Godina za nama: društveni sistem pred pucanjem, jačanje solidarnosti ohrabruje

Foto: Marko Rupena / Kamerades

U godini za nama stanovništvo sveta suočilo se sa zdravstvenom, ekonomskom krizom i krizom društvenog upravljanja. Narasle su nejednakosti između eksploatatora i eksploatisanih, privilegovanih i obespravljenih, nakupili se bes i strah. Pisali smo o sukobima interesa i političkih zahteva u zemlji i inostranstvu, protestima, represivnim merama, o radikalizaciji antagonizama – ali i jačanju solidarnosti i novim savezima.

Godina je počela dramatičnim izveštajima o rastu razlika imovine i prihoda najbogatijih ljudi na svetu – i čitavog ostatka čovečanstva. Srećnu Novu 2020. je šačica od dve hiljade milijardera proslavila bogatija od gotovo pet milijardi ljudi, a najbogatijih 1% posedovalo duplo više od skoro 8 milijardi ljudi. Srbija je, sa svoje strane, Svetski dan socijalne pravde, 20. februar, dočekala „sa zastrašujućim podacima o siromaštvu“ i zabrinjavajućim ekonomsko-političkim trendovima.

Konstantni rast nejednakosti je sugerisao da su ekonomski trendovi koji milione bacaju u krajnju bedu bili neodrživi i pre nego što je zbog širenja koronavirusa svetska ekonomija početkom 2020. stala i stvari se dodatno pogoršale.

Pandemija proglašena 11. marta u prvi plan je iznela činjenicu da opstanak čovečanstva u kriznim, kao i inim situacijama, zavisi (gle, čuda!) od čuvanja životne sredine, sigurnosti krova nad glavom, redovnih prihoda sa bezbednog zaposlenja, dostupnosti lečenja i napretka nauke. Mašina se, kao i do sada, bavila stanovanjem, radnim pravima i društvenim trendovima, ali ove godine pod jakim utiskom pandemije i prateće ekonomske krize, koje su uticale na sve aspekte naših života.

Mnogi nisu mogli da primene osnovne mere protiv širenja zaraze i „ostanu kod kuće“, jer su iz svojih stanova prisilno iseljavani, ili već bili beskućnici. Za stanovnike podstandardnih naselja i žrtve porodičnog nasilja „zatvaranje“ bez pratećih mera pomoći predstavljalo je dodatni rizik.

Velikom broju ljudi u Srbiji preti prinudno iseljenje iz njihovog jedinog doma; Foto: Združena akcija Krov nad glavom

Pratili smo trendove prisilnih iseljenja u zemlji i inostranstvu i mere koje su protiv njih primenjivane: od moratorijuma na deložacije, preko građanskih zakonodavnih inicijativa, protestnih okupljanja, do solidarnog otpora. Oko milijardu ljudi širom sveta se plaši da će ostati bez doma ili zemljišta na kom žive u narednih pet godina, saznali smo krajem jula. U Srbiji su ugroženima najbolji prijatelj u nevolji i ove godine bili članovi Združene akcije Krov nad glavom.

Kada se pandemija zahuktala, države su počele da „biraju između ekonomije i zdravlja“ stanovništva. Sa vama smo diskutovali o argumentima u korist i protiv „otvaranja“ i „zatvaranja“ privrede i saobraćaja, te mogućim posledicama određenih izbora. Razgovarali smo o tome kako smo uopšte došli do toga da se ekonomija i opstanak nađu u sukobu i prividno postanu suprotnosti, a i o nekim uspešnijim, združenim i alternativnim strategijama za izlazak iz te nemoguće situacije.

Zapitali smo se zašto vlasti u jeku pandemije umesto u zapuštene bolnice ulažu u hram Svetog Save i zašto je domaća farmaceutska industrija uništena lošim upravljanjem. Prenosili smo saopštenja zdravstvenih radnika i njihove apele za solidarnost i konstatovali kako zdravstvo nikada nije bilo van politike.

U međuvremenu smo svedočili porastu gladi na svetu i u zemlji i organizovanju Solidarne kuhinje. Pisali smo o tome kako pandemija pogađa prehrambeni, pre svega poljoprivredni sektor širom sveta. Tražili smo i putokaze ka solidarnoj ekonomiji u iskustvima malih proizvođača hrane.

Aktivistkinje i aktivisti Solidarne kuhinje obezbeđuju hranu najugroženijima; izvor: Solidarna kuhinja / Facebook

Komentarisali smo kako velike kompanije zloupotrebljavaju mere hitne ekonomske pomoći i kritikovali slab učinak domaćih mera.

Pisali smo o narastanju društvenih tenzija, izveštavali o sukobima, te razmatrali taktike koje će predstavnici političke i ekonomske moći koristiti da održe vlast. Kao jednu od njih prepoznali smo jačanje političke desnice i kanalisanje ogorčenja osiromašenih ka dežurnim „krivcima“: ženama, useljenicima, i susedima. Bildovanje anti-imigrantske desnice započeto u medijima nastavljeno je anti-imigrantskim protestima u Subotici i Beogradu, koji su se odigrali uprkos protivljenju levih organizacija. Pratili smo i upad predstavnika ekstremne desnice u migrantski centar u Obrenovcu.

Izveštavali smo i o ograničavanju prava građana na informisanje, slučajevima represije nad novinarima i smanjivanju autonomije univerziteta i naučne zajednice.

Godina za nama je, uz kakofoniju informacija i poplavu dezinformacija, donela i procvat teorija zavere, pa smo kritički razmotrili i neke od njihovih argumenata, zapitavši se da li je Covid-19 biološko oružje, ili to teorije zavere služe zamagljivanju stvarnog političkog konteksta.

Bavili smo se i degradacijom životne sredine zarad potreba kapitala za koje se smatra da je i iniciralo pandemiju koronavirusa. Izveštavali smo o istrajnoj borbi aktivista i meštana protiv malih derivacionih hidroelektrana, za čist vazduh, pitku vodu, održivi saobraćaj i urbani razvoj.

Razgovarali smo o tome kako da u svemo što nas je skolilo sačuvamo mentalno zdravlje i, na posletku – kako da poželimo sreću.

I.K.

Preporučeni članci

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE