Ko zapravo zagađuje: nejednakost i klimatske promene

Najbogatijih 10% (oko 630 miliona) ljudi je odgovorno za 52% ukupnih globalnih ugljeničnih emisija u periodu od 1990. do 2015. godine, pokazuje novo istraživanje. Takvi nalazi potvrđuju da borba protiv klimatskih promena mora da bude i borba za socio-ekonomsku pravdu.

Bicikl kao održiva alternativa

Koronavirus i mere fizičkog distanciranja u periodu u kome je javni gradski saobraćaj bio potpuno obustavljan pokazale su da bicikl i u gradovima poput Beograda može biti održiva transportna alternativa. Da bi se dodatno povećao broj biciklista, neophodno je preduzeti afirmativne mere da se biciklisti zaštite u saobraćaju i da im se u gradovima omogući ugodnija i bezbednija vožnja.

Kada tržište diktira eutanaziju

Vesti o odstrelu životinja u tržištno orijentisanim zoološkim vrtovima govore o čitavom sistemu u kojem živimo. Ekonomija usmerena na profit u krizi ne može da sakrije svoje pravo lice.

Njivo moja neorana: slabosti kapitalističke poljoprivrede

Pandemija koronavirusa pogađa poljoprivredni sektor širom sveta. Izazovi pred poljoprivrednicima su raznovrsni, preti manjak prehrambenih proizvoda i skok cena, a slabosti postojećeg poljoprivrednog sistema su postale više nego očigledne.

Priroda i društvo tokom i nakon koronavirusa

Pandemija koronavirusa je ljude naterala na izolaciju, a privrednu delatnost značajno umanjila. Jedna od nuspojava je i postepena regeneracija prirode – vazduh je čistiji u mnogim oblastima dok se neke životinje vraćaju na mesta gde ih dugo nije bilo. Ipak, kako bi efekti na odnos prirode i društva zaista bili pozitivni potrebno je sadašnju krizu razumeti kao priliku za organizovanje za ostvarivanje trajne društvene promene.

Zagađenost vazduha u Beogradu

Tema o kojoj svi ovih dana u Beogradu pričaju – svi osim gradskih čelnika – alarmantna je zagađenost vazduha, uprkos produženom letu i odloženoj grejnoj sezoni. Šta li nas čeka tokom predstojeće zimske sezone?

U odbranu Grete Thunberg

Prošlo je tek nešto malo više od godinu dana od kad je Greta Thunberg, učenica iz Stokholma, odlučila da svakog petka umesto u školi bude ispred Švedskog parlamenta zahtevajući hitnu klimatsku akciju. Govorom na Samitu o klimatskim promenama Ujedinjenih Nacija u Njujorku Greta je još jednom uzburkala javnost optuživši svetske lidere da su mladima ukrali budućnost i da ništa ne rade da se zaustave klimatske promene.

Zdravlje u doba klimatskih promena

Rast temperature planete dovodi do širenja staništa insekata koji prenose zarazne bolesti i do drugih promena koje se negativno odražavaju na zdravlje. Rešenje se krije u odgovarajućoj kolektivnoj akciji.

Kako do održive proizvodnje energije u Srbiji

Globalno gledano ustalio se pad cene proizvodnje energije iz sunca i vetra, ali u Srbiji nedostaju političke odluke koje bi omogućile rast korišćenja tih obnovljivih izvora. Koncepti proizvođača-potrošača i energetskih zadruga primenjivi su u našoj zemlji, sve što je potrebno je odgovarajuća politička volja.

U uglju do guše

Zbog spaljivanja uglja najviše strada zdravlje ljudi i kvalitet životne sredine, a upravo se na taj način proizvodi 70% električne energije u Srbiji. Novac treba ulagati u prelazak na zelenu energiju, a ne u izgradnju novih termoelektrana.

Vazduh koji dišem

Stanovnici mnogih gradova u Srbiji izloženi su veoma zagađenom vazduhu. Ponajviše rezultat ljudskih aktivnosti, zagađenje vazduha uzrokuje mnoge bolesti, ali i više hiljada preuranjenih smrti godišnje. Adekvatan odgovor na ovaj problem, između ostalog, zahteva da se država uhvati u koštac s rešavanjem energetskog siromaštva njenih građanki i građana.

Mogu li klimatske promene da postanu zamajac za preobražaj društva

Najnoviji međunarodni izveštaji o klimatskim promenama pokazuju da se opasno približavamo tački bez povratka. Ipak, među državama čije su industrije najodgovornije za emisiju štetnih gasova, svega dve postavljaju dovoljno ambiciozne klimatske ciljeve. I dok evropske zelene partije beleže rast, mora se postaviti pitanje koji je domet igranja po postojećim pravilima.

U potrazi za glavnom železničkom stanicom u Beogradu

Gašenjem glavne železničke stanice u Beogradu teret servisivanja železničkog transporta je prebačen na druge stanice znatno skromnijih kapaciteta. Međutim, uz nezadovoljavajući kapacitet te stanice nisu ni adekvatno umrežene u sistem gradskog prevoza, što povećava troškove transporta, a institucije glavnog grada čini još udaljenijim za sve stanovnike Srbije.

Kondominijumi ‒ lažna zajednička dobra

Suprotno stavu da su kondominijumi oblik zajedničkog vlasništva, oni su proizvod produbljivanja nejednakosti i glasnici distopijske budućnosti.

Vojna vežba očuvanja privatnih interesa

Sve dok je Ministarstvo odbrane agent na tržištu nekretnina ne treba sumnjati da će nastaviti s izbacivanjem aktivista i deložacijama vojnih beskućnika iz svojih objekata.

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE