Nastavljeni postupci protiv frilensera, URI poziva na solidarni protest

Udruženje Radnici na internetu (URI) uputilo je juče javni poziv na „solidarni digitalni protest“ koji za cilj ima da slanjem mejlova i telefonskim pozivima nadležnim institucijama pokaže koliko ima nezadovoljnih radnika koji se ne slažu sa, kako kažu, zastrašivanjem frilensera.

Pokrenut servis podrške za tekstilne radnice i radnike

Centar za politike emancipacije i međunarodna mreža Klin Klouz Kempejn (Clean Clothes Campaign) pozvali su tekstilne radnike i radnice da preko njihovog novootvorenog servisa prijave kršenja zakona ili nepravilnosti na radnim mestima.

Radničke borbe tokom pandemije

Sličnosti među bivšim jugoslovenskim republikama pokazuju se tokom pandemije. Teret krize vlasti tovare na leđa radnica i radnika, koji su, mada fragmentirano, širom bivše zajedničke države organizovali otpor uprkos dvostrukoj pretnji: zaraze i gubljenja posla

Ko su i šta rade radnici i radnice na internetu?

Od sredine oktobra kada je Poreska uprava najavila oporezivanje prihoda iz inostranstva u javnosti se vodi diskusija o ovom problemu. Iz vlasti se često mogu čuti priče o tome kako ti ljudi dobro zarađuju i da je red i da plate porez. Sami frilenseri organizovani u Inicijativi radnika na interneru su izneli svoje priče koje ne govore o lagodnom životu već o teškom, nesigurnom i slabo plaćenom poslu preko interneta.

Radnici na internetu: „najveći dužnici u državi bezbrižno ne uplaćuju porez godinama“

Radnici i radnice na internetu, koji su se organizovali nakon najava Poreske uprave da će početi oporezivanje prihoda iz inostranstva, reagovali su na izjave ministra finansija Siniše Malog. Frilenseri pozivaju ministra, Vladu i poreznike da poštuju zakone i ne naplaćuju poreze selektivno te da posebnu pažnju obrate na one grupe čiji je radni i materijalni položaj sve jedno ugrožen tokom epidemije koronavirusa.

Pobeda tekstilnih radnica u Rumuniji: menadžment mora da isplati zakinute zarade

Mreža Klin Klouz Kempejn (Clean Clothes Campaign – CCC) saopštila je da je uspela da nekoliko velikih brendova prisili na hitno delovanje u jednoj od rumunskih fabrika u kojima se proizvodi njihova odeća. Menadžment rumunske fabrike „Taneks“ mora da radnicima isplati zarade koje nisu isplatili na početku panemije.

Slom radnih prava u Srbiji tokom vanrednog stanja

Analiza FCD i OHCHR pokazala je da se stanje radnih prava u Srbiji drastično pogoršalo tokom nedavnog vanrednog stanja proglašenog zbog epidemije COVID-19. Šta treba menjati da nam se taj scenario ne bi ponovo dogodio?

„Poslodavcima je bolje da radnike što prije vrate na posao nego da ih oni tuže“

Pandemija koronavirusa i preteća privredna i ekonomska kriza su mnoge poslodavce osokolile da dodatno narušavaju radna prava. Ni radnice i radnici u Bosni i Hercegovini nisu izuzeti od ovoga, a među najugroženijima su oni koji rade u tekstilnoj industriji o čemu je govorio Danko Ružičić, predsednik Sindikata tekstila, kože i obuće Republike Srpske.

Slovenija je uvela zabranu rada nedeljom u trgovinama

Slovenački parlament je pre dva dana usvojio predlog Levice o izmenama Zakona o trgovini kojima se zabranjuje rad nedeljom i državnim praznicima u prodavnicama. Za ovaj predlog je glasalo 72 poslanika i poslanica dok ih je 13 bilo protiv.

Rad od kuće u BiH: Radnici sami plaćaju Internet, telefone i ostale troškove

Pandemija koronavirusa je mnoge radnike i radnice primorala da nastave sa obavljanjem svojih poslova od kuće. Iako u Bosni i Hercegovini postoji zakonski okvir koji bi regulisao rad od kuće, mnogi poslodavci su iskoristili novonastalu situaciju kako bi troškove rada dodatno prebacili na leđa radnika i radnica.

Strani radnici u Srbiji: U nemilosti mešetara

Na gradilištima širom Srbije inspekcije zaticale državljane Rumunije, Turske, Indije… bez dozvola za rad, socijalnog osiguranja i drugih uslova predviđenih propisima o radu, a uprkos zalaganju sindikata i inspekcija, odgovorni za ove kriminalne radnje retko se privode pravdi i još ređe adekvatno kažnjavaju

Da li o visini minimalca zapravo odlučuje jedan čovek?

Od izvora iz UGS „Nezavisnost“ saznajemo da će pregovori o visini minimalne zarade za sledeću godinu biti gotovi do 14. septembra. Osim toga, znamo i da su predstavnici poslodavaca protiv bilo kakvog povećanja, dok sindikalni predstavnici zahtevaju povećanje na 37.000 dinara. Predstavnici dve sindikalne centrale koje ne učestvuju u radu Socijalno-ekonomskog saveta – Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) i Udruženi sindikati Srbije Sloga, smatraju da stvarnih pregovora zapravo i nema i da odluku donosi jedan čovek.

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE