Prosvetari: Ako preživimo do sutra, videćemo šta dalje!

Iako je sve veći broj prosvetnih radnica i radnika zaražen koronavirusom ili u izolaciji, dok je broj zaražene dece u porastu, nadležni i dalje nemi na zahteve sindikata u prosveti da se nastava prebaci na daljinu.

Korona, Krizni štab i poverenje

Krizni štab je odavno prokockao poverenje zbog odluka koje je donosio pod uticajem političara. Potrebno je pridržavati se preporučenih mera, ali i razumeti zašto među građanima postoji toliki otpor prema njima.

Krizni štab konačno uveo nove mere: UPK kažu nedovoljne

Svakim danom raste broj novozaraženih od infekcije koronavirusom. Republički krizni štab je doneo odluku da se uvedu nove mere kako bi se epidemiološka situacija stavila pod kontrolu, iz udruženja Ujedinjeni protiv kovida poručuju da su mere nedovoljne.

Sela bez vode: ko krpi raspukle cevi u mestima bez komunalnih preduzeća

Meštani sela u kojima je vodovod van ingerencije javno komunalnih preduzeća primorani su da sami održavaju te sisteme. Usled besparice, nedostatka stručnog znanja i radne snage, taj zadatak lako postaje nemoguć. Lokalne samouprave moraju da reaguju i da iskoriste kapacitete postojećih JKP.

Delta Holding Miroslava Miškovića kupila Sava centar

Sava centar je danas prodat kompaniji Delta Holding. Nakon dva neuspešna pokušaja prodaje, ovog puta Delta je bila jedini ponuđač na aukciji, pa je najveći kongresni centar u Srbiji dobila...

Sloboda izražavanja u vreme vanrednog stanja: zadiranje u suštinu prava na informisanje

Nezavisno udruženje novinara Srbije je objavilo izveštaj „Sloboda izražavanja i medijski pluralizam u vreme vanrednog stanja (Refleksija na aktivnosti iz Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23)“, u kome se navodi da je tokom vanrednog stanja postojao porast napada na novinare i novinarke i donet niz propisa koji su imali direktan uticaj na rad novinara.

Da li zaista želimo da budemo srećni?

U našem duboko kriznom vremenu teško je oteti se utisku da se nesreća ustalila kao normalno stanje bivanja čoveka u svetu, te da je u najmanju ruku besmisleno da se uopšte pitamo o mogućnosti sreće. Ipak, odustajanjem od tog pitanja odustajemo li, zapravo, od jednog dubinski društvenog i solidarnog impulsa u nama, propuštamo li mogućnost jedne delotvorne politike sreće?

Desničarski skup protiv izbeglica i odgovor levice

Nekoliko desetina pristalica „Narodne patrole“ okupilo se juče u parku kod Ekonomskog fakulteta u Beogradu u okviru najavljene akcije „čišćenja parka“. U znaku solidarnosti s izbeglicama i protiv rasizma levičarske i nevladine organizacije su organizovali „Čaj solidarnosti“ u isto vreme na istom mestu. Skup je obezbeđivao veliki broj pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova.

Ko je kriv za nacifašističke zločine? Politika, istorijski revizionizam i stradanje civila u Drugom svetskom ratu, II deo

Kao što se iz niza komemorativnih praksi u vezi s zločinima nad civilima u Drugom svetskom ratu može zaključiti, bez osnovne vrednosne i faktualne orijentacije u istorijskim narativima, teško je ne podleći nacionalističkim i drugim revizionističkim interpretacijama i manipulacijama, poput novoustanovljenog obeležavanja 21. oktobra, godišnjice streljanja u Kragujevcu, kao „Dana sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu“.
Povodom 20. oktobra, Dana oslobođenja Beograda, donosimo tekst u dva dela, koji se bavi rekapitulacijom istorijskog, ratnog i političkog konteksta koji je doveo do zločina, kao i dekonstruisanjem revizionističkih teza i mitova na ove teme.

Ko je kriv za nacifašističke zločine? Politika, istorijski revizionizam i stradanje civila u Drugom svetskom ratu, I deo

Kao što se iz niza komemorativnih praksi u vezi s zločinima nad civilima u Drugom svetskom ratu može zaključiti, bez osnovne vrednosne i faktualne orijentacije u istorijskim narativima, teško je ne podleći nacionalističkim i drugim revizionističkim interpretacijama i manipulacijama. Povodom 20. oktobra, Dana oslobođenja Beograda, donosimo tekst u dva dela, koji se bavi rekapitulacijom istorijskog, ratnog i političkog konteksta koji je doveo do zločina, kao i dekonstruisanjem revizionističkih teza i mitova na ove teme.

Pandemija plus kapitalizam jednako glad

Jesen pandemijom koronavirusa obeležene 2020. donosi podatke o ostvarenju turobnih procena sa početka godine: broj gladnih i neuhranjenih ljudi širom sveta dramatično je porastao. Po aktuelnim procenama i globalno siromaštvo će se uvećati prvi put od 1998. godine. Ipak, glad na svetu i dalje može da bude iskorenjena pravednijom raspodelom egzistencijalnih resursa.

Dvadeset godina od Petog oktobra: demokratske promene ili duplo golo?

Prošlo je dvadeset godina od Petog oktobra, dana punog nade i euforije, marša odlučnosti, ulaska u promene, u bolji, perspektivniji život. Iako se 5. oktobar 2000. u javnom diskursu pretežno i dalje vidi kao istorijski trenutak, revolucija i početak demokratskih promena, ona energija i očekivanja koje su obeležile svrgavanje Miloševića sa vlasti pre dve decenije danas su sasvim izbledele.

Share Fondacija tužila 16 tehnokorporacija

Share Fondacija je tužila Airbnb, Alibaba servis, Amazon, Twitter, Viber, Yahoo i još deset tehnokorporacija zbog kršenja obaveze da odrede svog predstavnika u Srbiji.

In memoriam: Robert Fai

Juče je u večernjim časovima nakon duge i teške bolesti u četrdesetosmoj godini preminuo aktivista Zrenjaninskog socijalnog foruma Robert Fai.

Samostalni sindikat se protivi privatizaciji Apoteke „Beograd“

Savez samostalnih sindikata Beograda se protivi privatizaciji Apoteke „Beograd“ čiji je osnivač grad Beograd. U sindikatu smatraju da ova apotekarska ustanova mora ostati deo javnog zdravstvenog sistema i garant adekvatnog snabdevanja građana lekovima.

Šta sa specijalizacijom u medicini – kako se višak uspešno pretvara u manjak

Kako smo za samo nekoliko godina od „previše je lekara specijalista“ došli do „premalo ih je“ , te da li će uopšte imati nekog da nasledi starije generacije lekara koji su već sada na korak od penzije, pitanje je o kojima nadležni izgleda ne razmišljaju, niti strateški a kamoli dugoročno.

Drugačiji fudbal je moguć – političko mobilisanje navijačkih grupa

Komercijalizacija fudbala je poslednjih decenija u velikoj meri promenila značenje i mesto tog sporta u društvu. Ipak, postoje one navijačke grupe i lokalne zajednice koje pokušavaju da klubove, igru i stadione vrate nazad u lokalne zajednice, pa se tako politički organizuju u borbi za upravljanje klubovima i ujedno jasno istupaju protiv fašizma, rasizma i ksenofobije.

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE