Meštani sela u kojima je vodovod van ingerencije javno komunalnih preduzeća primorani su da sami održavaju te sisteme. Usled besparice, nedostatka stručnog znanja i radne snage, taj zadatak lako postaje nemoguć. Lokalne samouprave moraju da reaguju i da iskoriste kapacitete postojećih JKP.
Kada nema profitabilnih koncerata, festivala i drugih masovnih događaja, mašinerija muzičke industrije melje svoju bazu – muzičarke i muzičare. Njih bi se dalo društveno zaštititi, ali postojeća regulacija te radne oblasti daje vlastima odrešene ruke da veliki deo muzičara prepuste nemilosti tržišta, na kojem nema potražnje za njihovom radnom snagom.
Domaća farmaceutska industrija je uništena lošim upravljanjem, a njeni ostaci su zatim privatizovani tako da sada rade u korist sticanja profita privatnih kompanija, a ne javnog zdravlja. Situacija pandemije i iščekivanje vakcine podsećaju na značaj ulaganja u javni zdravstveni sistem i farmaceutsku industriju kao njegov ključni segment.
Apel da se ostane kod kuće kao mera zaštite od zaraze koronavirusom za ne mali broj ljudi nije opcija. Stanovnici i stanovnice podstandardnih naselja, sve i da to mogu, ostajanjem doma nisu zaštićeni od epidemije.
Sakupljači sekundarnih sirovina obavljaju veoma težak rad, koji je ujedno temelj domaće reciklažne industrije. Bez obzira na to, njihov rad institucionalno i dalje nije prepoznat, a prihodi od reciklaže skoro u potpunosti idu u ruke vlasnika industrije. Sindikalna podrška ovim radnicima je neophodna.
Sredinom septembra na fejsbuk stranici „Pokret Levijatan – STOP Animal ABUSE”, objavljen je snimak u kome maloletni Rom iz naselja Crvena Zvezda u Nišu, tuče konja na ulici u blizini pomenutog naselja. Dan nakon objavljivanja snimka usledila je akcija desničarskih pokreta „Levijatan“ i „Srbska čast“ u kojoj je pomenuti konj oduzet porodici u čijem je vlasništvu.
Pravdajući se potrebom za povećanjem procenta dobijene električne energije iz obnovljivih izvora energije, država omogućava i podstiče izgradnju velikog broja derivacionih mini hidro-elektrana. Time se zapravo uništava veliki broj rečnih tokova u Srbiji, a sa njima i ekosistemi koje te reke stvaraju dok se dovodi u pitanje i opstanak i razvoj zajednica koje oko tih prostora žive. Ipak, ovaj napad na zajedničke vodne resurse nije ostao bez odgovora.
Vlast dosledno izbegava društveni interes kao vodilju svake, pa i poljoprivredne politike. Poslednji u nizu poteza prepuštanja proizvodnje hrane hirovitosti tržišta jeste potpuna privatizacija proizvodnje veštačkih đubriva.
Procenjuje se da je na ulicama u Srbiji oko sto hiljada napuštenih pasa, dok je mačaka znatno više. Zbog neadekvatog zakonskog okvira i podkapacitarsnosti zoohigienskih zavoda i azila hvatanje i transport se često prepuštaju firmama koje vrše nehuman tretman napuštenih životinja.
Nelegalno zaposedanje i izgradnja na delovima savskog nasipa u Beogradu koje se dešava pred očima nadležnih institucija dovodi do ugrožavanja životne sredine, zdravlja i bezbednosti hiljada ljudi.
Muzičari su zaduženi za dobru atmosferu na zabavama, ali da li od tog posla mogu sebi obezbediti pristojan život, pun dobre pesme i zabave?
Sistemska diskriminacija romske populacije nije nova društvena pojava. Ključna pitanja su na koji se način postojeći stereotipi spram Roma i Romkinja odražavaju na njihove svakodnevne životne prilike i u kojoj meri su oni deo zvaničnih državnih politika.
Društvena potreba za obnovljivim izvorima energije postaje pomama privatnih investitora za profitom. Tako izgradnja mini hidroelektrana u zaštićenim zonama prirode može imati katastrofalne posledice po ekosistem. Posetili smo Staru planinu, područje gde bi reke uskoro mogle da nestanu u cevima.
Promene u regulaciji apotekarske delatnosti proteklih godina nisu išle u prilog korisnika apotekarskih usluga. Novi Zakon o apotekarskoj delatnosti će podsticati dalju komercijalizaciju i privatizaciju, što će negativno uticati na dostupnost lekova pogotovo u siromašnim i ruralnim krajevima.
Prikupljanje i odlaganje otpada postaje sve veći problem u Srbiji. Politike koje ove komunalne delatnosti predaju privatnim kompanijama ne vode ka rešenju problema već ga prebacuju na teret građana.
Uslovi konkursa za otkup zemljišta u državnom vlasništvu potvrđuju iskrenu želju vlasti da udovolji profitnim interesima velikih kompanija. Malim poljoprivrednicima će biti sve teže da opstanu pod pritiskom tržišne konkurencije, što će dodatno srozati uslove života na selu.
Zaoštravanje rasne i klasne segregacije produbljivanjem kapitalističke krize već godinama pritiska i Srbiju. Romska populacija koju najviše pogađaju aktuelni neoliberalni režimi oseća sve katastrofalnije posledice čiji krajnje deprivilegovani položaj nije rešila ni Dekada Roma – koja je ogromnim novčanim sredstvima ovakav položaj samo delimično prikrivala.
Iako je danas sasvim jasno da je farmaceutska industrija samo jedna u nizu profitabilnih proizvodnih delatnosti, ona bi, pre svega, trebalo da predstavlja neizostavni segment u očuvanju i pospešivanju zdravlja stanovništva. Bez obzira na njen strateški značaj, ova proizvodna grana je delila sudbinu ostatka lokalne industrije – nekadašnji farmaceutski giganti su uništeni ili pretvoreni u distributere proizvoda velikih stranih kompanija.
Iako se država Srbija hvali svojim šumama i drugim prirodnim bogatstvima, situacija na terenu je ipak nešto drugačija. Dugogodišnja nebriga nadležnih institucija, kao i procesi otimanja i privatizacije, dovode do uništavanja šumskog dobra i postepenog narušavanja uslova životne sredine.
Strukturno nevidljivi, socijalno obespravljeni i rasno diskriminisani, većina Roma u Srbiji živi u krajnjem siromaštvu, bez rešenog stambenog pitanja i bez mogućnosti kontinuiranog obrazovanja. Usled sve agresivnije privatizacije zemljišta na kojima decenijama organizovano žive, Romi se sve češće prinudno raseljavaju, bez namere nadležnih za sistemskim rešenjima problema.