Godina za nama: nesigurni radni uslovi u sektoru kulture ali i nužnost solidarne borbe

Pozorište Patos u Zrenjaninu 2018 u okviru festivala Na sopstveni pogon. Foto: NKSS

Iako se čini da je tema koronavirusa „pojela“ sve druge teme u kulturi, 2020. godina ostaće upamćena i po daljim uzurpacijama javnih institucija kulture, te ogromnom budžetskom trošenju za umetničke projekte upitnog značaja.

Kao i u drugim profesijama, pandemija koronavirusa ostavila je na hiljade umetnika i umetnica, kulturnih radnika i radnica u Srbiji bez posla, no, za razliku od drugih zemalja u regionu i Evropi koje su hitno donele određene mere pomoći najugroženijima, država Srbije i nadležno Ministarstvo kulture se mesecima premišljalo i tek nakon izvršenih pritisaka u javnosti, donelo skromne mere podrške, i to ne svima kojima je ta pomoć bila neophodna.

Prema rezultatima istraživanja koja je Centar za empirijske studije kulture, organizacije koja je članica NKSS-a, sprovela tokom godine, skoro 70% umetnika i kulturnih radnika već je pretrpelo u prvom mesecu vanrednog stanja finansijske gubitke. Za oko 40% anketiranih, sav njihov prihod je u ovom periodu bio izgubljen, dok za više od 60% ispitanika, realnost je takva da njihove porodice direktno zavise od njihovih prihoda.

Nakon što je Ministarstvo kulture potvrdilo vest tokom aprila meseca da Vlada Srbije nije izdvojila ni dinar najugroženijima u sektoru kulture, mnoga reprezentativna umetnička udruženja, umetničke asocijacije i organizacije, solidarno su se organizovale i zajedničkim saopštenjem u povodu Međunarodnog praznika rada, istakle ključni zahtev – dostojanstven rad za sve.

Kako se situacija u sektoru kulture pogoršavala, a prekarizovanim umetnicima i kulturnim radnicima i radnicama u nezavisnom sektoru materijalna situacija bivala sve neizvesnija, potreba za sve organizovanijem i hitnijem delovanju u smeru pružanja još ozbiljnije pomoći i podrške naugroženijima, postajala je nužnost. Tako je početkom jula meseca ustanovljen zajednički Fond solidarnosti kulturnih radnika i ranica Srbije namenjem svim egzistencijalno ugroženima u sektoru kulture.

Otvaranje renovirane zgrade Muzeja savremene umetnosti u Beogradu – izložba „Sekvence“. (20. Oktobar 2017); Foto: Vladimir Jerić Vlidi

Prolongiranje „vanrednog stanja“ u institucijama kulture

Međutim, tokom ove godine burna dešavanja u sektoru kulture bila su vezana i za Muzej savremene umetnosti u Beogradu koji je nastavio da bude jedna od ključnih tema i polemika kada je reč o izboru za novog direktora ove javne institucije.

Nakon što je višemesečni problem oko nezavršenog konkursa za novog direktora Muzeja savremene umetnosti na Ušću bio nerešen, početkom 2020. godine Vlada Srbije imenovala je vršioca dužnosti. Novoizabrani v.d., na iznenađenje mnogih, nije bio ni jedan od kandidata prethodno prijavljenih na konkursu, već Viktor Kiš, kojeg je imenovala direktno Vlada Srbije, što je za mnoge predstavljalo kršenje zakonske procedure, primer političke samovolje i ignorisanja struke. Tim povodom se i stručni tim MSUB-a obratio javnosti saopštenjem.

Paralelno, javnost je privlačila pažnju i izložba koja se tih nedelja realizovala u Muzeju, koji su određeni analitičari posmatrali kao nastavak situacije „vanrednog stanja“ u toj instituciji, a za koju je izdvojen budžet čija je visina bila skoro istovetna godišnjem budžetu Muzeja savremene umetnosti. Radilo se o retrospektivnoj izložbi „Čistač‟ Marine Abramović o kojoj je Nebojša Milikić ovako pisao na našem portalu.

Jesenja izložba Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), Umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić”, 2020. Foto: Lav Mrenović

Kao potvrda činjenice da se situacija u institucijama nikako nije poboljšala, već naprotiv – postala još napetija, svedoči i poslednji u nizu događaja. Naime, tokom decembra, Skupština grada Šapca razrešila je dužnosti direktorku Narodnog muzeja Nelu Tonković i direktorku Šabačkog pozorišta Milenu Minju Bogavac, iako nijednoj od njih mandat nije istekao.

O dramatičnosti situacije svedočili su i kontinuirani, čini se i vrlo organizovani napadi na umetnice i umetnike, njihovo targetiranje u javnosti, od kojih su mnogi bili koncentrisani na članove i članice Udruženja likovnih umetnosti Srbije. Da li zato što su svojim radom problematizovali određene interese centara moći ili zato što su se odvažili da zaustave partijske i privatne interese, te krenuli da se organizuju kako bi poboljšali svoj težak egzistencijalni položaj, ostaje da vidimo. No, činjenica ostaje da su oni usledili neposredno nakon slučaja napada na galeriju Stara Kapetanija u kojem je petnaestak maskiranih mladića bacilo suzavac u izložbeni prostor i pocepalo radove na retrospektivnoj izložbi andergraund stripa koja se odvijala u okviru festivala Novo doba.

A u međuvremenu…

Uprkos brojnim peticijama i javnim saopštenjima uperenim protiv podizanja spomenika Stefanu Nemanji ispred bivše Glavne železničke stanice u Beogradu zbog nezakonitog i „besmislenog“ trošenja novca građana Srbije, već prvi delovi spomenika počeli su da se postavljaju tokom avgusta meseca.  Radovi koji su mesecima trajali kulminirali su tokom novembra meseca kada je megalomanski spomenik visok 23 metra i zvanično otkriven.

foto: Aleksandar Kamasi EXIT photo team / EXIT festival 2015.

No, našli smo vremena i da se zapitamo gde je to bio i šta je radio Savet za kreativne industrije nove/stare predsednice Vlade, Ane Brnabić, tokom epidemije koronavirusa. I uprkos činjenici da je bilo mnogo obećanja, pa i očekivanja od Saveta, poput sistemskog rešavanja statusa samostalnih umetnika i profesionalnih igrača, koliko smo mogli da primetimo jedino čime se posvećeno bavio bila je izrada turističkih vodiča. U novoj godini ostaje da vidimo da li su spremni i za ozbiljnije poduhvate.

Konačno, ukoliko biste želeli proteklu godinu da ispratite u „slikama“, uz želje za više zdravlja, bliskosti i solidarnosti, preporučujemo vam da to uradite kroz izabrane fotografije kolektiva Kamerades.

V.K.

Preporučeni članci

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE