Novosti o Starosti: šta smo još prećutali u slučaju seksualnog nasilja

Šta bi jedan pisar poput onog iz pripovetke Turgenjeva danas zabeležio u svojoj beležnici i kako bi se danas moglo odgovoriti na pitanje Černiševskog „Šta da se radi?“ da bi se traumatični događaji seksualnog nasilja, poput slučaja silovanja u privatnoj školi glume, pokušali šire i dublje društveno sagledati.

NE znači NE: za uvođenje teme seksualnog nasilja nad decom u obrazovne programe

Nekoliko devojaka, od kojih su neke maloletne, prijavilo je reditelja i vlasnika beogradske škole glume Miroslava Aleksića za silovanje i seksualno uznemiravanje. Inicijativa NE znači NE je ponovila zahtev Ministarstvu prosvete za uvođenje obrazovnih paketa o temi seksualnog nasilja nad decom, čije su autorke stručnjakinje iz Incest trauma centra.

Seksualno nasilje se ne dešava samo tamo negde

Nekoliko devojaka, od kojih su neke maloletne, prijavilo je reditelja i vlasnika beogradske škole glume Miroslava Aleksića za silovanje i seksualno uznemiravanje. 

Legalizovan abortus u Argentini

Argentinski poslanici su danas izglasali legalizaciju prava žena na abortus čime je Argentina postala najveća država u Južnoj Americi u kojoj je abortus dozvoljen. Do sada je abortus bio legalan na Kubi, u Urugvaju, Gvajani i delovima Meksika, dok je u Argentini bio moguć samo u slučajevima silovanja, incesta ili spašavanja života majke.

Godina za nama: efekti pandemije su više pogodili žene

Godina za nama, obeležena pandemijom dodatno je otežala i onako nezavidan položaj žena. Pratili smo rodnu perspektivu pandemije i pisali o nejednakostima koje su eksponencijalno rasle tokom godine kako bismo ukazali na činjenicu da efekti pandemije Covid-19 različito pogađaju žene i muškarce.

U senci pandemije: Istanbulska konvencija i „rodna ideologija“

Dok je ogroman teret humanitarne krize usled pandemije spao na žene, dok su ženske i feminističke organizacije poput SOS telefona i sigurnih kuća i u Srbiji i u svetu iz istog razloga preopterećene, ekstremna desnica iskoristila je trenutak i zaoštrila napad na ženska prava.

Novinarke protiv nasilja: na TV Hepiju nedopustivo dovođenje u pitanje prava žena u Srbiji na abortus

Skorašnji slučajevi pretnji novinarki „Blica“ preko društvenih mreža koja je izveštavala o slučaju Milutina Jeličića Jutke u vezi sa seksualnim uznemiravanjem Marije Lukić, te slučaj emisije na TV „Hepiju“ u kojoj je javnost namerno dovedena u zabludu kada je reč o temi abortusa, predstavljaju pokušaj da se dovedu u pitanje stečena prava žena u Srbiji, navedeno je u saopštenju „Novinarki bez nasilja“.

Sedam odsto žena ostalo bez posla tokom pandemije koronavirusa

Pandemija COVID-19 i preventivne mere koje su usledile više su pogodile žene nego muškarce na tržištu rada, pri čemu je sedam procenata zaposlenih žena izgubilo posao ili otišlo na prinudni odmor, u poređenju sa četiri procenta zaposlenih muškaraca, navodi se u saopštenju UNFPA i UN Women.

Vakcina protiv HPV virusa koji izaziva rak grlića materice je nedostupna ženama u Srbiji

Iako je država Srbija uvrstila vakcinu protiv humanog papiloma virusa (HPV) kao „preporučeni“ deo prevencije raka grlića materice, domovi zdravlja ne dobijaju tu vakcinu. Vakcina je i u Srbiji dostupna, ali je mnogim ženama nedostižno skupa, pišu Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) i Storyteller.

Ko vam šeta decu?

Roditelji teško uspevaju da adekvatno usklade svoje radne obaveze i borbu za materijalno obezbeđivanje porodice sa vremenom potrebnim za brigu o deci. Majke su višestruko opterećene, a državne politike pored deklarativne brige za natalitet malo šta pružaju.

Jutka osuđen na bezuslovnu kaznu od tri meseca zatvora

U krivičnom postupku koji je trajao duže od dve godine, bivši predsednik Opštine Brus, Milutin Jeličić Jutka, prvostepeno je osuđen na tri meseca zatvora. U današnjoj presudi suda u Kruševcu Jutka je osuđen za krivično delo nedozvoljene polne radnje nad saradnicom Marijom Lukić, što je, kako je ocenjeno, prvi slučaj zatvorske kazne zbog navedenog krivičnog dela presuđene jednom političkom moćniku u Srbiji.

Neplaćeni kućni rad veći od prosečne plate

Istraživanje Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji pokazuje da bi svaka žena koja obavlja kućni rad trebalo da ima preko 500 evra mesečnu zaradu.

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE