Pandemija koronavirusa je učinila očiglednom neodrživost sistema

Zemlje kapitalističkog centra reaguju različito na pandemiju koronavirusa. Čak i u slučajevima u kojima se uzima u obzir položaj radnika, veliki broj neformalno zaposlenih propada kroz manje ili više ad hok mreže zaštite. Takva uticaj pandemije na radničku klasu nije slučajan, te ekonomska i politička istorija nude značajne lekcije za budućnost.

Juriš na utrobu Zemlje – eksploatacija rude u Srbiji

Mogući rudarski bum u Srbiji obećava izdašne profite privatnim kompanijama koje će eksploatisati rudno bogatstvo. Poreske olakšice, jeftina radna snaga i neadekvatna regulacija vezana za zaštitu životne sredine čine bogata nalazišta izuzetno privlačnim i povoljnim za eksploataciju.

Nesporazum s narodom: fašisti, vlast i opozicija

Koliko se „viška“ antifašizma u Srbiji danas proizvodi videli smo i na juče organizovanom maršu „Besmrtni puk“ koji se četvrti put za redom organizuje u Beogradu, u ime „srpske zemlje i srpskog naroda“. I dok se vlast i opozicija prepucavaju ko je veći (anti)fašista, neprimećeni ostaju ključni uzroci fašizma danas – novi zakoni o radu, privatizacija, proizvodnja jeftine radne snage, direktne strane investicije, koji savremeno radništvo u potpunosti pasiviziraju.

Želite li da postanete milijarder? E ne može!

Kako je sve teže ignorisati enormne nejednakosti koje se produbljuju u svim krajevima sveta, raste broj onih koji smatraju da je potrebna pravednija raspodela društvenog bogatstva. Stara ideja progresivnog oporezivanja s visokim porezima za najbogatije je privukla pažnju i mejnstrim medija.

U Srbiji nema socijalne pravde

Srbija je džava u kojoj nema socijalne pravde i u kojoj su zbog toga najsiromašniji slojevi stanovništva isključeni iz ravnopravnog učešća u polititičkom životu, ocenili su učesnici na jučerašnjoj tribini koju je organizovao UGS Nezavisnost u saradnji sa redakcijom nedeljnika NIN povodom Međunarodnog dana socijalne pravde.

Istekla uredba o „socijalnom hlebu“ – poskupljenje na pomolu

Vlada Republike Srbije nije produžila Uredbu o proizvodnji i prometu hleba od brašna t-500, koja je ograničavala cenu hleba „Sava“ na 46 dinara. Osim toga, tom uredbom je bilo predviđeno da 40% hleba koji se nabavlja u trgovinama mora da bude tog tipa.

Davos: promenada za milijardere

Januarsko šepurenje svetske elite po švajcarskim Alpima malo šta će doprineti u rešavanju akutnih problema globalne populacije. Iskazana zabrinutost spram posledica klimatskih promena, siromaštva i migracija je puko licemerje budući da svetski moćnici pokazuju da nemaju nikakvu nameru da se pozabave suštinom problema.

Bogati su sve bogatiji a siromašnih je sve više

Svega četrdeset dvoje najbogatijih ljudi na svetu poseduje koliko i 3,8 milijardi najsiromašnijih, navodi se u izveštaju „Javno dobro ili privatno bogatstvo“ organizacije Oxfam koji je objavljen pred početak Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

Sačekaj strpljivo dan

Emitovana je i poslednja epizoda serije „Jutro će promeniti sve“ koja se mesecima unazad prikazuje na RTS-u konfrontirajući se sa dominantnim srednjovekovno-nacionalističko-revizionističkim pandanima. Serijal „Jutro će promeniti sve“ na javnom servisu progovara o strukturnoj nesigurnosti mladih, njihovoj besposlici, besperspektivnosti, stambenom problemu, patrijarhalnoj stezi, i konačno, o sebi samima.

Punjenje državnog budžeta odraz je nejednakosti

Politička elita nas ubeđuje da su društvene nejednakosti slučajne, da se individualnim trudom i radom obezbeđuje dobar život. Međutim, pogled na prihodnu stranu državnog budžeta govori nešto sasvim drugo.

Zašto socijalizam nije imao krize prekomerne produkcije?

Kapitalizam karakterišu kako krize prekomerne proizvodnje tako i nestabilna zaposlenost. Zašta su realno postojeći socijalizmi, uprkos svojim manama, bili otporni na takve krize i uspeli da održe punu zaposlenost, i šta možemo da naučimo iz tog istorijskog iskustva?

Siva knjiga NALED-ovih predloga za bolji život u Srbiji

Fenomen ključnog sagovornika vlade po pitanjima privrede koji nema veze ni sa kakvim demokratskim procedurama, niti sa zakonima, sasvim razumljivo, otvara mnogo pitanja. Neka od njih su veoma bazična: na osnovu čega i zašto se jedna organizacija nalazi u povlašćenoj pozici na najvišem nivou donošenja odluka u Srbiji?

MMF nas čuva – čega da se bojimo?

Višegodišnji trud vlade da otima novac siromašnih napokon je pohvaljen od Međunarodnog monetarnog fonda. Zadovoljstvo saradnjom je tolika da su se vlada i MMF, umesto očekivanog razilaženja, odlučili za „čuvarkuću“.

Bitkoin – mogućnost nečije zarade

Bitkoin poslednjih meseci privlači veliku pažnju javnosti. Nekima deluje kao šansa za zaradu, dok su drugi skeptični. Osim što je upitna mogućnost korišćenja kriptovaluta, kao što je bitkoin, kao novca, one potežu i druga političko-ekonomska i ekološka pitanja.

Poljski bijeg s periferije?

Novi poljski premijer u najavljenom obračunu sa zapadnoevropskim kapitalom želi da „vrati državu u igru“. Sprovođenjem konzervativne socijalne politike i stvaranjem „preduzetničke države“ vladajuća stranka Pravo i pravednost nastoji da ojača nacionalni kapital i nacionalnu ekonomiju Poljske.

Kostas Lapavicas: Ako se levica sabere, stvari se mogu drastično promeniti

Jedan od najvećih zagovornika napuštanja evrozone bio je Kostas Lapavicas, profesor ekonomije na Fakultetu za orijentalne i afričke studije Univerziteta u Londonu (School of Oriental and African Studies). Lapavicas se dugi niz godina bavi teorijom novca i veliki je kritičar postojećeg evropskog finansijskog sistema. Osim toga, bio je poslanik Sirize u grčkom parlamentu, a takođe je i dugogodišnji kolumnista britanskog lista Gardijan.

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE