Kratka istorija studentskih borbi za dostupno obrazovanje u Srbiji, 4. deo

Jedan od Protesta protiv diktature, april 2017. godine; Foto: Marko Miletić

Studentske borbe protiv komercijalizacije visokog obrazovanja predstavljaju neke od najznačajnijih otpora neoliberalnoj društvenoj transformaciji u Srbiji. U četiri teksta donosimo kratak pregled najznačajnijih momenata studentskog organizovanja na fakultetima u Beogradu i Novom Sadu u proteklih petnaest godina.

Treći deo teksta je bio posvećen Studentskom pokretu Novi Sad i blokadi Pravnog fakulteta u Beogradu 2015. godine. U drugom delu teksta možete čitati o blokadama Filozofskog fakulteta u Beogradu 2011. i 2014. godine. U prvom delu teksta smo pisali o studentskim protestima i blokadama fakulteta od 2006. do 2010. godine.

Od protesta „Protiv diktature“ 2017. godine i protesta „1 od 5 miliona“, koji su nasledili prethodne u svom glavnom antivučićevskom sentimentu, i na kojima su učestvovali studenti, nisu vođene borbe za dostupno obrazovanje sve do ove godine. Umesto toga, medijski prostor zauzeli su studenti kojima je od dostupnosti obrazovanja bilo važnije pitanje ugleda Beogradskog univerziteta. Veliki broj studenata nije bio zainteresovan za bavljenje lažnim diplomama, smatrajući neke probleme prioritetnijim.

Mislim da, ako su već studenti zauzeli [zgradu Rektorata BU], treba da se bore za bolja studentska prava, besplatno obrazovanje na prvom mestu. Podržaću ako budu reformisali zahteve, studentkinja Zlata Vučetić odgovara za portal Radio Slobodna Evropa na pitanje da li podržava blokadu Rektorata.

Međutim, status studenata se poslednjih godina nikako nije poboljšao. Školarine su iz godine u godinu sve veće, a povećavaju se i cene ESPB bodova koji se prenose u narednu godinu. Školarine se na Beogradskom univerzitetu kreću od 57.000, koliko iznosi školarina na Rudarsko-geološkom fakultetu, do 243.000, što je visina školarine na smeru Softversko inženjerstvo na Elektrotehničkom fakultetu. I dalje postoji jasna razlika između fakulteta koji su relativno priuštivi siromašnijem stanovništvu (Rudarsko-geološki, Tehnički fakultet u Boru (50.000), Fizički fakultet (60.000)) i onih koji su potpuno nepriuštivi (ETF, Arhitektonski (240.000), FDU (220.000), Mašinski fakultet – smer: Informacione tehnologije (180.000), Stomatološki fakultet (180.000), Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja (148.000), Farmaceutski (145.000) itd.

Neki fakulteti ostaju, dakle, potpuno nedostupni radničkoj deci. A koliko tačno nedostupni? Minimalna plata 2020. iznosi oko 30.000 dinara. Na prvi pogled izgleda kao da je san iz 2006. i 2011. godine – da se školarine spuste tako da iznose tri minimalne zarade, a koji je Aleksandar Vučić, tada u opoziciji, zdušno podržao – i više nego ostvaren! Za dve minimalne plate, dete iz radničke porodice može da studira Rudarsko-geološki fakultet! Međutim, ako u obzir uzmemo činjenicu da je minimalna potrošačka korpa procenjena na 37.000 dinara, postaje jasno da je ušteda za školarinu u ovom slučaju nemoguća. Siromašni učenici i studenti, dakle, u ovakvom sistemu obrazovanja nemaju pravo na grešku. Ko greši, ostaje pregažen u prašini. Probajte da imate savršene ocene kad vaši roditelji nemaju dovoljno novca da prežive i kada se suočavate s problemima koji često prate siromaštvo – nasilje u porodici, alkoholizam, ili sistemski rasizam, ukoliko ste Rom/kinja.

Ipak, zahvaljujući studentskim blokadama za dostupno obrazovanje prethodnih godina, kontinuitet ove borbe je opstao kroz učesnike protesta Protiv diktature okupljenih oko Inicijative „7 zahteva“, koji su se zalagali, između ostalog, za dostupno obrazovanje, kao i kroz aktiviste Združene akcije Krov nad glavom, među kojima su bili učesnici prethodnih studentskih borbi. Stari studenti sreli su se sa novim generacijama studenata na odbrani porodica od prinudnih iseljenja iz jedinih domova, razmenili iskustva, priče sa blokada i ideju o besplatnom obrazovanju i pravu na dom. Tada je, po uzoru na slogan „Združene akcije Krov nad glavom“ – „Niko bez doma“, nastao slogan novih studentskih borbi koje će obeležiti 2020. godinu, godinu „velikih seoba studenata“ – „Niko iz doma!“

Sastanak studenata u Studentskom gradu

„Niko iz doma!“ Studenti protiv iseljavanja iz domova 2020.

Nakon uspešnog udara na besplatno obrazovanje, vlast je počela da napada i jednu od najvažnijih brana dostupnog obrazovanja – studentske domove.

Studentski domovi su masovno građeni u omladinskim radnim akcijama nakon Drugog svetskog rata. Studentski grad na Novom Beogradu izgradili su upravo studenti kako bi narednim generacijama obezbedili mesto u kome izrazito povoljno mogu da borave tokom studija, što je posebno važno za one slojeve stanovništva koji ne mogu da priušte plaćanje kirije u privatnom smeštaju, a kojih je sve više. Iako je presudni kriterijum za odabir stanara doma prosek iz srednje škole (za brucoše) a ne prosek primanja roditelja, studentski dom ipak igra odlučujuću ulogu u onome što je preostalo od društvene pokretljivosti.

Na leto 2020. godine trebalo je da se u Beogradu održe Evropske univerzitetske igre (Univerzijada), a da se učesnici ove sportske manifestacije smeste u sobe studenata u domovima Studentski grad i „4. april”, zbog čega je na raspodeli mesta 2019. najavljeno iseljavanje studenata tokom leta iz domova i pomeranje ispitnih rokova. Ovo je izazvalo veliko nezadovoljstvo među studentima, zbog čega su počeli da se organizuju u okviru Inicijative „Zaustavimo iseljavanje studenata iz Studentskog grada”, o čemu smo ranije pisali na Mašini.

Međutim, pandemija korona virusa sprečila je organizovanje studenata, pošto ih je Studentski centar u ekspresnom roku iselio iz domova i vrlo nemarno i surovo poslao kućama, da bi im posle par dana naredio da se vrate u Beograd i pokupe sve svoje stvari, bez obzira na to što je ukinut međugradski i gradski prevoz i uveden policijski čas. Sve ovo je izazvalo veliko nezadovoljstvo studenata. A ponovna najava iseljenja studenata iz domova 2. jula dovela je do masovnog studentskog protesta.

Zahtevi protesta bili su ostanak u domovima, besplatno testiranje svih studenata na korona virus, dodatan rok za sve studente koji su bili zaraženi virusom, budžetske cene doma i menze tokom leta (zahtev koji je ispunjen, i čime je pokazano da neopravdano visoke letnje cene mogu biti trajno niže) i ukidanje školarina za narednu školsku godinu.

Anđelija Milosavljević, jedna od učesnica ovog protesta kaže da je zahtev za ukidanjem školarina za narednu godinu bio radikalan, pa je došlo do njegovog korigovanja, jer se moralo shvatiti šta je u tom trenutku primarno i ostvarivo.

Išli smo iskreno i srcem, i mislim da je to bila glavna i ključna taktika, kaže Milosavljević.

Ministarstvo prosvete, koje ima dugu tradiciju ignorisanja studentskih zahteva, pred masom studenata moralo je da znatno promeni svoj ton.

Ministar je na razgovor pozvao četiri predstavnika studenata. Svi smo bili iz različitih domova. Dočekani smo lepo i nije bilo problema. Odmah su nam ispunjena dva zahteva (da ostajemo u domovima i besplatno testiranje na virus). Druga dva zahteva su zavisila od Ministarstva finansija (budžetska cena smeštaja i menze za avgust mesec). Rok od dva dana, koji smo im dali, ispunili su. Rečeno je da će nas obavestiti i ukoliko reše problem ranije. Sve je proteklo u najboljem redu, a informacija o ispunjenju zahteva našla se na sajtu Ministarstva, komentariše Milosavljević.

Prisustvo hiljada studenata na ulicama izazvalo je strah od masovne narodne pobune, koja se uprkos namirivanju studenata par dana kasnije i dogodila.

Foto: Dejan Kožul

Povratak pitanja nižih školarina

Krajem leta 2020. godine, za vreme ispitnih rokova, studenti Fizičkog fakulteta organizuju niz manje posećenih protesta „Univerzitet za studente“, na kojima iznose važne zahteve – smanjenje budžetske granice na 42 ESPB-a, uvođenje dodatnog ispitnog roka i sprečavanje iseljavanja studenata iz domova zbog Univerzijade, koja je odložena za 2021. godinu.

Organizacija „Kreni-Promeni“ organizovala je proteste i blokadu saobraćaja za smanjenje školarina na 30% ove školske godine. Odziv kakav je bio na julskom protestu nije ni blizu postignut, međutim, organizovanje oko školarina imalo je efekta da se na pojedinim fakultetima preduzmu mere prihvatanja na budžet i onih studenata koji imaju manje od 48 ESPB-a ukoliko se ne popune sva budžetska mesta.

Ono što je zanimljivo jeste da je ova inicijativa preokrenula uvreženi narativ u studentskom pokretu o „studentu kao radniku“ koji se bori za svoja prava. Student se sve više predstavlja kao korisnik usluga Beogradskog univerziteta, ali ne običan korisnik, nego kupac, koji, nezadovoljan uslugom, ne želi da je plati onoliko koliko ona ne vredi. Ovo ukazuje na to da se znanje u novijim generacijama već posmatra kao roba, dakle – bolonjska reforma je uspela.

S jedne strane, otvoren je nov prostor za štrajk potrošača i kontrolisanje cene proizvoda; s druge strane – nezainteresovanost velikog broja studenata za protest za 30% niže školarine ukazuje na to da oni koji ne mogu da plate studiranje ne vide svoj interes u cenkanju – oni će se potruditi da budu na budžetu jer na drugo ne mogu ni da računaju; u slučaju da uopšte i završe na samofinansiranju, izgubiće studentski dom.

Jedan od protesta “Protiv diktature”, april 2017; Foto: Marko Miletić / Mašina

Razlozi studentskog (ne)organizovanja

Mali broj studenata je aktivan u organizovanju odbrane studentskih prava, a sve dosadašnje borbe bile su defanzivne. Standardna procedura je – Ministarstvo prosvete uvede mere za otežavanje uslova studiranja, studenti se pobune, ispuni se deo zahteva, ali se reforma do izvesne mere sprovede, što u još težu poziciju stavlja naredne generacije. Povlačimo se sve više unazad na liniji fronta, bez svesti o kontinuitetu borbe.

Vladimir Simović kao jedan od ključnih problema studentskog pokreta navodi činjenicu da studenti funkcionišu kao protočni bojler – stariji studenti odu i ne ostave trag, novi dođu, dok se snađu i upoznaju sa svim problemima, već su na pola studija, i onda im je lakše da samo završe fakultet nego da se bore i rizikuju da budu izbačeni s fakulteta ili oboreni na ispitu, dok se za to vreme uslovi studiranja malo-pomalo pogoršavaju.

Prvi ključni problem studentskog organizovanja, dakle, jeste odsustvo kontinuiteta borbe. Tako bi prvi zadatak novog studentskog pokreta morao biti upravo smisliti kako da se istorijska znanja o prethodnim borbama i veštine organizovanja prenose s generacije na generaciju kroz jednu konstantu – pokret.

Međutim, i sâm bolonjski sistem u velikoj meri tupi oštricu studentskog pokreta. U istraživanju1 Jarić i Vukasović o učincima bolonjske reforme, ispitanici profesori ukazuju na uticaj ovakvog sistema na nedostatak kritičkog mišljenja:

[…] mislim da smo ih sa ovom Bolonjom malo sputali u razmišljanju. Ograničili njihovu kreativnost, razmišljanje, povezivanje stvari, mogućnost da misle sopstvenom glavom. Strašno je to što ih na izvestan način više ne učimo da razmišljaju, već da love neke poenčiće.

Na pitanje čemu služi diploma – odgovor ispitanika je – prestiž. Fakultet više ne služi sticanju znanja, već prestiža i jače valute na tržištu rada. Iz istog razloga su određeni fakulteti s većim prestižom u poziciji da podignu cene svojih školarina i troškova, jer oni zapravo prodaju taj prestiž – poput umetničkih fakulteta, koji su ubedljivo među najskupljima.

Jakovljević2 zaključuje da je većina studenata s bolonjskom reformom usvojila tržišnu logiku univerziteta:

Tako se od fakulteta prvenstveno očekuje sticanje kompetencija za zapošljavanje, doprinos smanjenju rizika od nezaposlenosti, sticanje važnih socijalnih kontakata i kontakata za dalju karijeru i tek na kraju dobra osnova za dalje obrazovanje.

Ipak, ključni problem studentskog organizovanja izazvan tržišnom logikom jeste upravo nesolidarnost među studentima, koji se međusobno takmiče za mesto na budžetu i za poziciju na vrhu hijerarhije prestiža. Nesolidarnost se mora prevazići urušavanjem mita o uspehu. Mora se prevazići prevazilaženjem stereotipa o sukobljenim identitetskim grupama među studentima. Mora se prevazići pričama o solidarnosti i sećanjima na nju. Mora se prevazići vežbama solidarnosti kroz život u borbi, na način na koji su studenti Filozofskog fakulteta živeli 55 dana blokade 2014. godine, u jednom potpuno drugačijem duhu obrazovanja.

Gotovo svi naši sagovornici iz prethodnih tekstova, učesnici navedenih protesta, kao najveći značaj studentskih pobuna prepoznaju upravo politizaciju mladih ljudi – njihovo uključivanje u važne društvene borbe i prvi korak u promišljanju protivljenja sistemu.

Ivana Kovačević, učesnica borbe protiv iseljavanja studenata iz domova, priseća se blokade Filozofskog fakulteta 2014. godine na koju ju je kao 15-godišnjakinju poveo stariji brat:

Ostalo mi je nekako urezano to veče, nisam posebno bila upućena, došla sam sa školom u Beograd, našla sam se tamo na plenumu, i odmah dobila utisak da je to nešto dobro i nešto ispravno, osećao se entuzijazam ljudi i delovalo je sasvim prirodno da ljudi sami odlučuju na mestu gde provode veliki deo svog života, činilo se kao da su ljudi u tom trenutku živeli neki nov život, slobodan život, i imali su osećaj da je drugačiji svet moguć. Nije to na kraju nikada do blokade i ispunjenja nekih zahteva, ljudi na kraju uvek žele i osećaju u tim trenucima zametak neke veće promene. Nema ničeg lepšeg od pobune – taj momenat kada ljudi shvate da su sposobni da aktivno menjaju svet, da su veći od svojih svakodnevnih života, kad su spremni da grade nešto novo.

Da li će sećanja na prethodne borbe studentima dati novu snagu da krenu u kontinuiranu borbu za besplatno obrazovanje u koju će poći solidarno, iskreno i srcem – ostaje pitanje za nove generacije protočnog bojlera.

  1. Jarić, I., Vukasović, M. (2009). Faktori slabe efikasnosti studiranja u uslovima bolonjske transformacije visokog školstva u Srbiji. Filozofija i društvo, god. 2009, br: 2: 119‒151.
  2. Jakovljević, M., “Tri percepcije bolonjskih studija ‒ studenti, profesori i levo orijentisani teoretičari” u “Humanistički ideali obrazovanja, vaspitanja i psihologije”, urednica: prof. dr Bojana Dimitrijević, Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu, 2015.

Preporučeni članci

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE