Bicikl kao održiva alternativa

Koronavirus i mere fizičkog distanciranja u periodu u kome je javni gradski saobraćaj bio potpuno obustavljan pokazale su da bicikl i u gradovima poput Beograda može biti održiva transportna alternativa. Da bi se dodatno povećao broj biciklista, neophodno je preduzeti afirmativne mere da se biciklisti zaštite u saobraćaju i da im se u gradovima omogući ugodnija i bezbednija vožnja.

Kada tržište diktira eutanaziju

Vesti o odstrelu životinja u tržištno orijentisanim zoološkim vrtovima govore o čitavom sistemu u kojem živimo. Ekonomija usmerena na profit u krizi ne može da sakrije svoje pravo lice.

Njivo moja neorana: slabosti kapitalističke poljoprivrede

Pandemija koronavirusa pogađa poljoprivredni sektor širom sveta. Izazovi pred poljoprivrednicima su raznovrsni, preti manjak prehrambenih proizvoda i skok cena, a slabosti postojećeg poljoprivrednog sistema su postale više nego očigledne.

Priroda i društvo tokom i nakon koronavirusa

Pandemija koronavirusa je ljude naterala na izolaciju, a privrednu delatnost značajno umanjila. Jedna od nuspojava je i postepena regeneracija prirode – vazduh je čistiji u mnogim oblastima dok se neke životinje vraćaju na mesta gde ih dugo nije bilo. Ipak, kako bi efekti na odnos prirode i društva zaista bili pozitivni potrebno je sadašnju krizu razumeti kao priliku za organizovanje za ostvarivanje trajne društvene promene.

Zagađenost vazduha u Beogradu

Tema o kojoj svi ovih dana u Beogradu pričaju – svi osim gradskih čelnika – alarmantna je zagađenost vazduha, uprkos produženom letu i odloženoj grejnoj sezoni. Šta li nas čeka tokom predstojeće zimske sezone?

U odbranu Grete Thunberg

Prošlo je tek nešto malo više od godinu dana od kad je Greta Thunberg, učenica iz Stokholma, odlučila da svakog petka umesto u školi bude ispred Švedskog parlamenta zahtevajući hitnu klimatsku akciju. Govorom na Samitu o klimatskim promenama Ujedinjenih Nacija u Njujorku Greta je još jednom uzburkala javnost optuživši svetske lidere da su mladima ukrali budućnost i da ništa ne rade da se zaustave klimatske promene.

Zdravlje u doba klimatskih promena

Rast temperature planete dovodi do širenja staništa insekata koji prenose zarazne bolesti i do drugih promena koje se negativno odražavaju na zdravlje. Rešenje se krije u odgovarajućoj kolektivnoj akciji.

Kako do održive proizvodnje energije u Srbiji

Globalno gledano ustalio se pad cene proizvodnje energije iz sunca i vetra, ali u Srbiji nedostaju političke odluke koje bi omogućile rast korišćenja tih obnovljivih izvora. Koncepti proizvođača-potrošača i energetskih zadruga primenjivi su u našoj zemlji, sve što je potrebno je odgovarajuća politička volja.

U uglju do guše

Zbog spaljivanja uglja najviše strada zdravlje ljudi i kvalitet životne sredine, a upravo se na taj način proizvodi 70% električne energije u Srbiji. Novac treba ulagati u prelazak na zelenu energiju, a ne u izgradnju novih termoelektrana.

Vazduh koji dišem

Stanovnici mnogih gradova u Srbiji izloženi su veoma zagađenom vazduhu. Ponajviše rezultat ljudskih aktivnosti, zagađenje vazduha uzrokuje mnoge bolesti, ali i više hiljada preuranjenih smrti godišnje. Adekvatan odgovor na ovaj problem, između ostalog, zahteva da se država uhvati u koštac s rešavanjem energetskog siromaštva njenih građanki i građana.

Mogu li klimatske promene da postanu zamajac za preobražaj društva

Najnoviji međunarodni izveštaji o klimatskim promenama pokazuju da se opasno približavamo tački bez povratka. Ipak, među državama čije su industrije najodgovornije za emisiju štetnih gasova, svega dve postavljaju dovoljno ambiciozne klimatske ciljeve. I dok evropske zelene partije beleže rast, mora se postaviti pitanje koji je domet igranja po postojećim pravilima.

U potrazi za glavnom železničkom stanicom u Beogradu

Gašenjem glavne železničke stanice u Beogradu teret servisivanja železničkog transporta je prebačen na druge stanice znatno skromnijih kapaciteta. Međutim, uz nezadovoljavajući kapacitet te stanice nisu ni adekvatno umrežene u sistem gradskog prevoza, što povećava troškove transporta, a institucije glavnog grada čini još udaljenijim za sve stanovnike Srbije.

Kondominijumi ‒ lažna zajednička dobra

Suprotno stavu da su kondominijumi oblik zajedničkog vlasništva, oni su proizvod produbljivanja nejednakosti i glasnici distopijske budućnosti.

Vojna vežba očuvanja privatnih interesa

Sve dok je Ministarstvo odbrane agent na tržištu nekretnina ne treba sumnjati da će nastaviti s izbacivanjem aktivista i deložacijama vojnih beskućnika iz svojih objekata.

Dragan Milanović Pilac: Medijski radnici dele sudbinu čitave radničke klase

Radni položaj medijskih radnika i radnica u Srbiji najveća je prepreka ideji o slobodnom novinarstvu. Osim otovorene represije na javne servise, vlasnička struktura privatnih medija u tesnoj je sprezi s vladajućim strukturama. Nezavidan, prekaran položaj potplaćennog medijskog radništva ostavlja malo prostora za izveštavanje u javnom interesu.

Video: Deložacije – zakoni kao pretnja

Prisilna iseljenja ljudi iz njihovih domova su omogućena zakonskim regulativama koje dostupnost stambenog prostora čine sve težim velikom broju društvenih grupa. Ujedno, isti zakoni omogućavaju bogaćenje pojedinaca koji na različite načine koriste svoje pozicije kako bi došli u posed nekretnina osiromašenog dela stanovništva koje je pritisnuto pretnjom deložacije.

Čekajući Metroa

O izgradnji beogradskog metroa se priča od kraja pedesetih. Za sada, jedina uhodana linija podzemnog voza je ona praznih predizbornih obećanja.

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE