila i vozača autobusa u glavnom gradu, i da zbog toga javni gradski prevoz izuzetno loše funkcioniše. O tome u čemu je zaista problem, razgovarali smo sa predstavnicima Saveza ozbiljnih sindikalaca GSP-a (SOS).
Šta je zajedničko Srbiji i Maldivima? Sličnosti nisu geografske niti kulturološke, već fiskalne. Naime, Srbija se sa svojom poreskom politikom i „socijalizmom za bogate“ našla u društvu „sive zone“ poreskih rajeva.
Rast koji ekstremna desnica širom Evropske unije godinama beleži dešava se i u Švedskoj. Hoće li ove promene dovesti do snažne polarizacije na levo i desno, odnosno do ukrupnjavanja opcija na obe strane političkog spektra i oštre političke konfrontacije?
U Srbiji raste obim građevinskih radova, ali raste i broj nesrećnih slučajeva i pogibija na radu građevinskih radnika. Razgovarali smo sa sindikalnim aktivistima iz oblasti građevinarstva o razlozima za takvo, po život opasno stanje stvari, odnosno o mogućnosti da se ono poboljša u korist radnika.
Privatizacija javnog prevoza u Srbiji građanima nije donela kvalitetnije i brže kretanje po gradovima. Kako deluje neki su ipak i zadovoljni postojećim stanjem, a primer kompanije Ariva to pokazuje.
Privatno javna partnerstva u sektoru javnih usluga su još jedan od instrumenata prelivanja javnih budžeta u ruke privatnika. BusPlus je paradigmatičan primer ovakvog poslovanja u Srbiji koji već godinama pokazuje svoje loše strane.
Da li je nezadovoljstvo spram politika gradskih vlasti koje stanovništvo Beograda već nekoliko godina iskazuje na protestima moguće pretvoriti u stvarnu promenu? Ili od postojećeg izbornog modela korist mogu imati samo partije vlasti i opozicije koje će nastaviti sa sprovođenjem istih politika koje su i dovele do nezadovoljstva?
Jedan od najvećih zagovornika napuštanja evrozone bio je Kostas Lapavicas, profesor ekonomije na Fakultetu za orijentalne i afričke studije Univerziteta u Londonu (School of Oriental and African Studies). Lapavicas se dugi niz godina bavi teorijom novca i veliki je kritičar postojećeg evropskog finansijskog sistema. Osim toga, bio je poslanik Sirize u grčkom parlamentu, a takođe je i dugogodišnji kolumnista britanskog lista Gardijan.