Kako možemo da zamislimo tranziciju iz kapitalizma u socijalizam? Pol Edler nudi jedno neobično polazište za to razmišljanje i predlaže da obratimo pažnju na menadžerske prakse pojedinih privatnih korporacija.
Na današnji dan 1903. godine osnovan je Radnički Savez, preteča današnjih sindikalnih centrala.
Naši privatizovani životi nas čine sve izloženijima korporativnim i državnim silama. Na sreću ne gubimo sposobnost delatnog povezivanja, što svojim radom dokazuju ljudi iz Krova nad glavom i Solidarne kuhinje.
Veliki broj nekadašnjih industrijskih giganata, uspešnih preduzeća po kojima je Jugoslavija bila poznata u regionu i šire, opustošen je pre više od dvadeset godina privatizacijama koje su za sobom ostavile na hiljade obespravljenih radnika. Sagovornici portala Mašina kažu da je radnički pokret u Subotici izvojevao nekoliko pobeda, ali da je za njima ostalo mnogo više poraza. I dalje postoje pojedinačni slučajevi radničkih borbi, ali su one, zbog odsustva poverenja i solidarnosti, izgubile svoj nekadašnji značaj.
Oko 50 ekstremnih desničara i pripadnika pokreta „Levijatan“ i „Živim za Srbiju“ okupilo se juče ispred migrantskog centra u Obrenovcu, u koji je prošle nedelje automobilom uleteo njihov saborac Filip Radovanović koji je tom prilikom uhapšen.
Rad nedeljom i praznikom poslednjih dana se ponovo pojavio u fokusu interesovanja javnosti. Ovoga puta na društvenim mrežama kao inicijativa koja se pokreće u različitim grupama u kojima se nalazi veliki broj radnica i radnika iz sektora trgovine.
U sred krize izazvane epidemijom korone, hiljade Rumuna čeka u redovima na aerodromima u zemlji da bi otišli na rad u Austriju ili Nemačku. Prizori su šokantni. Cela zemlja je u karantinu i posmatra iz svojih domova kako njihove sugrađane glad isteruje iz kuća. I vidi kako države ugovaraju prevoz jeftine radne snage putem vazdušnih mostova. Ovo je ropstvo, nije ropstvo, to je njihov izbor! Takva debata se vodi na rumunskim društvenim mrežama. Ali čekajte, ovo je nešto novo: ovo je evropski proletarijat bez zemlje, bez prava. Operacija „Špargla“ otkriva mnogo istine, više nego što možemo da podnesemo.
Slučaj pandemije razotkrio je sve probleme zdravstvenog sistema i pokazao neophodnost njegovog daljeg jačanja i razvijanja, na bazi solidarnog i obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Novi talas najradikalnijih političkih poteza dešava se u vreme još uvek prisutne epidemije koronavirusa, ali i na početku predizborne trke. Štrajk glađu na stepeništu Skupštine je prvo započeo poslanik Miladin Ševarlić koga je sledio lider Dveri i narodni poslanik Boško Obradović, da bi zatim kao svojevrsni kontraprotest štrajk glađu započeli i Sandra Božić i Aleksandar Martinović iz redova vladajuće stranke.
Mreža evropskih levičarskih organizacija, Transform, pokreće seriju online intervjua sa vodećim ličnostima evropskih levih partija. Snimke svih razgovora imaćete priliku da pogledate i naknadno na portalu Mašina.
Turska policija je ispalila suzavce na ožalošćene koji su se okupili da se oproste od Ibrahima Gokčeka (Ibrahim Gökçek), i otela je telo pokojnog muzičara. Ibrahim je bio član zabranjene levičarske muzičke grupe Yourm, umro je 7. maja, nakon 323 dana štrajka glađu.
Domaća farmaceutska industrija je uništena lošim upravljanjem, a njeni ostaci su zatim privatizovani tako da sada rade u korist sticanja profita privatnih kompanija, a ne javnog zdravlja. Situacija pandemije i iščekivanje vakcine podsećaju na značaj ulaganja u javni zdravstveni sistem i farmaceutsku industriju kao njegov ključni segment.
Na društvenim mrežama se juče pojavio snimak mladića koji automobilom upada u migrantski prihvatni centar u Obrenovcu uzvikujući „Ne želim da moju devojku napadaju migranti.“ i „Ne želim muslimansku državu.“.
Opasnost od koronavirusa sa kojom se suočavaju berači voća i povrća dopremljeni iz Rumunije koja je pod karantinom podvlači evropske nejednakosti
Koliko su tokom krize važne borba za svako radno mesto, izgradnja mreže klasne solidarnosti i stvaranje kolektivne moći, toliko je značajno i formulisanje konkretnih legislativnih predloga koje bi radnički pokret politički zastupao. Knjiga Maria Reljanovića Alternativno radno zakonodavstvo predstavlja važan korak u tom smeru.
Združena akcija Krov nad glavom zahteva da država hitno preduzme mere kako bi omogućila preživljavanje najugroženijim ljudima u Srbiji, koji su i dalje u potpuno van svih Vladinih mera podrške. Iz ove organizacije posebno ističu težak položaj sakupljača sekundarnih sirovina i njihovih porodica.
Međunarodni praznik rada Prvi maj ove godine protiče u specifičnoj atmosferi koju određuje pandemija koronavirusa. Prvi maj u Srbiji protiče u znaku produženog policijskog časa koji je sprečio skupove ovim povodom tako da nakon dužeg vremena neće biti ni protesta ni proslava.
Nakon što je Ministarstvo kulture potvrdilo vest da Vlada Srbije nije izdvojila ni dinar najugroženijima u sektoru kulture, mnoga reprezentativna umetnička udruženja, umetničke asocijacije i organizacije, zajedničkim saopštenjem u povodu Međunarodnog praznika rada, istakli su ključni zahtev – dostojanstven rad za sve.
Ove godine Prvi maj obeležavamo u prilično specifičnim uslovima. Pandemija koronavirusa i stroge mere kontrole kretanja i okupljanja, koje su mnoge vlade nametnule, će sprečiti veliki broj prvomajskih proslava i protesta širom sveta. U Srbiji, ne samo da neće biti moguće organizovati prvomajski protest i druženja u prirodi već će većina nas praznik provesti zaključana u domovima, pod uslovom da ih imamo.
Rebalansom budžeta Republike Srbije, opredeljena sredstva za sektor kulture za 2020. godinu smanjena su, a predložene mere hitne pomoći samostalnim umetnicima i kulturnim radnicima, odložene su do daljnjeg.
Vanredno stanje sa sobom je donelo ne samo izolaciju, veću ekonomsku nesigurnost i ugroženo psiho-fizičko zdravlje, već i porast nasilja prema ženama. Prisilni ostanak u svoja četiri zida sa nasilnikom dvadesetčetiri časa dnevno, mnogim ženama je život dodatno ugrozio.